Tribina „Budućnost veštačke inteligencije“

U utorak, 18. juna, u 19h, u Velikoj sali SKC-a, Centar za promociju nauke organizuje tribinu „Budućnost veštačke inteligencije“.

Polazeći iz različitih počenih pozicija, učesnici tribine će biti u prilici da ukažu na određene fenomene nastupajuće veštačke inteligencije u oblasti robotike, etike, filozofije i umetnosti.

buducnost_vestacke_inteligencije

Činjenica da se nauka i tehnologija dramatično uvlače u sve delove našeg svakodnevnog života, izaziva krajnje spontanu i intuitivnu potrebu ljudi za naučno-popularnom edukacijom. Neophodnost tehničke pismenosti više nije pitanje interesovanja i senzibiliteta već polako postaje pitanje opstanka. Naučna otkrića ljudskog tela ili dubine svemira polako brišu granicu između fantastičnog i mogućeg. Naučno-fantastične priče su odavno počele da se obistinjuju a mi ih svesno ili nesvesno podrazumevamo.

Nekada privilegija pisaca naučne fantastike i ekscentričnih kompjuterskih genijalaca, veštačka inteligencija (VI) je ponovo u modi i zadobija ozbiljnu pažnju naučne zajednice ali i kompanija poput Google-a ili sasvim malih udruženja koja dizajniraju sve: od sledeće generacije pretraživača do mašina koje imaju mogućnost da slušaju, ili da su u stanju da hodaju unaokolo. Ovaj novi ugled veštačke inteligencija ponovo baca svetlost na pitanje u kom pravcu se razvija tehnologija ali i na ono više zlokobno, da li će računarska inteligencija nadmašiti ljudsku, i koliko brzo?

Učestvuju:
Prof. dr Milan M. Ćirković, transhumanista
Dr Srđan Stanković, robotičar
Jelena Bogavac, rediteljka
Miljana Milojević, filozofkinja
Moderatorka tribine će biti Marija Nikolić iz Centra za promociju nauke.

Moje je vreme prezent, a ne futur drugi

Ne, dragi moj, meni ne treba muž, meni je potrebna inspiracija.

Inspirišeš me i motivišeš da budem još bolja, sebi bolja. Pomažeš mi, pomažeš veoma uspešno da testiram svoju toleranciju,  dobru volju i strpljenje. Čudna si ti biljka, dragi moj, a ja sam, eto, ljubitelj botanike i pri tome slaba na retke vrste.

Hteo bi da se igramo!? Važi, ali „čoveče ne ljuti se“. Pravila oboje znamo, samo hajde da ih ovoga puta ne kršimo. Hajde, za  promenu, da oboje odrastemo, a ne samo ja. To nas bar ništa neće koštati, pa ćemo još u ovoj sveopštoj besparici biti i na dobitku. Potrebno nam je samo malo dobre volje. Lepo je jednom Vladan Desnica zapisao „Volja je stvar jakih, a želja stvar  slabih.“

Ti i ja se toliko dobro znamo. Preležali smo razne „dečije bolesti“. Malo smo se lagali, malo varali, a mnogo voleli. Usavršio si  tehniku da me, priznajem, veoma uspešno izludiš, sludiš, zaneseš i iz temelja istreseš. Ipak, ja nisam za još jedan krug po  istim ulicama ljubavnog kvarta. Suvozača ne želim da promenim, ali bih maršutu rado. Meni treba strast, vatromet, bubnjevi afričkih plemena u grudima i glavi. Daj mi krila da odletim i dosegnem najveće daljine. Pokreni moju strast, probudi u meni  uspavanu zver, pokreni gene starih predaka, hoću da osetim kako južnjačka krv ključa u mojim venama.

Ja volim život, uživam u njemu, ne obazirem se na šaputanja i šuškanja. Ja nisam kao druge. U tome i jeste moja draž, i ti to  dobro znaš. Grešno sam biće kao i svi drugi, s tim što su moji gresi slatki, ne stidim ih se i nemam razloga da ih krijem. Ja uživam u njima.

Ostavimo već jednom prošlost iza nas. Ako ćemo se stalno vraćati na ono što je nekada bilo nikuda nećemo stići. Ja ne želim  da živim u prošlosti, ne želim da razmišljam ni o budućnosti. Moje je vreme prezent, a ne futur drugi. Šta bi bilo kad bi bilo, o  tome neka misle oni koji uče conditional sentences. Ne znači da nemam planove i neke svoje snove, ali zašto bih sebe opterećivala stvarima na koje mi jedno od nas dvoje ne može da utiče. Vreme je da se već jednom konačno suočimo sa našim  strahovima, pogledamo ih oči u oči, izazovemo na dvoboj. Ko pobedi, pričaće.

women rain

Izvor: www.loverofsadness.net

Pitaš se kako dalje!? Polako, korak po korak. Negde moramo stići. Želim da pokušam, da probam, pa čak i po cenu da ne  uspem. Šta me briga šta drugi misle, oni ne žive moj život. Zašto bismo se inatili, prkosili i dizali noseve. Zar je važno ko je  bio kriv?

Uživajmo u sadašnjem trenutku, uživajmo u onome što imamo, što jesmo. Umorna sam, dragi moj, od svih tih igrica,  natezanja i manevrisanja. Umorna sam od glumatanja i foliranja. Maska za maskom, fasada na fasadu i kad stignemo do  čorsokaka niko nam drugi neće biti kriv. Moja je logika ja hoću sve i hoću sada. Ništa nemamo od toga što će nam jednoga dana pogled odlutati negde u daljinu, što ćemo uzdahnuti, zamisliti se i reći: „Eh, da sam, a nisam…“

I živeli su srećno do kraja života

Sve je bilo divno. I Princeza i Princ na belom konju. Zakleli su se jedno drugom na večnu ljubav, razmenili prstenje, roditeljske oči su zasuzile. Plesali su celu noć, delili svoju sreću sa prijateljima i članovima porodice. Princ na belom konju je preneo Princezu preko praga, a ona ga je pre toga blago nagazila, čisto da se zna ko je gazda u kući. Otišli su na medeni mesec iz snova, na predivno egzotično ostrvo sa velikim peščanim plažama, doživeli nezaboravne trenutke i vratili se da započnu novi život zajedno. Da žive srećno do kraja života….

princ i princeza

FOTOGRAFIJA: Jovana Tomašević

Bajka je počela da bledi čim je Princ na belom konju počeo da ostavlja prljave čarape svuda po kući. Dobrodošli u realnost, u svet oženjenih!

 

Naša fantazija o bračnom životu je često stvorena pod uticajem bajki koje su nam roditelji čitali dok smo bili deca, pred spavanje. Posle smo je samo nadograđivali gledanjem romantičnih filmova. Sa tako velikim očekivanjima od bračnog života, nije čudo da se mnogi ljudi razočaraju kad im se desi realnost. Najbolje je kad se što pre susretnete sa nerealnim očekivanjima i shvatite da “živeli su srećno do kraja života” ne dolazi samo po sebi. Brak sam po sebi nije garancija za sreću, ali može doneti velika zadovoljstva u životu, kad se na vreme suočite sa realnim očekivanjima.

 

Udahnite duboko, nije sve izgubljeno. Pokušajte da razmislite i identifikujete koja su to vaša nerealna očekivanja o braku, i probajte da ih zamenite realnim. Pre svega, i Princeza i Princ na belom konju su oboje idealni u svakom pogledu. Lepi su i zgodni, šarmantni, vredni, obrazovani, znaju kako da reše problem, nisu agresivni, nikad ne gube kontrolu. Suočite se sa realnošću, ni Vi ni Vaš voljeni niste idealni.

 

Zamislite Princa na belom konju koji voli da dovede kući uveče muško društvo da gledaju utakmicu, a Princeza želi mirno porodično veče sa gledanjem romantičnog filma. Zamislite Princa koji želi da živi u predgrađu, da ima veliku baštu i u njoj redovno pravi roštilj, a princeza želi da živi u centru. Zamislite princa koji želi da ima mali fudbalski tim (sačinjen od svoje dece), a Princeza želi jednu idealnu devojčicu, princezicu. Princ želi da ima psa, a princeza mačku. On želi da godišnje odmore provodi na selu, kod svoje porodice, a ona želi da odlazi na egzotična putovanja.

 

Ono što želim da naglasim je, da je vrlo verovatno, da Vi i Vaš partner ne želite isto od braka. Najbolje je da se dobro upoznate sa vašim različitostima i sličnostima pre nego što uđete u brak, i da znate šta da očekujete.

 

Druga stvar koja je bitna jeste, da znate šta očekujete od partnera. Možda ste odrasli u porodici u kojoj je Vaš otac bio “majstor za sve”, i nikada se popravka pokvarenih stvari po kući nije odlagala u nedogled, a vaš partner ne zna razliku između raznih vrsta šrafcigera. Očekujete od njega da popravi sve najbrže što može. Popričajte sa njim, recite mu to. Možda on nikad neće naučiti da se “bakće” sa sitnim popravkama, ali će znati majstora za to koji će to raditi brzo i ekspeditivno umesto njega.

 

Nekada nerealna očekivanja postavljate i sami sebi. Dogovorili ste se sa partnerom, podelili svoje obaveze i svako ih obavlja na svoj način, ali u skladu sa dogovorom. U jednom trenutku u Vašem životu iskrsne tako puno obaveza (na poslu npr.) i Vi ne stignete da odete na pijac, a to je Vaša obaveza. Frižider je prazan, deca nemaju šta da jedu. Pod pritiskom ste, nervirate se, počinjete da prebacujete krivicu na njega, jer nije tu kad Vam treba. Priznajte da niste tako savršeni, popričajte i objasnite mu da  ne možete da postignete sve u tom trenutku,verovatno će Vam pomoći. Setite se početka priče, obavezali ste se da ste tu jedno za drugo kad bude potrebno.

 

Kad uhvatite sebe da ste u romantičnom raspoloženju, a nerealna očekivanja iskrsavaju i na mestima gde niste mogli ni da zamilite, ne dajte se! Ne dozvolite da unište Vas, a još gore, Vaš brak. Suočite se sa tim da su to samo nerealna očekivanja, prilagodite ih realnom životu i krenite napred! Možda on nije baš uvek Princ na belom konju za kog ste se udali, ali niste ni vi baš uvek Princeza!

Razgovor povodom romana “Raskovnik”

Razgovor povodom romana Borislava Čičovačkok, “Raskovnik” održava se danas u Studentskom kulturnom centru (Velika sala) sa početkom u 20h.

Učestvuju dr Stajn Vervat, Gojko Božović i Borislav Čičovački, a moderator razgovora je Vesna Kapor.

U muzičkom delu programa učestvuju Isidora Žebeljan (klavir), Borislav Čičovački (oboa), Aleksandar Stefanović (harmonika), a na programu su kompozicije Bele Bartoka, Dušana Radića i Isidore Žebeljan.

arhipelag-borislav-cicovacki-raskovnik

Roman “Raskovnik” je nesvakidašnja priča o emigraciji modernih vremena i povratku, kao i o ljubavi i užasima istorije u ličnom životu. Pripoveda i o zemlji iz koje njegovi junaci moraju da odu pred naletima istorijskog besmisla ili u njoj ostaju suočavajući se sa bedom, ratovima i nasiljem, ali i o svetu u kome započinju i žive svoje emigrantske živote. Junaci romana, razapeti između iskustva koje sa sobom nose i iskustva koje stiču u emigraciji, strasno i ispovedno kazuju o drami koju žive.

Borislav Čičovački je pripovedač, romansijer, solista i kamerni muzičar. Živi u Holandiji, gde je objavljen roman “Raskovnik”, sli i romani “U starini ime mu beše Hemus”, “Crni kos, a po polju božuri”, i “Rastanak u četiri prizora”, kao i knjiga pripovedaka “Nedopisane biografije”. U Srbiji su objavljeni romani “U starini ime mu beše Hemus” i “Pismo iz Amsterdama i druge nedopisane biografije”.

 

Više informacija na: www.skc.org.rs

Bitne stvari dolaze prve

Jedno predavanje, organizovano za studente biznisa, predavač je započeo pričom o kamenju. Uzeo je veliku plastičnu kutiju i oko desetak “kamenčina”, lepo ih je složio u tu kutiju, jedan po jedan, da ih što više stane. Kad je potrošio svo kamenje, zapitao je: “Da li je ova kutija puna?” Svi su odgovorili: “Da.”

“Zaista?”, zapito je profesor i izvadio jednu manju kutiju ispod katedre, punu šljunka. Sipao je šljunak preko velikog kamenja i protresao veću plastičnu kutiju, tako da su sitniji kamenčići šljunka poupadali oko praznog prostora između kamenja. Onda je još jednom zapitao da li je veća plastična kutija puna. Sad su studenti bili obazriviji, pa je jedan od njih odgovorio da verovatno nije. “Dobro”, odgovorio je profesor i ovaj put izvukao kanticu peska ispod katedre. Prosuo je kanticu peska preko kamenja i šljunka, i opet protresao veliku plastičnu kutiju. Sad je pesak zauzeo sav prazan prostor između kamenja i šljunka, koji je ostao prazan. Opet je pitao da li je kanta puna. Ovaj put su studenti odgovorili :”Ne”.
“Dobro”, rekao je profesor  i uzeo bokal vode, koju je sipao preko peska, šljunka i kamenja. Kad je završio, zapitao je: “Koja je poenta ove prezentacije?”. Jedan nestrpljivi student je odmah odgovorio: “Poenta je, da bez obzira koliko si zauzet, uvek imaš vremena i mesta za još po nešto.”
Profesor ga je ispravio: “Poenta je da ako prvo ne staviš veliko kamenje, nikad više nećeš moći da ga smestiš u tu kutiju, jer će se napuniti sitnijim kamenčićima, peskom i vodom!”

man-looking

 Izvor: www.livetradingnews.com

Koje su to stvari u vašem životu koje su vam bitne? Šta je za vas “kamenčina”? Više vremena sa vašim voljenima, porodicom, više obrazovanja, više novca?

Vi ste ti koji to određujete. Dobro razmislite šta je to što želite da postignete. I ne zaboravite da “kamenčine” stavite prve, jer posle neće biti mesta za njih.

Festival Dani Sarajeva

Festival Dani Sarajeva u Beogradu održava se od 13. do 15. maja u Kulturnom centru Beograda.

Fokus ovogodišnjeg festivala su deca u ratu, mladi koji su detinjstvo proveli u opkoljenom Sarajevu. Jedan od te dece je i Jasminko Halilović, koji se u Beogradu predstavlja sa publikacijom “Djetinjstvo u ratu” i istoimenom izložbom, koja je od 8. maja postavljena u Pop Up knjižari KCB-a.

Dani-Sarajeva-logo-2013

U okviru filmskog programa festivala biće prikazani filmovi Danisa Tanovića, Aide Begić i Jasmile Žbanić, kao i filmovi mladih autora – iz Beograda koji su u saradnji sa “Sarajevom gradom filma” snimili filmove, i iz Sarajeva.

Festival je prvi put organizovan 2007. godine povodom 15.godišnjice početka četvorogodišnje opsade Sarajeva, a tokom proteklih godina festivala Beograd je ugostio nekoliko stotina umetnika – muzičare, fotografe, autore filmova, predstava, književnike.

Program:

Ponedeljak, 13. maj

Dvorana KCB

17h – Danis Tanović: “Ničija zemlja” , “Prtljag”

20h – Danis Tanović: “Cirkus Columbia”

22h – Sarajevo grad filma (Jelena Gavrilović: “Nešto slatko2, Nikola Ljuca: “Scene sa ženama”, Dane Komljen: “Tjelesna funkcija”) i studentski dokumentarni filmovi (Damir Mujagić: “Samo tata”, Neven Samardžić: “Snaž(e)ne”, Hari Šečić: “Varijacija”)

Pop Up knjižara

19-20h – Svečano otvaranje festivala “Dani Sarajeva u Beogradu”, promocija publikacije “Djetinjstvo u ratu” i otvaranje istoimene izložbe

Utorak, 14. maj

Dvorana KCB

17h – Priče iz tranzicije (Ines Tanović: “Živi spomenik”, Enes Zlatar Bure: “ZIKS” ili “F43.1”, Timur Makarević: “Vaši i naši”)

19h – Jasmila Žbanić: “Grbavica”

21h – Jasmila Žbanić: “Na putu”

Pop Up Knjižara

19-21h – Debata “Deca u ratu” (Inicijativa mladih za ljudska prava Srbija i Inicijativa mladih za ljudska prava BiH)

Sreda, 15. maj

Dvorana KCB

17h – Aleš Kurt: “Akumulator”, Clarissa Thieme: “The Place We Left”

19h – Aida Begić: “Snijeg”

21h – Aida Begić: “Djeca”