Uradi nešto – ne čekaj na druge!

Zamisli: imaš problem. Dobro, to je barem lako.

Zamisli: dosetiš se i kako da rešiš problem. OK, ovo može biti malo zahtevniji proces, ali – da, moguće je pronaći rešenje za veliku većinu problema.

Zamisli: neko ti dá novac da sprovedeš svoje rešenje problema u delo. Nemoguće!

Zamisli: moguće je!

Postoji projekat, zove se Uradi nešto. Probleme imamo svi, rešenja dosta nas, a novac malo ko. Ovo je projekat koji sve ove tri činjenice povezuje u jednu celinu, a sve što traži je: da se pokrenete! A, pa, ne mogu ja to. Može neko drugi umesto mene? Evo, ja ću da kukam i dalje, a vi da mi rešite sve probleme u životu, m?

Sve što treba da uradite, jeste da kroz video-snimak koji napravite ponudite rešenje određenog problema. Čak su vam napisali i kako da snimite video. Tu su i pravila konkursa, pa ih pročitajte: ništa zahtevno, ne?

Ako vam je bitno ko stoji iza projekta: Telekom Srbija, a vodi ga Milica. Telekom? Ma, beži tamo!

A, zamislite da su kompanije koje su učestvovale u Bici za bebe razmišljale: Jao, Veran Matić. Bljak! B92?! Izdajnici!

Pa ništa, pitajte roditelje onih beba koje su bile u inkubatorima da li im je važno što je iza tog projekta baš B92.

Pitajte Janka da li mu je važno što je baš Kurir pisao o njemu, pa je on baš zahvaljujući Kuriru dobio sve što je dobio.

Evo, ja prva ne čitam Kurir. A pogotovo ne bih izvadila novac da im platim štampano izdanje. Ali sam danima maltretirala sve pratioce na Tviteru kako bismo našli prevoz za sve stvari koje su prikupljene za Janka, i delila sam tu vest na svim mrežama. I dalje ne volim Kurir. Ali ću i svaki sledeći put podržati sve priče onog tipa.

I ja sam pravila greške i davala predrasudama prednost nad smislom akcije, tu je tekst Škola bloga da me podseti na to. Ali, neki put zaista nije važno da li će sve novine ići da slikaju pevačicu koja deli paketiće deci bez roditelja, ili će rotarijanci to uraditi bez pompe – sve dok su deca dobila paketiće. Imate li agrument protiv ovoga?

Svi su nam krivi. I Tito, i Milošević, i Koštunica, i Tadić i Nikolić, i Evropska Unija, i Amerika, i Rusi. I uvek ćemo da kukamo kako nam se nikad nije pružila prilika da uradimo nešto za sebe, i za problem koji imamo.

A onda kad se pojavi neko ko želi da nam pomogne da rešimo problem, na njega ćemo drvlje i kamenje, jer on radi u svom interesu.

A, šta da vam kažem, osim: ako vam je dobro – onda ništa.

Ako nije, pratite i moj blog.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *