Žene koje su menjale svet

Ne morate biti istoričar(ka) ni teoretičar(ka) da biste zaključili koliko se malo žene spominju u istorijskim udžbenicima i koliko je njihova uloga marginalizovana kroz istoriju. Često ćete tek u prolazu ili radeći  test opšte informisanosti čuti neko ime koje će vam (ili ipak neće) zazvučati poznato, a svakako je osoba koja ga nosi zaslužila da se o njemu više zna i da se ono i javnosti (a ne samo u usko stručnim  krugovima) češće čuje i spominje. U tekstu koji sledi biće reči o nekoliko žena – manje ili više poznatih i spominjanih u istoriji, ali svakako zaslužnih, kako u svojoj, tako i u epohama koje će uslediti. One su  (između ostalih) stvarale, inspirisale, pomerale granice i menjale svet.

Kristina Pizanska (1364-1430) – ćerka italijanskog učenjaka Tomaza Pizana, jedan je od primera da srednji vek i nije bio u potpunosti mračan, bar kada su u pitanju kultura i umetnost. Osim pesama,  napisala je i dosta proznih tekstova, poput hvalospeva očevom meceni kralju Šarlu V. Razljućena za taj period previše rasprostranjenim klevetanjem žena, 1399. napisala je delo u 825 stihova „Poslanica  boga ljubavi“. Ono po čemu je svakako najviše upamćena, je prozno delo iz 1405. „Grad žena“, knjiga koja je stekla veliku popularnost u XV veku, bar u višim krugovima. Posle „Grada žena Kristina je  napisala i nešto kraće delo – „Knjiga o tri vrline obrazovanja za dame“, u kojoj razrađuje šta bi trebalo da znaju žene iz raznih staleža, od vladarki do običnog sveta .

Meri Vulstonkraft (Mary Wollstonecraft 1759-1797) – bila je britanska književnica i filozofkinja. Mnogi je smatraju “prvom engleskom liberalnom feministkinjom”. Napisala je nekoliko romana, eseja i dečijih knjiga. Jedno od  njenih najpoznatijih dela je “Odbrana prava muškaraca”, u kom kritikuje pamflet Edmunda Berka o Francuskoj revoluciji. Drugo njeno najpoznatije delo, koji mnogi smatraju i najznačajnijim, je svakako  „Odbrana prava žena“, objavljeno 1792., a u kom se zalaže za priznavanje istih prava ženama i muškarcima, i u kom traži da i devojčice imaju isto obrazovanje kao i dečaci. Vulstonkraftova je tvrdila i da se  karakter žene formira pod uticajem obrazovanja (ili manjka istog) koji kontrolišu muškarci, kao i da je brak legalizovana prostitucija. Poznata je i kao majka Meri Šeli.

meri sheli

Izvor: bookpatch.blogspot.com

Na fotografiji: Meri Šeli

Meri Šeli (Mary Shelley 1797-1851) – smatra se začetnicom naučne fantastike i savremenog horora. Njeno najpoznatije delo jeste “Frankenštajn (ili Moderni Prometej)”, koje kritičari opisuju kao “roman napisan u stilu  gotske fantastike i horora”. Svoju prvu knjigu Meri je napisala sa deset godina. Mari je bila veoma načitana žena, što se oslikava u mnogim motivima njenih romana. Smrt njenog supruga 1826., bila je  povod pisanju romana “Poslednji čovek”, koji takođe pripada žanru naučne fantastike. Reč je o doživljajima poslednjeg preživelog pripadnika ljudske vrste posle jedne globalne epidemije.

Roza Luksemburg (Rosa Luxemburg 1871–1919) – bila je marksistička teoretičarka, revolucionarka i predstavnica demokratskog socijalizma u Evropi. Bila je članica levog krila nemačke Socijaldemokratske partije (SPD).  Tamo se zalagala za revolucionarni marksizam. S približavanjem Prvog svetskog rata se zalagala za protivljenje militarizmu. Doktorirala je u vreme kada je mali broj žena mogao steći akademsko  obrazovanje. Bila je jedna od retkih žena koje su aktivno učestvovale u političkom životu. Posle isključenja iz SPD, učestvovala je u osnivanju Spartakističke lige, marksističke revolucionarne grupe od koje je  kasnije nastala Komunistička partija Nemačke (KPD, 1919). Aktivizam Roze Luksemburg je povezan i sa razvojem međunarodnog radničkog pokreta. Kada je u Nemačkoj došlo od nemira početkom 1919.  godine, Rozu Luksemburg su pripadnici desničarske Freikorps milicije isprebijali na smrt kundacima puške, i bacili u obližnju reku. Njen najpoznatiji citat je, verovatno: “Sloboda je uvek i isključivo sloboda  za onoga koji misli drugačije”.

firestone

Izvor:  tabletmag.com

Na fotografiji: Šulamit Fajrston

Šulamit Fajrston (Shulamith Firestone 1945-2012) – Kanađanka jevrejskog porekla i jedna od ključnih ličnosti za rani razvoj radikalnog feminizma. Bila je jedna od osnivačica radikalne feminističke grupe „Redstockings“ i  pokreta „New York Radical Women“. Njeno najpoznatije delo je „The Dialectic of Sex“, u kome tvrdi da je „tradicionalno određena struktura porodice centralna tačka ugnjetavanja žena“.

2 Replies to “Žene koje su menjale svet”

    1. Tekst se ovoga puta bavio ženama koje su manje poznate i manje pominjane kroz istoriju, a svakako su to zaslužile na različite načine. Biće još tekstova na slične teme, pa ćemo se u nekom od narednih detaljnije pozabaviti likom i delom Jovanke Orleanke. 🙂

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *