Uskrs sa bakom

Bio je Maj 1990. godine. Moja baka i ja, tada još uvek živa, sedele smo u bašti staračkog doma na Dušanovcu. Volela sam da idem tamo … Baka je imala stan u prizemlju i predivno uređenu bašticu gde se od svake vrste cveta mogao pronaći po jedan primerak.

U tom raju, neobavezno smo ćaskale o mojim uspesima u osnovnoj školi, mojoj prvoj ljubavi i, mom prvom napravljenom kolaču za lutku koja crni na suncu …

Maj sam volela najviše. Ne samo zbog toga što sam dane provodila kod nje u mirisnoj bašti, već i zbog toga što se bližio Uskrs i farbanje jaja koje mi je bilo jedna od omiljenih zanimacija u tom periodu.

Baka je počela da priča…

– Draga moja Beco (tako me je zvala), Uskrs je najveći hrišćanski praznik jer se njime proslavlja Isusovo vaskrsenje. Znaš, pričala sam ti o tome ranije … Na taj dan slavimo radost jer je Isus vaskrsao i time pobedio smrt. Početak farbanja jaja za Uskrs kroz istoriju počinje upravo u dobu kada je Marija Magdalena, dok je širila jevanđelje u Rimu, prinela na dar caru Tiberiju ofarbano jaje i rekla „Hristos Vaskrse“. Sam čin kuckanja jajeta o jaje predstavlja razbijanje Isusovih okova i početak novog života (vaskrsenje). Znam da jedva čekaš da se kuckaš jajima, deca to najviše vole, progovorila je baka, uzdahnula i nastavila.

– Na Uskrs se drugima javljaš sa „Hristos vaskrse“, a oni tebi odgovaraju „Vaistinu vaskrse“, to nemoj nikako da zaboraviš! A kada pričamo o farbanju jaja na Veliki petak, prvo jaje koje ofarbaš mora da bude u crvenoj boji. To jaje se zove čuvarkuća i ono se ne jede. Ono stoji u kući do sledećeg Uskrsa. Ono označava simbol života, rađanje, reče baka, ustade i krene prema bašti.

Obožavala sam da čupkam listove iz bašte, raznih oblika i boja, kojima ćemo ukrasiti jaja. Dok smo sakupile i više nego dovoljno, ušle smo unutra i krenule sa pripremanjem.

Baka je preko cvetne haljine, obukla kecelju i dodala mi u manjoj veličini istu takvu.

Prekrstile smo se i pomolile Bogu, uzele sud sa vodom, dodale malo prethodno osvećene vodice i krenule. U provrelu vodu, u kojoj smo prethodno sipale boju za jaja, spuštale smo jaja i vrtele ih kašikom kako bi se ofarbala ravnomerno. Dok sam skakuktala na jednoj nozi, čekajući da jaje poprimi crvenu boju, baka je uredno poređala boje i listove kojima ćemo ukrasiti jaja. Čuvarkuća je bila gotova, spremna za činiju, specijalno odvojenu za nju u kojoj će boraviti do sledeće godine.

U nekim krajevima jaje čuvarkuća se čuva do Đurđevdana, kada se potapa u vodu kojom se ukućani umivaju za zdravlje. U Makedoniji i na Kosovu se tim jajetom, još vlažnim od boje, natrljaju lica deci uz reči – crveno jaje, rumeni obrazi.

Odlučile smo se da jaja ofarbamo veštačkim bojama koje smo kupile i ukrasimo listovima koje smo pobrale. Najbolji deo je tek sledio…Uzela sam prokuvano jaje i deo najlon čarape, pripremila list deteline (pronašla sa četiri lista), ubacila u vodu sa ljubičastom bojom i dobila predivno oslikano jaje.

ofarbana jaja1

Posle višesatnog farbanja, pripremile smo šarenu činiju i par korpica gde će stajati jaja i malo na njih nanele ulje, zbog sjaja.

Pošteno umorne, gledale smo našu divnu kreaciju…

Za svaki Uskrs setim se moje drage bake, njenih priča, cvetne haljine, širokog osmeha kada sam se pravila da znam da kuvam i dana i sati provedenih u njenoj predivnoj bašti.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *