Takva sam ja

Život je pesma, nekada vesela, nekada tužna. On uvek najbolje inspiriše čoveka kome su papir i olovka takoreći najprisniji prijatelji, poput mene. Stihovi koje ćete danas imati prilike da pročitate govore o vama, iz nekog perioda života. Naravno, ne mislim na svaki stih, već na činjenicu da većina žena  bar u jednom redu uspe da pronađe neki svoj, možda davno sklonjen u fioku uspomena, osećaj. To je i bio moj cilj – da o ljubavi pišem na drugačiji način, da je približim svima onima kojima je bliska, te da je odaljim od svih onih koji pesme ovoga tipa nazivaju patetičnim. U ovoj pesmi nema patetike. Postoji samo jedna žena koja ne želi da se menja i jedan muškarac koji joj nije dostupan koliko bi ona želela.

Fotografija: Mina Gudurić

 

Takva sam ja

I ova noć je tako lako digla ruke od nas,

od naših stidljivih želja skrivenih ispod pokrivača.

Nemamo više ni mrak da se krijemo iza njega

iz straha da nam oči ne progovore.

Znam, nećeš mi ništa reći…

I opet ćeš me pustiti da komuniciram sa tvojim ćutanjem.

Jer takav si ti – ne govoriš previše.

I takva sam ja – uvek govorim jezikom srca.

Iz pogleda tvog naslućujem da ne razumeš moj jezik,

ali i da te moje reči u isto vreme i raduju i plaše.

I ova noć je pobegla od nas, prestravljena neizvesnošću,

sa kojom smo mi naučili da živimo.

Zbog nje ti svoje dlanove uvek stavljaš u džepove.

Zbog nje ja uvek ostajem bez tvojih zagrljaja.

I nema ni zvezda padalica u ovom našem malom univerzumu,

iako ja imam milion neostvarenih želja…

Nema ni odžačara…

Ni deteline sa četiri lista…

Ni trepavice na tvom obrazu.

Ni odsjaja nade u tvom oku.

A nema više ni mraka. Tek sad smo ostali bez svega.

Tek sada nikada nećeš izvaditi ruke iz svojih džepova.

Jer takav si ti – ne želiš da daješ.

Jer takva sam ja – ne želim da otimam.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *