Žene u biznisu – Postoji li nejednakost na visokom položaju?

Dok statistike visoko razvijenih zemalja pokazuju da se u poslednjih deset godina značajno povećao broj žena vlasnica biznisa, koje doprinose rastu društvenog proizvoda i kreiraju veliki broj novih radnih mesta, u zemljama u tranziciji, u koje spada i Srbija, to nije često slučaj. “Uloga žena u ekonomji i biznisu u Srbiji nije na nivou na kome treba da bude. U razvijenim zemljama, ženska inicijativa raste kroz preduzetništvo,koje postaje generator razvoja mnogih svetskih ekonomija. Stoga ono postaje sve značajnije za održiv ekonomski razvoj i poklanja mu se sve veća pažnja – kako u nauci, tako i od strane kreatora ekonomske politike mnogih razvijenih zemalja. U skladu sa značajem koje ono dobija, počinju prvo u Americi, a kasnije i u drugim razvijenim zemljama sveta da se kreiraju programi koji u fokusu imaju ovu problematiku. Kod nas se malo sporije primaju takve ideje i još uvek možete da naiđete na nerazumevanje u pravljenju razlika izmedju ženskog preduzetništva i drugih vrsta predueztništva. Imajući u vidu postignute rezultate, žensko preduzetništvo u Srbiji nije ispunilo očekivanja u pogledu povećanja zaposlenosti i privrednog rasta, iako u proteklih nekoliko godina ima pozitivnih pomaka. Skroman porodični budžet ženama u periodu tranzicije nije dozvoljavao da samostalno započnu vlastiti biznis sopstvenim sredstvima ili sredstvima štednje, koja žene najviše koriste za pokretanje novih biznisa.Takođe, nije bilo pomoći od strane društva – niti je bilo namenskih kredita kao ni zajmova, što se odrazilo na nemogućnost žena da svoje nesumnjive preduzetničke i menadžerske potencijale realizuju u praksi”, navodi prof. dr Mirjana Radović Marković sa Instituta ekonomskih nauka.

Međutim, i pored prepreka i nepovoljnog ambijenta za razvoj ženskog preduzetništva u Srbiji, neki primeri uspešnih žena pokazuju da je održiv i uspešan ženski biznis moguć. Prepreke postoje, a na koji način se menadžerke i uspešne biznis dame suočavaju sa njima?

Fotografija: novimagazin.rs

Postoji li razlika?

“Lično nikad nisam razdvajala muško i žensko preduzetništvo. Mislim da svako ko ima ideje i želju da ih sprovede, jak karakter i upornost, puno rada i pozitivne energije, može da uspe. Naravno, u zemlji kao što je Srbija koja je još uvek patrijahalno orjentisana, možda se žene teže odlučuju za samostalni posao iz straha da li će uspeti i da li će zbog posla trpeti kuća i deca.. Mislim da bi trebalo od obdaništa, pa nadalje, sprovoditi programe ravnopravnosti polova. Ja sam moje kćerke od malih nogu vaspitavala da budu samostalne u razmišljanju i donošenju odluka. Trenutno moja starija kćerka vodi razvojni sektor sa inostranstvom u mojoj firmi”, ističe Ljiljana Čakić, vlasnica kompanije City Fashion.

Prepreke u svojoj karijeri, bar što se diskrimnacije po rodnoj osnovi tiče, nije imala Tatjana Pavlović Križanić, ekspertkinja za razvoj uprave i lokalne samouprave. “Sa muškarcima celog života sarađujem na potpuno ravnopravnoj osnovi i nisam primetila da me je iko ikada omalovažio ili da sam imala neravnopravan tretman u bilo kom smislu u poslovnoj komunikaciji sa muškarcima samo zato što sam žena. Sa druge strane, nije mnogo bilo ni povlašćivanja – u tom smislu nisam mogla da očekujem ni da će neko uzeti u obzir činjenicu da imam dete školskog uzrasta i da sam samohrana majka kada treba da odem na službeni put četiri dana ili da radim vikendom”, objašnjava ona. Tatjana takođe smatra da kategorizacija društvenih grupa u Srbiji i izdvajanje nekih ranjivih i ugroženih grupa zamagljuje suštinu, jer “postoje strukturni politički i ekonomski problemi koji pogađaju baš sve građane, a kada oni budu rešeni, biće bolje i ovim posebnim društvenim grupama.”.

Slične stavove deli i Milica Gavrilović, vlasnica brenda “Dve Šmizle”, koja je saglasna da teška ekonomska situacija pogađa sve podjednako i da je “pitanje planiranja i snalažljivosti od velikog značaja”. Iako sama nikada nije iskusila diskriminaciju, Milica primećuje da se u Srbiji biznis još uvek smatra “muškom oblašću”. “Podrazumeva se da je žena pre svega majka i domaćica, tako da ne ostaje puno prostora i za poslovnu ženu”, dodaje ona.

Jelena Borocki, profesorka Fakultete tehničkih nauka u Novom Sadu i konsultantkinja za unapređenje procesa poslovanja smatra da preduzetništvo ne bi trebalo deliti na “žensko i muško”. “Ova podela je prvenstveno proistekla iz težnje da se iskoriste projekti i fondovi Evrope namenjeni podsticaju ženskog preduzetništva. Preduzetnik je preduzetnik – bilo da je žena ili muškarac. Prventsvena razlika koju smo mi uočili u ispitivanju studenata na fakultetu jeste da žene u pokretanju sopstvenog posla vide mogućnost da ispolje svoju kreativnost, a muškarci da “budu sami sebi gazde – samostalnost”, kaže ona.

Fotografija: radiosarajevo.ba

Ipak postoji “ali”…

Kada pogledamo ove uspešne primere, ne možemo a da se ne zapitamo zašto je žensko preduzetništvo, kako brojni stručnjaci i zvaničnici kažu “nedovoljno iskorišćen potencijal”. Moje sagovornice su uglavnom saglasne da su najveći problemi nedostatak finansija i nedovoljno znanje o preduzetništvu, ali i strah od odgovornosti i neuspeha i doza nesigurnosti. Početna rešenja za ove probleme bila bi edukacija i finansijska pomoć u startu.

“Bez povoljnih uslova kreditiranja i poreskih olakšica ne može da se očekuje neki veći pomak u bliskoj budućnosti. Takođe kao jedan od prioritetnih ciljeva, mora de se postavi da se žene što bolje povežu i integrišu međusobno, kako na domaćem tako i na internacionalnom planu. Praksa pokazuje da su u razvijenim Evropskim zemljama žene poboljšale svoj položaj zahvaljujući boljoj mreži njihovog povezivanja i kroz osnivanje ženskih organizacija, koje imaju za zadatak da promovišu i podstaknu razvoj ženskog biznisa. Takođe, mišljenja sam da programe preduzetništva treba uvesti na svim nivoima obrazovanja, s obzirom da kreativnost i preduzetnički duh moraju da se razvijaju još od detinjstva. Bez zajedničke akcije obrazovnih i finansijskih institucija sa ženskim organizacijama, ne mogu se očekivati u skorijoj budućnosti veći rezultati u domenu ženskog preduzetništva i njegov brži razvoj”, zaključuje prof. dr Mirjana Radović Marković.

Svi imaju podjednake šanse, ali ne i uslove., dodaje Ksenija Vlaović, izvršna direktorka i osnivačica firme Futura d.o.o. Da bi se stvari promenile na bolje “preduzetnice moraju postati vidljivije, jer su one najbolji podsticaj za buduće preduzetnice”, dodaje ona.

“Preduzetničko obrazovanje svih struktura je ono na čemu bi trebalo najpre poraditi, jer bismo time približili preduzetništvo svima i na taj način ukazali na mogući put ženama koje najviše ostaju bez posla i podstakli ih da se upuste u sopstveni biznis”, zaključuje Vlaović.

“Ako može jedna, možeš i ti, mogu svi…Svako od nas je odgovoran za svoj život i da bismo uspeli moramo imati jasne ciljeve, znati šta želimo i zašto nam je to važno. Ako se nešto jako želi i jasno nam je zašto, onda prepreke, kojih svuda ima, postaju izazovi i lakše nalazimo rešenja”, poručuje budućim preduzetnicama Ksenija Vlaović, vlasnica firme Futura.

“Ne može postojati istinska demokratija dok se ne čuje glas žena”, rekla je Hilari Klinton. Primeri mojih sagovornica pokazuju da ako ste jasni, uspešni i imate šta da kažete niko neće moći niti smeti da ospori vrednost, efikasnost niti važnost onoga što radite…

 


Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *