Testiranje životinja u kozmetičkoj industriji

Sve žene, ili bar one koje drže do svog izgleda, žele da u svakom momentu izgledaju savršeno. Svakodnevno koristimo razne produkte za lepotu, od šampona i gela za kupanje, krema za lice i telo do neizbežne šminke, ali da li smo se nekad pitale kako se zapravo dolazi do tih proizvoda? Da li je nekakav čarobnjak napravio magičnu formulu koju su velike farmaceutske kuće sprovele u delo? Naravno da nije, osim ako zaista ne verujete u bajke. Formule svakako postoje, ali kako se do njih dolazi, i koja je cena koju čovečanstvo plaća, posebna je priča koja zaslužuje da bude ispričana.

Kada kupujemo omiljenu kozmetiku, bilo da je u pitanju parfem koji se najbolje slaže uz našu ličnost ili recimo karmin koji na pravi način ističe lepotu naših usana, pre nego dođemo do određene nijanse testiramo proizvod.  Testiramo, ključna reč, baš kao što to rade i kompanije koje stoje iza naših omiljenih brendova, koristeći za svoja naučna istraživanja životinje.

Svake godine više od 100 miliona miševa, kunića, pasa i majmuna osuđeno je na patnju radi diskutabilnih testova kozmetičkih proizvoda, ili njihovih sastojaka, koji se apliciraju na kožu životinja, ubrizgavaju intravenozno, intramuskularno, inhaliraju ili pak apliciraju oralno putem različitih tuba direktno u želudac. Ova toksikološka testiranja sprovode se bez analgetika kako bi se sprečila moguća interakcija sa supstancom i kako ne bi došlo do posledičnog zamagljivanja rezultata.

Među najstrašnije testove ubrajamo:

Draizov test koji podrazumeva ubrizgavanje potencijalno iritirajuće toksične supstance direktno u konjunktivalnu (vežnjača) vrećicu kunića (oko životinje), u potpuno svesnom stanju i bez upotrebe analgetika. Rezultat testa je krvarenje, razjedanje rožnjače, slepilo.  Kako kunići nisu u stanju da trepću, to ih čini idealnim za ovakve testove, ali su, naravno, u stanju da osete bol i patnju.

Test srednje letalne doze, LD 50, je test baziran na evaluaciji toksičnosti po principu određivanja smrtonosne doze kao one koja ubija preko 50% testiranih životinja. Ispitivana supstanca se daje prisilnim hranjenjem, inhalacijom, inekcijom, naravno bez upotrebe analgetika.

Skin irritancy Test koji podrazumeva aplikaciju ispitivane supstance na kožu. Ovo može izazvati opekotine, infekcije, oticanje, upale. Rane su izuzetno bolne, a životinjama se ne daju sredstva za ublažavanje bolova.

Animalni metod – za ili protiv?

U nauci, kažu stručnjaci, sve je dozvoljeno, no kada je reč o ovoj temi mišljenja su, kako među laicima tako i među ekspertima, itekako podeljena. Sa jedne strane tu su pobornici korišćenja životinja u naučne svrhe, koji tvrde da je to neophodno i čak opravdano. Ukoliko se poštuju etički principi, tvrde, žrtvovati nevina stvorenja zarad benefita ljudi nije nikakav greh. Naprotiv. Rezultati do kojih se na taj način dolazi su pouzdani i korisni za čovečanstvo.

Njihovo mišljenje ne dele protivnici animalnih metoda, pa čak i pojedini eksperti, koji sumnjaju u održivost teorije o etičkoj opravdanosti upotrebe životinja i insistiraju na neopouzdanosti ovako dobijenih rezultata kada se oni primenjuju na ljude.

Testiranje kozmetičkih proizvoda na životinjama, tvrde borci za prava životinja,  je surovo i nepotrebno, pogotovo danas kada postoje adekvatni alternativni testovi koji iznad svega garantuju bezbednost proizvoda. Osim što omogućuju humaniji pristup u nauci i zamenjuju animalni model, često su i ekonomski isplativija, brža i efektivnija rešenja.

Najpoznatije alternativne metode su:

CAM  ogled (upotreba dela ljuske kokošijeg jajeta, odnosno horioalantoinske membrane – CAM), očni test sa malim volumenom doze, kožni test, agar gel difuzioni test, Eytex TM – koji su validna zamena za Draizov test  – postupak fiksne doze, limit test, up and down test i kalem test, kao efektivna zamena za  LD 50

Hemijske metode, odnosno analitičke tehnike koje hemičari koriste da bi otkrili prisustvo toksina u proizvodima

Korišćenje postojećih baza podataka, kao npr. elektronske banke gena ili tosikološke banka, odnosno baza podataka koje obesmišljavaju repliciranje eksperimenata kojima bi se potvrdila već dobro poznata znanja.

Silikonska čip tehnologija koja omogućuje brzu identifikaciju gena čija se aktivnost menja u kontaktu sa toksičnim hemikalijama.

Qsars (Quantitative Structure  /Activity Relationship programs – Kompjuterski programi koji predviđaju štetnost hemikalija na osnovu njihove sličnosti sa već poznatim supstancama, tkzv. red across – trasposition, ili pak  simulatori telesnih procesa.

Evropsko i srpsko zakonodavstvo o upotrebi životinja u eksperimentalne svrhe

S pravne tačke gledišta, alternativne metode treba koristiti svaki put kada je to moguće.  Evropski zakon pridodaje visoki značaj i opravdanost insistiranju  na uvođenju alternativa.  Kako kaže član 7.2. EU/Direktive 86/609/EC : „Eksperiment na životinjama se neće sprovoditi ukoliko se drugim  naučno zadovoljavajućim metodom postiže traženi rezultat, ne testiranje na životinjama je razumno i praktično ostvarljivo“.

Tu je i član 23.1 iste direktive koji nalaže vladama EU da promovišu upotrebu alternativa:  „Komisija i Države članice treba da ohrabruju naučnike da razvijaju i validiraju alternativne tehnike, koje mogu da obezbede isti nivo informacija koje se dobijaju u eksperimentima koji koriste životinje ali koji uključuju ili manje životinja ili manje bolne procedure“.

Direktiva 2010/63/EU, koja se odnosi na zaštitu životinja koje se koriste u naučne svrhe i koja treba da se implementira na nacionalnim nivoima do 2013. godine, podrazumeva  promociju 3 R pravila, prvi put korišćenim 1959 od strane Rasela (Russel) i Burča (Burch),  i preporuku da principi zamene, redukcije i usavršavanja treba da se sistematski uzmu u obzir pri primeni Direktive.

3R PRAVILA:

Zamena (Replacement) životinja gde god je moguće alternativnim metodama ili vrstama koje su niže na filogenetskoj lestvici

Redukcija ili smanjenje (Reduction) broja životinja

Usavršavanje (Refinement) oglednih procedura u cilju smanjenja patnje pri izvođenju ogleda, ali i poboljšavanju uslova gajenja i držanja životinja

Kozmetička direktiva – Cosmetics Directive 76/768/EEC,  usvojena 2003. godine od strane Evropskog Parlamenta, reguliše zabranu testiranja na životinjama u Evropskoj uniji  od 2009. godine i reklamiranja proizvoda koji su testirani  na životinjama van Evrope. Za testove toksikokinetike, ponovljene doze i reproduktivne toksičnosti rok za uvođenje alternativa predviđen je do 2013. godine.

Ni zakon Srbije nije neosetljiv po pitanju korišćenja životinja u eksperimentalne svrhe.  Zakonom o dobrobiti životinja,  član 34. tačka 4., predviđeno je da u zahtevu za sprovođenje ogleda moraju biti navedeni dokazi o alternativnim metodama i razlozima zbog kojih se one ne sprovode, a član 41. predviđa da se ogled na životinjama ne može sprovoditi ako postoji alternativni metod kojim se postiže isti cilj.

Kampanja Reci NE surovoj kozmetici / NO Cruel Cosmetics Campaign

Evropska koalicija za ukidanje eksperimenata na životinjama (The European Coalition to End Animal ExperimentsECEAE) vodi nekoliko važnih kampanja unutar Evropske unije, o čemu se možete detaljnije upoznati na njihovom sajtu.  Jedna od njih je Reci NE surovoj kozmetici / NO Cruel Cosmetics Campaign. Dugogodišnja borba Evropske koalicije postigla je da se zabrana testiranja kozmetičkih proizvoda na životinjama u EU  zakonski reguliše, ali krajnji ishod te borbe zavisi i od svakog pojedinca. Jedan od važnih aspekata kampanje jeste potpisivanje peticije protiv prolongiranja stupanja na snagu navedenog roka zabrane testiranja kozmetike na životinjama.  Ukoliko i vi smatrate neopravdanima animalne metode, reecite NE surovoj kozmetici  i potpišite peticiju.

CRNA LISTA – Kompanije koje testiraju svoje proizvode na životinjama

Ako niste sigurni u proizvode koje koristite, da li kompanije koje ih proizvode testiraju životinje ili ne, možete konsultovati Crnu listu (redovno ažuriranu na sajtu PETA– e – People for the Ethnical Treatment of Animals) na kojoj se između ostalih nalaze:

  • Bausch & Lomb
  • Colgate – Palmolive Co.
  • Gilette Co.
  • Henkel
  • Johnson & Johnson
  • L’Oréal
  • Procter & Gamble

BELA LISTA – Kompanije koje ne testiraju svoje proizvode na životinjama

Nisu, ipak, sve kompanije loši momci u priči. Postoje i firme čiji proizvodi nisu testirani na životinjama i koje u potpunosti zadovoljavaju  HCS  – „Humani Standard Kozmetike“, a koje zauzimaju počasna mesta na Beloj listi.  Među njima su i:

  • Aubrey Organics, Inc.
  • Freeman Cosmetics Corp.
  • Juice Beauty
  • Paul Mitchell
  • Revlon
  • Too Faced Cosmetics
  • Urban Decay

Žene vole da uvek budu lepe i doterane, bile mlade ili stare,  a da bi postigle savršenstvo kojem teže  tu su preparati koji im svakodnevno priskaču u pomoć.   Živimo u svetu u kojem je lepota dostižna ali ne po svaku cenu , i ne na štetu nevinih stvorenja. Kao i sve druge i kozmetička medalja ima  dve strane:  pozitivnu i negativnu. O ovoj prvoj se sve zna , o njenim uspesima i efikasnosti. Da bi se došlo do ove druge treba malo izgrebati ispod površine. Ne dozvolimo da i dalje bude tako. Recimo glasno i jasno ne testiranju životinja.  Podržimo društvo u kojem i one imaju pravo glasa.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *