Žene ipak znaju šta žele

Odustala sam od pokušaja da svim onim „dobronamernim“ tetkama, strinama i mnogobrojnim tetama s ladnim trajnama, objasnim kako to da sam još uvek sama, a vreme mi je skoro pa prošlo. Kako da im objasnim nešto što ili ne žele, a pre bih rekla ne mogu da razumeju. Po njima moje je vreme prošlo; za mene, moje vreme tek dolazi.

Kako da im objasnim da ja jednostavno ne mogu da budem sa onim „lepim, mladim, a i dobrom prilikom“. Prilikom za koga, prilikom za šta? Ne mogu da budem devojka nekome kome je ceo svet video igrica, a smisao istog kako stići na sledeći nivo. Kako da mu budem devojka kada se on ponaša kao desetogodišnji dečak, a ne kao tridesetogodišnji muškarac!? Ne pomažu tu ni komentari „baš ste divan par“, ili „vi ste baš jedno za drugo“ . Možda jesmo, ako bi se pitale gore pomenute tetke i ostala ženska rodbina. Bez obzira na želju njegove „gospođe mame“ ja ne mogu da budem devojka njenom dečaku. Asocijacija slična onoj o Sofki i Tomči. Ne baš toliko surovo, ali po mentalnom sklopu aktera ove priče, ne ni tako daleko od istine.

Da ne bih zvučala kao neka zmija otrovnica i o nedužnom muškom biću pisala samo sve najgore, napominjem da je on savršen primerak, ali za neku osamnaestogodišnjakinju koju može da impresionira njegovo bogato poznavanje savremene elektronske muzike, video igrica i popularnih mesta pogodnih za „bleju“.

Kada biste ga videli možda biste se i upitali šta ja to, kog vraga, izvodim. Mlad, lep, pritom i stomatolog… Za moj ukus, fali mu dosta toga. Mene ne može oboriti sa nogu novi model skupe igračke na četiri točka, ili stan dobijen od tate na poklon. Široko obrazovanje, ljubav prema umetnosti, prošireni vidici, ništa se od toga ne stiče fakultetskom diplomom. To je nešto što se stiče u porodici, što se neguje, na čemu se radi. A sve je to ono nešto što njemu nedostaje.

why_men_dont_marry

Izvor: www.thefemininewoman.com

Zabrinjavajuće možda jeste, ali više ne čudi zašto je sve veća brojka mladih i uspešnih singl devojaka. Kada svojim radom, trudom i zalaganjem kročite sebi put ka uspehu i davno zacrtanim ciljevima, naravno da će vam zasmetati kada vas partner, vaš vršnjak, gurka pod stolom samo zato što mu smeta da javno, jasno i glasno, u društvu, iznosite svoj stav. I onako je dovoljno veliki problem što ste bar desetak godina stariji od devojaka njegovih prijatelje. Zar baš morate svima staviti do znanja da ste sigurni u sebe i da znate šta želite!?

Sve mi želimo nekoga ko će nama biti oslonac i vetar u leđa, nekoga dovoljno zrelog i sigurnog u sebe, ostvarenog, uspešnog. Nekoga ko će nas tešiti kada zatreba, i koji neće biti ljubomoran na naše uspehe. Želimo muškarca koje se ne plaši svojih emocija, koji zna da ceni ne samo našu lepotu, već i pamet, sve ono što smo postigle i ono za šta se zalažemo. Neki zlonamerni čitalac će možda prokomentarisati: „taj ako i postoji, sigurno je ili već oženje ili razveden. A ako i nije, mora biti da je već osedeo.“

Pa šta i ako je osedeo, i ako je razveden…Muskarci i onako kasnije sazrevaju, a toliko je primera koji dokazuju da su sa godinama sve bolji, kao vino. Preleželi su sindrom Petra Pana, izgradili sebe, i za razliku od mlađanih momaka nije ih sram da budu vitezovi i osvoje srce jedne savremene, moderne lejdi.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *