Traži se srce…

Traži se srce, iskreno i toplo, koje ume da kuca u ritmu prave ljubavi. Traži se srce čija vrata nisu zaključana, udobno i dovoljno udaljeno od ovog ludog sveta. Znamo da alergija na ljubav ne postoji, ali smo zato svedoci lažnih pozorišnih scena, koje se odigravaju pred nama u ovom jednom jedinom životu. Te pozorišne scene uvek liče jedna na drugu, iako su akteri potpuno različiti. Oni kolutaju očima, odmahuju rukama, razvlače osmeh cinizma kad god se pomene reč ljubav. Smatraju da su tu igru prerasli, da je priča o ljubavi jedna velika šarena laža, te da oni, kao pametne i odrasle osobe, nikada neće dozvoleti sebi da se spotaknu od taj, naizgled bezazleni kamičak. Njima ta varka zvana ljubav ne treba. Njihova srca ne nasedaju na romantične filmove, niti se tope od čežnje kada se ušuškaju sama u krevetu.

FOTOGRAFIJA: Jovana Tomašević

I tako ta lažna predstava dobija bezbroj nastavaka i novih glumaca, spremnih da slažu i sebe i druge da su na dragulj zvani ljubav alergični. Na podijumu se smenjuju večiti skeptici, sebičnjakovići i kukavice, koji su sami sebi izrekli najstrožiju kaznu – osudili su sebe na život bez ljubavi. Zbog straha da ne budu povređeni, zbog sebičnosti koja im ne dozvoljava da svoj život podele sa nekim, zbog lažnog čeličnog oklopa koji su navukli na bojažljivo srce, oni odmahuju rukom i kolutaju očima kada neko spomene reč ljubav. Oni se cinično osmehuju zaljubljenim parovima dok nasilno krive usne, preplašeni sopstvenom mukom. Oni ostaju u svojoj zamci samoće, jer znaju da vole, ali ne znaju da li zaslužuju nečiju ljubav. Oni glume sreću na pozornici života sve dok se ne pretvore u tužne klovnove koji su se umorili od laži koje su sami režirali. Traži se srce, iskreno i toplo, koje ume da kuca u ritmu prave ljubavi. Za svakog od nas postoji jedno baš takvo, zato naćulite uši i ne dozvolite da vam taj čarobni ritam izmakne…

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *