Užina za celu ulicu

“Zašto voliš da kuvaš?” – pitala me je drugarica pre par dana, a ja nisam znala odmah da joj odgovorim. Eto, volim. Volim da seckam namirnice, da pržim, da mešam boje, mirise… Ok, znam da nisam ništa novo rekla i da će vam to reći svako ko iole voli da nešto spremi. Ali nekako mi se to ipak nije činilo kao dovoljno iskren odgovor. Onda mi je sinulo-ja volim da kuvam zato što volim da spremam, ali i da jedem. Ipak, ne mora neko jelo biti komplikovano da bismo uživali u hrani. Slažete se, sigurna sam.

Kada sam bila dete mnogo sam volela stari dobri sendvič-mast i aleva paprika. Gde ćeš jednostavnije. Znam da je ovo što sam napisala danas totalno fuj mnogima, ali meni je to tada bilo strava. Možda i zato što je to bila jedna od prvih stvari koje sam umela sama sebi da spremim, a i u tome smo uživali svi u komšiluku. Kada sam prvi put probala bilo je grozno, ali kada sam na sve ovo dodala i malo soli…bilo je super. Još je smešnije bilo kako su se sva deca iz komšiluka “navukla” na ovaj specijalitet moje kuće.

Fotografija: Mina Gudurić

Cela priča se dešava devedesetih. Veliko dvorište kod babe i dede, gomila dece koja se nakon igranja na ulici okupe oko velikog stola u dvorištu i onda kreće prava gozba. Iz sela smo od rođaka dobijali mast, baka mesila hleb, a onda na sve to dodavali papriku i kupovali gazirane sokove u obližnjoj privatnoj prodavnici. To nam je delovalo kao nešto najukusnije na svetu, a bilo je tako prosto. Bilo nas je desetak. Šest devojčica i četiri dečaka u stalnoj postavi za popodnevnu užinu. Oni su od kuće donosili kolače, voće, domaće sokove. Uživali smo, za naše tadašnje poimanje života i uživanja, baš, baš. Ne sećam se koliko dugo nam je ovo bilo omiljeno jelo, ali trajalo je bar jedno leto.

Sada, kada sam ovo sve napisala, kapiram da zvučim kao matorci koji govore:”E, kako je to bilo u moje vreme…” Pa dobro, to je valjda i normalno.

Urednik će me verovatno “ubiti” pošto u ovom tekstu nema recepta, ali neka ovo bude moja mala oda hrani uopšte. Oni koji, kao i ja, vole da jedu, razumeće me i to vrlo dobro 😉 Živela ulica i sva super druženja iz detinjstva!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *