Žal za lažovom

Moj ljubavnik je ravnomerno disao. Oči su mu kolutale i trzao je rukama. Ležeći na stomaku, položene glave na rukama, zamišljala sam šta sanja i pitala sam se od koga beži. Već nekoliko dana sam razmišljala o ženi koju smo onomad sreli. Nekoliko razmenjenih pogleda, ustreptalih uzdaha i na moju ljubav bačena je senka sumnje. Morala sam da saznam ko je ona, misteriozna crna žena.

Ležeći na leđima, uzdahnuo je setno u snu. Posegla sam rukom za njegovom kosom i rasterala neposlušne pramene. Pomislih, ovaj će mi čovek doći glave, i srca. Lice sam potom spustila nežno na jastuk i pomolila se višoj sili.

– Već si budna – trgnuo me je njegov hrapav glas.

– Već neko vreme, ali spavaj ti, pretpostavljam da si jako umoran.

– Da, ali danima sam neispavan, tako da dodatnih pola sata ne bi načinilo razliku. Jesi za kafu?

– Možda. Kasnije – nezainteresovano sam izustila okrenuvši glavu na drugu stranu jastuka.

Lomila sam se da li uopšte nešto da pominjem. A ako bih pomenula, koji bi pravi trenutak bio? Šta da pitam, ko ti je ona? Šta je u tvom životu?

– Ko ti je ona?

– Koja?

– Ona kovrdžava, što smo je sreli pre nekoliko dana.

– Samo poznanica.

Ćutala sam kao kurva, u stvari, ponašala sam se kao kurva. Plaćao mi je za emotivnu ljubav dobrim seksom. Malo sam tražila, još manje dobijala. Od tog čoveka ljubavi se neću napiti, ni najesti.

– Nije izgledala kao samo poznanica. Bio si nervozan pored nje.

– Ne pravi scenu. Umišljaš svašta.

– Verujem da zaista veruješ u to, ali nisi video sebe. Bio si nervozan, zgađen i sujetan. Ponašao si se kao ostavljena žena.

– Teodora! Završavamo razgovor na tu temu!

I dalje okrenute glave ka zidu, oči su mi zasuzile. Način na koji je razgovarao sa mnom, bilo je drugačije. Kao da ga boli svaka reč o njoj. Da, ta bol u sklopljenim očima dok je stajao okrenut leđima. Ali, suze kao da bejahu podstaknute mojim razumevanjem, jer sam dobro znala da treba da ućutim i nikad više o njoj. Da je sad moj.

– Lažeš me. A lažeš i sebe. Reci mi, ko je ona?

Fotografija: Lela Radulović

Model: Aleksandra Nikolova

– Rekao sam ti! Ne želim da pričam o tome! – naglo je ustao sa kreveta i zgrabio košulju. Ruke su mu se zatresle i otkinuo je prvo dugme pri zakopčavanju. Opsovao je. Uzeo je kravatu i počeo da je vezuje. I dalje se tresao i psovao. – Ne znaš za granice. Ako sam ti rekao da se okaneš toga, poslušaj me ženo tvrdoglava!

– Nikada ti neću dozvoliti da me povučeš na to dno na kome se nalaziš, verujem zbog nje! Je l’ Ana beše? Ko je ona? – sela sam na krevet i drsko ga gledala. Prizivala sam njegov pogled dok se kukavički borio sa kravatom.

– Ne pominji je! Ni to ime ne izgovaraj! Vidiš li gde nas vodiš, Teodora? Vidiš li protiv čega se borim?

– Vidim, opasna je ta kravata, mnogo te nešto namuči – hladno rekoh, jer iako nije potvrdio, znala sam ko je ona.

– I varaš se, niti sam na dnu, niti te vodim sa sobom.

– Lažovu! Lažeš! I uništavaš me! Neiskren si prema meni. I prema sebi. Briga me uostalom za tebe, ali ne želim da mi lažeš u oči kad te pitam za nju. Znam da nije svako. Ti si kukavica, nisi mi je ni predstavio! Samo si kameno rekao moje ime. I moju svrhu u tvom životu.

– Dosta više! Nisam baš želeo da mi dan ovako počne. Sad kasnim zbog tebe. Sad još i kasnim!

– Pa zakasni! Jesi li ti sav problem u mom životu? Šta želiš ti da budeš? Moj život?

– Čuješ li sebe šta govoriš? Slušaš li ti sebe? Idem sada. Dozovi se pameti.

– Ja da se dozovem pameti? – grčila sam se u besu želeći da ga povredim. Želeći da skočim i da ga uhvatim za grkljan. Umesto toga okrenula sam se naglo ka stočiću i podigla pikslu.

– Jesi luda? Spusti to dole!

– Jesam! Izluđuješ me! Vidiš li šta mi radiš?

– Ne radim ja tebi ništa. I ti si sa mnom, to je i tvoj izbor!

– Aaaa! Kunem se da ću ti doći glave! – vrištala sam od besa, vrištala i bacila staklenu piskslu u njegovom pravcu. Zakačivši ga po uvetu, u prasak se zarila u ogledalo na radnom stolu i razbila i se u milion delića.

– Ti si luda! Rasekla si me! – dreknuo je i izleteo iz sobe.

Ostala sam zatečeno da sedim na krevetu, zgrčenih kolena naslonjena o ruke. Pretvorio me je u čudovište. Izvukao je iz mene najmračniju stranu i napustio me je.
Sedeći na sred prazne sobe koja je još mirisala na sinoćni seks, jecala sam nemoćna, žaleći što sam izgubila kontrolu nad svojom voljom i životom. Zbog jedne kovrdžave Ane.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *