Džem od šljiva

Kada mi je urednik pre par dana rekao da sam se ulenjila i da bi bilo vreme da mu pošaljem neki tekst, prvo što mi je prošlo kroz glavu bilo je – bih ja, rado, ali pored svih ostalih svakodnevnih aktivnosti kuvala sam i džem od šljiva. U tom trenutku mi je sinulo – eto naredne teme za moj tekst.

Džem od šljiva! Ja ne poznajem nikoga ko ga ne voli. Ovo je jedna od onih poslastica za koju se pitamo da li je moguće zamisliti život bez nje. Savršeno, ali totalno savršeno ide uz palačinke, uz margarin i mleko, čaj, u kolače… “U sve se meša”, što bi rekli u onoj reklami.

Kako je ovo vreme zimnice, evo jednog recepta za džem od šljiva. Kažem jednog pošto ga mnogi kuvaju na svoj način koji je najčešće nasleđen od mame ili bake. Tako sam i ja ove godine kuvala džem. Pozvala sam svoju baba-tetku i pitala kako ona pravi džem, a ona me je iskulirala na brzinu rekavši – “Zovem te posle. Gledam film.” Film?! Dobro je, pomislila sam. Sreća te još uvek nije vreme za serije. Tada bi me verovatno ostavila da čekam do sutra.

Nazvala me je posle sat vremena i rekla. Hajde, piši, jako je lako. Samelješ šljive, dodaš ih u šećer i gurneš u rernu. To je sve. Da li je potrebno da naglasim da nisam imala pojma o čemu ona to priča. Koliko šljiva, koliko šećera, šta da radim sa tim? Totalno me je sludela. Izbrojala sam do 5 i rekla kako ja pojma nemam o čemu priča i kako nemam ni ideju koliko čega ide, koliko dugo se kuva itd.

“Mlade domaćice. Sve mora da vam se piše. Hajde, piši”, rekla je, pomalo začuđena i ljuta.

Uspela sam da saznam sledeće. Na 1 kg svežih samlevenih šljiva (što znači da kupimo malo više), ide 700 gr šećera (ako volite slađi džem). I to je sve od sastojaka.

Ok. Pomislila sam. Ne može biti toliko komplikovano. Kupila sam na pijaci kilogram i po šljiva za koje je prodavačica tvrdila da su odlične za džem. Donela kući, očistila, samlela na mašini za mlevenje mesa (zajedno sa ljuskom pošto smatram da je tako ukusnije).

E sad, ono glavno. Priprema.

Uključimo rernu na 250C pre nego što počnemo da kuvamo bilo šta kako bi se zagrejala na vreme. Ušpinujemo 700 gr šećera, dodamo prethodno samleven kilogram šjiva i stavimo na ringlu da provri uz mešanje. Kada provri, staviti u zagrejanu rernu i tako kuvati sat do sat i po vremena. Kada se ohladi sipati u tegle i lepo zatvoriti.

Probala sam recept. Moram da priznam da nije loš, aliiiiiii nije onako dobar kao što to uspeva mojoj baba-tetki. Ipak su to godine iskustva.

Kao što već rekoh, ovo je samo jedna od varijanti pripreme džema od šljiva. Kako god da ga kuvate, sigurna sam da ćete uživati u njemu u zimskim mesecima.

Meni samo preostaje da uredniku pošaljem tekst, a ako to ne bude dovoljno, moraću da mu pošaljem i teglu džema. To će ga sigurno oraspoložiti.

Zimnica: kako napraviti ajvar?

Kao mala često sam gledala kako moje bake sa rođakama i prijateljicama peku papriku za ajvar. Založile bi u dvorištu veliki šporet na drva, posedale oko njega i pekle papriku za sve. Ja bih se onako mala stalno motala tu negde i bila veoma ponosna što i ja učestvujem u pripremi zimnice. Danas mi sve to izgleda kao uvod u neku pripovetku, ali me ipak povremeno uhvati nostalgija za tim danima.

Da se vratimo u sadašnjost. Pre par dana dobila sam poziv od rođaka sa sela da odem kod njih i da zajedno stavljamo zimnicu. Iskreno, ja sam po pitanju zimnice više “levo smetalo”, ali umem da uradim šta mi kažu – pa bude i malo koristi od mene. Volim da odem na selo i da se vidim sa rodbinom. Sada ćemo da sedimo, pečemo papriku i pričamo.

Kada sam stigla u selo koje se nalazi u blizini Knjaževca, shvatila sam da se na pragu kuće nalazi desetak džakova paprike. „Biće ovde dosta posla!“, pomislila sam. Moje ujne i tetke su se već razletele po dvorištu, donosile drva, velike šerpe i sve ostalo što je potrebno. Nismo se mnogo pozdravljale već smo odmah krenule na posao. Trebalo je ispeći sve to i skuvati ajvar pre mraka. Kuvale smo u velikim loncima, na dva velika šporeta, ali sam ih zamolila da mi daju recept koji je za neku manju količinu. Zato, dame moje, zavrnite rukave ako mislite da vam zima bude ukusna i fina.

Sastojci:

  • 3 kilograma paprike
  • 200 grama zejtina
  • 2 jelovne kašike šećera
  • 2 ravne kašike soli
  • 2 kašike sirćeta
  • šaka mlevenog rena

Zimnica nekad i sad

Uz pečenje paprike se pije kafa, a uz kafu, kao što rekoh, ide i priča. Najstarija među nama bila je baka Zlata. Ona ima osamdeset i dve godine, teško se kreće, ali je i dalje oštroumna. Dok smo ljuštili papriku, pričala nam je kako se nekada pravila zimnica.

“Kada sam se ja udala stavljali smo paradajz u flase. To su stavljali svi. I bogati i siromašni. Ako se dobro sećam bogatiji su stavljali paradajz u flaše, njih ređali u veliki kazan, onda nalivali vodom skoro do vrha i polako zagrevali dok paradajz ne provri, a potom ostavljali da se ohladi. I turšiju smo takođe stavljali. Sada je sve to drugačije”.

Ja i inače volim da slušam priče starijih, pa mi je i ovo bilo zanimljivo. Naravno, nekada te priče nisu baš zanimljive, ali mislim da se od starijih stvarno mogu čuti pametne stvari.

Priprema:

Paprika je očišćena i samlevena na mašinama za meso. Dodajemo zejtin, zatim šećer, so i sirće. Sve to se promeša i prži 40 min na tihoj vatri. Pred kraj se doda mleveni ren (koji ja obožavam pa ga stavim bar tri puta više nego što piše u receptu) i prži jos malo. Ajvar se stavlja u tegle dok je još topao.

Znam da je ovo samo jedan od načina pripreme ajvara u Srbiji. Nisam od onih koji bi mogli da ga jedu stalno, ali jednu manju teglicu sam smazala uz krekere već prve večeri po povratku kući. Super je i za sendviče, uz pržena jaja…Ma šta da vam objašnjavam?! Znate vi to i sami! Uživajte u zimskim specijalitetima!