Zdrave “grickalice” za svako godišnje doba

Leto je idealno vreme da obratimo pažnju na ishranu. Plus četrdeset, lagana garderoba, plaža, bazen… Pravi trenutak da izgledamo lepo, budemo zdravi i zadovoljni. Umesto da grickamo čips između obroka,  bolji je izbor da pri ruci imamo neku od zdravih namirnica. Ukusne su, dostupne, a prijaju našem organizmu u toku ovih tropskih dana.

zdrav snack

Izvor: www.getatennis.com

Moj predlog su:

1. Jabuka – Izaberite sami: Zlatni delišes, Jonatan, Greni smit, Ajdared ili neke druge. Slatke, kisele, crvene, zelene, žute, hrapave, glatke… Jabuke su idealan izbor za svako doba dana, nemaju visoku  energtsku vrednost, te su idealne za dijetalnu ishranu. Nasuprot tome jabuke su bogate mineralima, vitaminima i drugim korisnim sastojcima. Sadrže pektin što omogućava eliminisanje viška holesterola i  štetnih materija iz organizma. Pomažu kod mnogih oboljenja kao što su: avitaminoza, visok krvni pritisak, gojaznost, gubitak koncentracije, alergije, bolesti želuca, prehlade, otežano mokrenje. Možemo ih  jesti sveže, kuvane, pečene, u voćnoj salati, u salati uz glavni obrok, ili sušene.

2. Lubenica – Osim što osvežava, jako je zdrava! Najčešće crvene boje, mada se može naići i na narandžaste i žute. Možemo pomisliti da sadrži samo vodu, zapravo, nije tako. Voda čini čak 92% , dok u svom  sastavu poseduje još i veliki broj minerala i vitamina. Ona se takodje može pohvaliti niskokaloričnim sastavom. Krvne sudove spašava od masnih naslaga. Sadrži likopen koji joj daje crvenu boju, te štiti  srčani sistem i sistem krvnih sudova. Veliki udeo vitamina C, kao i beta-karotena, vrlo bitni antioksidansi. Lubenica utiče na snižavanje krvnog pritiska i opuštanje krvnih sudova. Pogodna je i za bubrežne  tegobe, tegobe bešike i mokraćnih kanala , mamurluk, pad imuniteta. Sveža lubenica, sok od nje ili pak smoothie.

3. Breskva – Breskve sadrze oko 80-90% vode. Bogate vitaminima A i C, takođe i vitaminima iz B grupe, beta-karotenom, magnezijumom, fosforom, kalijumom, selenom, kalcijumom. Biljna vlakna i  minimalna nutritivna vrednost, breskve svrstavaju u poslasticu koju jedemo bez griže savesti. Povoljno utiču na mnogobrojne zdravstvene tegobe: problemi sa metabolizmom, očima, crevima, štitnom  žlezdom, hronični umor, celulit. Koristimo ih sveže, kao sok, kompot, ili sušene.

4. Dinja – Mirisne, ukusne, hranljive i niskokalorične – dinje! Sadrže beta-karoten, kalijum, kalcijum, vitamine A, B, C, E, selen, magnezijum. Njihovo svrstavanje u redovan jelovnik pomaže kod raznih  zdavstvenih tegoba: glavobolja, gojaznost, gubitak pamćenja, dijabetes, pad imuniteta, prevencija bolesti organa za varenje, hronični umor, problemi rada bubrega. Pomažu u uklanjanju štetnih materija iz organizma. Energetska vrednost dinje je jako mala, u 100 grama između 24 – 31 kalorija. Najčešće je jedemo samosalno, ali i u kolačima, tortama, salatama.

5. Pistaći – Mame svojom jarko zelenom bojom i neodoljivim ukusom. Iako sadrže oko 50% masti, zbog dijetnih vlakana, pistaći ubrzavaju metabolizam i pozitivno deluju na prevenciju raka debelog creva.  Redovno konzumiranje pistaća reguliše nivo holesterola i štiti nas od kardiovaskularnih tegoba. Sadrži kalijum, fosfor, vitamin E, A i C, magnezijum, kalcijum, gvozđe. Bogati su proteinima i fitosterolima. Još jedan od bitnih razloga zašto se treba odlučiti za grickanje pistaća jer je fitosterol supstanca koja je poznata po tome što upija holesterol iz drugih namirnica. Sadrže velike količine antioksidansa koji su  bitni u procesu obnavljanja ćelija, te povoljno utiču i na usporavanje starenja. Jedemo ih najčešće pečene, slane, mada i u raznim slatkim i slanim jelima.

pistachio

6. Badem – Veoma značajan izvor magnezijuma i kalijuma, dva sastojka koja su bitna za regulaciju srčanog rada i krvnog pritiska. Sadrži još i vitamin E, pa se može zaključiti da je badem namirnica koja  prija srcu. Od bitnih sastojaka u njemu se nalaze još i vitamin B2, magnezijum, mangan, bakar i kalijum. Brzo stvara osećaj sitosti, a dobar je izvor energije. Pomaže kod tegoba kao što su: glavobolja, upala i  grčevi u mišićima, smanjuje „loš“, a popravlja „dobar“ holesterol, usporava podizanje nivoa šećera u krvi, dobro utiče na koncentraciju i pamćenje. Izuzetno je bogat belančevinama. Preporučena količina  badema je jedna šoljica u toku dana. Česti su u kremovima za torte, kolače, u slanim jelima, ali ih jedemo i pečene i pržene, slane ili neslane.

7. Pirinač – Mnogi ga nazivaju kraljem medju žitaricama. Opna koja ga obavija, bogata je vlaknima, sadrži kalijum, magnezijum, selen i mangan, kao i masne kiseline, takodje sadrži dosta vitamina B grupe.  Sadrži veliki procenat ugljenih hidrata, te ima i veliku energetsku vrednost. Integralni pirinač je lako svarljiv i stimuliše pražnjenje creva. Često se preporučuje kod osoba sa dijabetesom, zato što sprečava  nagli skok šećera u krvi. Koristan je za nervni sistem. Uglavnom ga jedemo kao sutlijaš, kao bitan sastojak u slanim i slatkim jelima ili zamenu za hleb.

8. Mladi sir – Tradicionalno i zdravo. Mladi sir se proizvodi od delimično obranog pasterizovanog mleka, sa smanjenim sadržajem mlečne masti i soli. Ima malo masti, oko 4% i tek oko 90 kalorija u 100 grama  (procenat mlečne masnoće se razlikuje od jednog do drugog proizvođača). Bogat je proteinima i čest u ishrani osoba koje vežbaju i bave se sportom ili se hrane po programu neke dijete. Sadrži malu količinu  ugljenih hidrata. Ublažava glad duži period i odličan je izbor za kasne obroke i užine. Bogat je kalcijumom, te dobro utiče na sprečavanje pojave osteoporoze. Jede se samostalno i kao dodatak kako slanim , tako  i raznim slatkim jelima, osnova za sos, u salatama.

watermelon-cups-main

Izvor: parentables.howstuffworks.com

9. Kiselo mleko – Kiselo mleko sadrži sve neophodne hranljive sastojke: masnoće, ugljene hidrate, proteine, vitamine D, B2, B12, kalijum, kalcijum. To svrstava kiselo mleko u red namirnica koje nazivamo  „kompletne“. Poboljšava imunitet, podstiče metabolizam, pomaže izbacivanje toksina iz organizma. Zbog lake svarljivosti, smanjene količine laktoze i obilja vitamina B grupe, često su na jelovnicima osoba na  dijeti, ali i onih sa želudačnim i drugim tegobama organa za varenje. Koristi se u salatama, čorbama, namazima, kolačima, uz musli. Dobro se kombinuje sa začinima. Ide uz so, šećer, peršun, mirođiju, beli  luk, biber, ruzmarin.

10. Šargarepa – Ona je pravo skladište karotena od koga i potiče njena jako narandžasta boja. Zato je veoma važno jesti šargarepu jer je poznato da karoten ima ogroman spektar dobrog dejstva na ljudski  organizam. Pre svega iz karotena nastaje vitamin A. Šargarepa povoljno utiče na izgled kose, kože i noktiju, na pravilan rast, na rad jetre, psihički umor. Preporučuje se u ishrani osoba koje žele da smršaju,  zbog velike količine dijetnih vlakana. Kuvana šargarepa se vrlo lako vari. Sveža, u salati, kuvana, kao sok, pire, i u mnogim jelima kao dodatak.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *