Маргарите (илити ”Клаберска књига постања”)

Гледам сва та раскалашна позирања по друштвеним мрежама и не могу да не помислим о хиљадама дама које су изгубиле душевност по тминама ноћних клубова. Којима је Аца Лукас из гигантског звучника заменио пој анђела у глави. Питам се како једна фина дамица, са искром у оку, родитељском пажњом од малена окупана, природне кокетности, која помаже старцима да пређу улицу и мирише без парфема, која лети уместо што хода, попут епских хероина у кинеским филмовима, постане старлета напућених уста, злог погледа и искежених зуба, која ни са ким не разговара без финансијског умишљаја, извештачено флертује и слика се по сепареима са једном ногом увис? Шта је таквом направи?

barbi

FOTOGRAFIJA: Jovana Tomašević

Пречесто се такве, жаљења достојне судбине женске, виђају по престоничким ноћима. Сећам се две неискварене девојчице које упознах пре пар година. Лепотице из провинције, за којима уздисаше по читаоницама. Ходаше попут газела. Те ножице нису се вајале у реду испред ”Буцка”, њих је калио планински макадам на путу до школе. Негде на другој години почеше стидљиво да њушкају по престоничким кафићима на гласу. Допало им се што, захваљујући својим милим њушкицама, ниједно пиће не плаћају. Постадоше анонимне звезде. Хијене београдске, умивени мамини синови који читаву младост вежбаше само отварање женских капија, брзо су их приметиле. Кренула су ласкања, вожње и шампањци. Биле су најбоље женско друштво које се замислити може. Лепо и захвално на пажњи. Од срца. Одговарале су на сва питања, на смеху нису штеделе, а покварене игре прекаљених кругодвојкашких дама, оне нису познавале. Ускоро су кренули сплавови и озбиљни клубови. Вечере по ресторанима. Сплетке. Дочепала их се екипа љигавих богаташких потомака и убрзо посташе инвентар у сваком цењеном градском сепареу. Сукње скратише, а усне постајаше све пуније и пуније. Поглед им се изопачио. Пропиле се, пропушиле, а на крају и прашак пробаше. Све кочнице су попустиле. Све регуле, које су деценијама у њихове лепе главе убацивали брижни родитељи и разне тетке из провинције, постадоше им само материјал за спрдњу. Напослетку их видех како се фоткају за фејсбук испред једног сплава, са два прста у ваздуху, исплежених и пирсингованих језика, у штиклама бесмислене висине. Нису више ходале као газеле, више као лавице, предаторке.

Београдски клубови, храмови пожуде, и београдски мушкарци, од анђела стварају булгаковљевске Маргарите, зле владарке ноћи на метлама.

Izložba INDEX.ŽENE

Izložba Andreje Kulunčić – INDEX.ŽENE, otvara se večeras u Salonu MSUB u 19h.

U centralnom projektu ove izložbe, koji je posle Spilta i Napulja proizveden i za beogradski kontekst, umetnica primenjuje viralne strategije – služi se popularnim obrascima svake kampanje kao što su posteri u urbanom okruženju (city lights), anonimni telefonski intervjui itd. kako bi se obratila određenoj ciljnoj grupi i skenirala reakcije žena na anketu.

Takav metod koristi sa namerom da analizira motivaciju žena da definišu i razviju svesnost o svojim individualnim ulogama u porodici, kao i u širem društvenom kontekstu. Autorkina potreba da se bavi pitanjima rodne ravnopravnosti, nasilja u porodici, kao i ulogom žena u društvu, od velike je važnosti i u kontekstu Srbije gde mnogi stereotipi o ovim pitanjima još uvek preovlađuju u javnoj sferi.

index-zene-kako-se-osecate

Ideja projekta je i da se “izađe iz prostora galerije” kako bi se komuniciralo sa što širom publikom i skretala pažnja na važne društvene probleme. Osim rada index.žene, u prostoru Salona biće prikazani i radovi 1 Franak = 1 Glas, U krugu, i Samo za Austrijance, u kojima se na različite načine umetnica bavi problemom društvene segregacije i marginalizovanim grupama koje su većinom i rodno određene (ilegalni imigranti u Švajcarskoj, pacijenti u psihijatrijskoj bolnici u Zagrebu ili diskriminisani strani radnici u Austriji).

Andreja Kulunčić je jedna od najprisutnijih hrvatskih umetnica na međunarodnoj sceni. Razvila je specifičnu istraživačku metodologiju rada u domenu vizuelnih umetnosti fokusirajući se na neuralgične tačke različitih društava i njihove centralne probleme.

Svoje radove kreira sa uspostavljenim mrežama profesionalaca različitih profila (sociolozi, filozofi, naučnici, dizajneri i marketinški stručnjaci), a često zahtevaju i aktivno uključivanje publike koja je pozvana da ih “dovrši”.

Andrejine značajne međunarodne izložbe su documenta11 (Kasel), Manifesta4 (Frankfurt), 8.Istanbul Biennial (Istanbul), Liverpool Biennial04 (Liverpul), 3.Tirana biennial (Tirana), 10.Triennial-India (Nju Delhi).

Izlagala je samostalno u Museo MADRE (Napulj), Art in General (Njujork), Artspace Visual Art Center (Sidnej), Darat Al Funun (Jordan), galerija NOVA (Zagreb), galerija Miroslav Kraljevic (Zagreb), a u okviru kolektivnih izložbi njeni radovi izlagani su u muzejima Whitney Museum of American Art (Njujork), PS1 (Njujork), Walker Art Centre (Mineapolis), Museum MUAC (Meksiko Siti), Palais de Tokyo, (Pariz), Muzej moderne i suvremene umjetnosti (Rijeka), Kumu Art Museum (Talin), Casino Luxembourg (Luksemburg), Muzej suvremene umjetnosti (Zagreb), Moderna galerija (Ljubljana), Zacheta National Gallery of Art (Varšava),  Museum of Modern Art (Sent Etjen), Ludwig Museum (Budimpešta).

Izložba će trajati do 2. juna.

 

Izvor: www.designed.rs

Mit o multitaskingu

Dok jednom rukom mešam ručak (jer, bitno je da se zdravo hranimo), a u drugoj balansiram musavom dvogodišnjakinjom, tibetanskom mirnoćom slušam recitaciju starije kćerke i divim se „Spajdermenu“ kojeg mi je sin nacrtao. Da li sam luda? Ne, samo mama.

Multitasking je očekivano rešenje pomalo iznenađujućeg problema: vreme postaje vrlo nerastegljivo od momenta kada postanete majka – obaveze se multiplikuju neviđenom brzinom, bilo da su izabrane, nametnute ili izmišljene, suština je da ih ima mnogo više nego pre, a vremena mnogo manje. Zato mi besomučno pokušavamo da što više obaveza odradimo istovremeno, a opet nam ni to nije dovoljno – prve ustajemo, poslednje ležemo, umorne i pod stalnim stresom: da nisam nešto zaboravila?

Multitasking-Mom

Izvor: www.deacondance.com

Čak i ako vaš muškarac pristaje bar na poneku stavku iz manifesta o ravnopravonsti polova, u mnogim stvarima korisni su koliko i fikus, sopstvenom ili našom krivicom. Ma koliko se otimali i pokušavali da primenimo nove obrasce ponašanja, primerene vremenu u kojem je i žena uglavnom zaposlena, tradicionalno korenje je jako duboko pušteno, i mnogima od nas na kraju i nije iznenađenje što deca za sve „mamaču“ dok tata na miru uživa u utakmici, ili što je naša „jača“ polovina ubeđena da kuću pospremaju mali patuljci kasno noću, kad svi spavamo. Zato pomalo deluje da nas je emancipacija u izvesnom smislu upropastila – ulazimo u cipele poslovnih žena,super majki, domaćica kojima je sve na svom mestu, ne shvatajući da smo u u zamci zvanoj „ne mogu ništa da stignem“. Onda osećamo grižu savesti, često sebe lošije vrednujemo zbog nekog zacrtanog, preambicioznog cilja koji nismo uspeli da ostvarimo, iscrpljujemo se pokušavajući da stignemo sve, ne bi li održali tu sliku super žene – majke/poslovne žene/domaćice/suprruge/prijateljice…
Zato tražimo prečice, poput multitaskinga, za koji eto i naučnici utvrdiše da bolje pristaje ženama nego muškarcima.

„Prethodno istraživanje je pokazalo da zaposlene majke rade više poslova u isto vreme više od 40 odsto svog budnog vremena – što je 10 sati nedeljno više od očeva s tim da su one podložnije stresu da sve postignu, za razliku od muškaraca kojima je multitasking izazov. Razlog je što je uloga “dobre majke” podložnija kritici, pa može da se pretvori u stresnije i negativnije iskustvo.”

Za tu podelu po multitaskingu, lekari „optužuju“ hormone. Muškarci samo doslovno rade jednu po jednu stvar u datom vremenu i nisu sposobni za multitasking kao žene, tvrde stručnjaci. Multitasking je, zapravo, delo estrogena: on stvara više veza između moždanih hemisfera i zato žene mogu da obavljaju više poslova ili razmišljanju o više problema u isto vreme, lakše predvide i uoče uzroke i posledice, misle dugoročno i prikupljaju mnogo podataka koje postavljaju u veoma složene obrasce.

Sada kad imamo naučno objašnjenje, da li nam je lakše što radimo po tri stvari istovremeno? Izgleda da nije, jer na žalost, sa porastom udela obavljanja više stvari istovremeno, čini se da naši mozgovi počinju da „zakazuju“, pa će se tako često desiti da zaboravimo na dečiju priredbu, zakasnimo jer nismo uključile alarm, prečujemo šta nam je suprug rekao… U prelasku i “skakanju” s jedne aktivnosti na drugu, gubi se dragoceno vreme, i koncentracija, a veče najčešće dočekujemo preumorne i dekoncentrisane, bez volje da se konačno, fokusirano posvetimo SEBI.

supermom_wahm

Izvor: www.empowernetwork.com

Kako onda da nam multitasking bude prednost, a ne još jedna muka? Isprobala sam neke varijante koje su dale rezultate:

  • Kombinujem aktivnosti koje su manje zahtevne, tako je manja šansa da pogrešim
  • Zadatke i obaveze podelim na delove, pa ih radim iz delova. Ako nešto ne počnem jer mi se čini kao veliki zalogaj u tom momentu, gotovo je sigurno da ga nikad neću početi ni završiti
  • Marljivo pišem sve obaveze, i sortiram ih po važnosti i hitnosti. Te stvari nikako ne multitaskujem, posvećujem im vreme i pažnju.
  • Neke stvari sam uvežbala, kao što je slaganje veša uz telefoniranje, pranje sudova uz pričanje priče, sređivanje kupatila dok se deca brčkaju. Kada od nekog multitaskinga napravite rutinu, onda se sve manje više automatski odvija.
  • Kada sam suviše umorna i dekoncentrisana, umesto da manično pokušavam da završim sve, odem da se odmorim, a preostale obaveze ukalkulišem u novi plan.
  • Sve što mogu da delegiram drugima, počev od supruga, dece, bebisiterke, plaćene pomoći, činim bez mnogo brige o tome da li će baš to uraditi kao ja.
  • Ne nerviram se (previše) ako ne stignem sve – bitno mi je da stignem ono što je važno i hitno, ništa više.

A najbitnije od svega, ono na čemu ja lično moram još mnogo da radim – oslobađanje pritiska da u svakoj od uloga koje imamo, blistamo. Možemo, ali ne istovremeno. Naše je da pravimo izbore i da u tom pravljenju izbora budemo zadovoljne. Onda će nam i korišćenje multitaskinga kao metoda jurenja uspešnost u imaginarnoj igri „ja sam super – žena i mogu sve“ biti daleko manje potreban.

Nevidljiva ženska istorija

Da li vam se čini da istorijom dominiraju muškarci? Da, kada se govori o znamenitim ličnostima koje su obeležile različite oblasti – od umetnosti, preko nauke i tehnike do politike ima premalo žena? Da su i u udžbenicima za osnovnu i srednju školu više zastupljeni autori nego autorke, da su glavni junaci uglavnom muškog pola, a žene su tu tek kao sporedni likovi, uglavnom u ulogama ljubavnice, majke, veštice…

Istina je da je žena kroz istoriju bila ograničena uglavnom na privatnu sferu, te da im je bilo mnogo teže da se istaknu u različitim oblastima, ali i pored toga, kreativne, nadarene, talentovane žene su u tome uspevale. Neke su dobile priznanje za to, u vidu mesta i pomena u kulturno – istorijskom sećanju, ali takođe je mnogo onih koje su ostale anonimne. Različita istraživanja, sprovedena na ovim prostorima, takođe govore u primer ovoj tezi – rezultati analize sadržaja udžbenika i nastavnih planova za osnovnu i srednju školu saglasni su u tome da je kvantitativno prisustvo muških i ženskih likova neujednačeno i na slikama i u tekstu predstavljeno je više muških nego ženskih likova; posebno je neujednačen broj znamenitih ličnosti, a podela zanimanja na “muška” i “ženska” je takođe još uvek uočljiva, pri čemu se za žene i dalje vezuju zanimanja kao što su učiteljica, vaspitačica, medicinska sestra i sl., dok je za muškarce rezervisna profesionalna sfera. Uči li nas obrazovni sistem diskrimuinaciji, stereotipima, seksizmu i ukorenjivanju rodne neravnopravnosti?

3

Izvor: www.antikvarne-knjige.com

“Osećam da su istorija i društvo bili nepravedni prema ženama kroz vekove, uskraćujući im obrazovanje, priliku i slobodu da slede svoje ciljeve, tako da su milioni žena prevareni, da su bile muškarci igrale bi ulogu koja im je bila dodeljena. Tako su živele i umirale, a nisu ostavljeni zapisi o njihovom postojanju ništa više od životinja i zveri u polju”, izjavila je jednom britanska spisateljica Rozalind Majls, autorka knjige “Ko je spremio Tajnu večeru? – Ženska istorija sveta”. Ipak, i pored te nepravde, značajan je broj žena koje su obeležile istoriju – neke su manje, a neke više poznate i spominjane. Da li ste, na primer, čuli za Boadiceu, kraljicu Icena, keltskog plemena iz prvog veka nove ere, koja je ujedinila Britanska plemena u borbi protiv Rimljana?

Znate li da je prva žena čije je ime zabeleženo u istoriji naučnih otkrića jeste Enheduana (2285-2250. p.n.e), ćerka kralja Mesopotamije, koju su zvali “Ukras neba” i koja se bavila filozofijom prirode i astronomijom?

2.

Izvor: www.abcnews.go.com

Kada obratite malo više pažnje i posvetite se malo dubljem istraživanju žene u istoriji, doći ćete do brojnih zanimljivih podataka i značajnih imena. Vladarke, naučnice, književnice, vojnikinje…

Samo neke od njih su i:

Hipatija – prva istaknuta matematičarka, filozofkinja i astronomkinja, kćerka i učenica Teona iz Aleksandrije, predstavnica neoplatonske škole filozofije. Svojim znanjem, elokventnošću,
skromnošću, upornošću i lepotom zadivila je sve učene ljude onoga vremena, ali su religiozni fanatici njeno učenje proglasili za jeres, te je živu oderali i bacilli u vatru.

Ejdi Lavlejs Bajron – koja je svojim radovima značajno doprinela razvoju informatike. Nikada nije upoznala čuvenog oca, koji je napustio nju i majku neposredno posle njenog rođenja, ali je, kako kažu, nasledila njegovu originalnost i nekonvencionalnost.

Sara Edmonds – koja je pod imenom Frenklin F. Tompson učestvovala u Američkom građanskom ratu, prerušena u muškarca. Karijeru je počela kao medicinski tehničar na terenu, da bi kasnije postal špijun. Saborci su je opisivali kao neustrašivu, iskrenu, uvek spremnu na borbu. Posle rata objavila je memoare Nurse and Spy in the Union Army.

Žan Vilpre Pauer – kćerka obućara i samouka zoološkinja koje je konstruisala tri akvarijuma za proučavanje morskih životinja.

Marija Kiri – kao student hemije na Sorboni, je bila jedina žena u generaciji, što nam govori o premaloj zastupljenosti žena. Dala je veliki doprinos čovečanstvu otkrivši radioaktivnost urana i druih radioaktivnih čestica. Sa suprugom Pjerom Kirijem i njegovim saradnikom Bekerelom dobila je Nobelovu nagradu za fiziku 1903., dok je Nobelovu nagradu za hemiju dobila 1911. godine.

Draga Ljočić – prva žena lekar u Srbiji. Završila je Višu žensku školu u Beogradu i studije medicine u Ženevi. Bila je prva Srpkinja koja je postala lekar u isto vreme kada i prva žena iz Velike Britanije. Učestvovala je u svim ratovima koje je Srbija vodila od 1876. do 1915. godine. U vreme Srpsko-bugarskog rata (1885. godine) bila je jedini lekar u Državnoj bolnici u Beogradu. Odlikovana je visokim vojnim odlikovanjima.

Milica Tomić – spisateljica i urednica časopisa “Žena”. Uz oca, Svetozara Miletića, Milica se rano uključila u politički život Vojvodine, ali ju je njegovo hapšenje sprečilo da studira medicinu. U periodu 1911-1921 izdaje i uređuje časopis Žena, koji se angažovano bavio položajem žene u društvu. U časopisu su objavljivani podaci o školovanju ženske dece, o ženskim društvima u Srbiji i Vojvodini kao i istorijat ženskog pokreta u Evropi. Žene su bile najznačajnije saradnice u časopisu.

1.

Izvor: www.livan85.blogspot.com

Ovaj spisak bismo mogli produžiti u nedogled, jer žene su deo istorije čovečanstva, mada marginalizovane, one su istoriju stvarale i u njoj učestvovale. Sa kojim imenom biste vi upoznali širu javnost? O kome biste želeli da saznate više? Ko su žene koje su obeležile istoriju i koliko je važno da ne (p)ostanu anonimne?

Femkanje ili homkanje

Pozivam filologe da izmisle novu reč za „femkanje“. Neku adekvatniju, koja opisuje ponašanje koje je nekada bilo prepoznatiljivo u mladih žena sa sela a danas vrlo upadljivo u mnogobrojnoj većini muškog, mladog i zdravog življa u gradu. To je ono kad su se nekad momci udvarali devojkama (femama), a one, jer je takav bio red, morale prvo bar nekoliko puta da budu u fazonu „ju ju šta ti pada na pamet“ kako bi u očima suseda i roditelja ostale čedne i smerne. Da ne bude da su „odma ’tele“. Al to je bila igra s pravilima. Ovi su znali koliko puta treba da pitaju one koliko puta da odbiju da bi na kraju pristale i tako dalje.

vintage-kiss

 

Izvor fotografije: redlegsinsoho.blogspot.com

 

Ovo ponašanje za koje tražim novu reč nema tako jasna pravila igre, valjda zato što nije u tradiciji pohranjeno već u novokomponovanim vrednostima izgrađivano i nadasve naopako posađeno. Veruje se da je femkanje u muškaraca, zvaću ga homkanje (ili maskulanje) dok mi filolozi ne smisle novu reč, nastalo kao posledica emancipacije žena. Kad su žene dobile pravo da prve pitaju, da traže momka koji im se sviđa, onda su momci zapravo dobili pravo da kažu da li hoće ili neće. Ali pošto do sad nisu imali izbor onda su kao i sva deca kojoj je izbor uskraćen krenuli nekritički da govore „ne“, omogućavajući sebi doživaljaj moći i kontrole a zapravo gubeći iz vida sopstvene potrebe. Postalo je važnije reći ne nego imati seks sa ženom koja je istom tom muškarcu poželjna (ne mislim na one koje mu nisu poželjne, da ne bude zabune).

ladies-man

Izvor fotografije: librachronicles.wordpress.com

Današnji muškarac nit osvaja nit ume da se pusti da bude osvojen. Da osvaja to ne ume. Da bude osvojen to nije nekako muški. Pa ajd sad. Ako su se žene prilagodile na uslove lova i savladavaju tehnike iz dana u dan, naučivši čak da love i divlje svinje, one prave, red je i da hominusi nauče pravila igre i pristanu da budu, uslovno rečeno, lovina. Kao što su žene vekovima bile. Mada poznata je činjenica da se muškarci, hominusi, teže prilagođavaju promenama u prirodi (i društvu), pa je moguće da će cela jedna generacija usled tog raskoraka biti izgubljena.

Tribina “Žene i sindikati”

Tribina “Žene i sindikati” odžava se danas u Domu omladine Beograda (Klub) od 19h.

Kroz prvu, uvodnu temu ciklusa “Rod i levica – Žene i sindikati”, biće reči o udruživanju žena u sindikatima, načinima njihovog delovanja i odlučivanju, kao i o značaju aktivnog učešća žena u sindikatima. Takođe, govoriće se i o radnim pravima žena, kao i načinima borbe i neformalnog udruživanja.

Cilj projekta “Rod i levica” je emancipacija kroz edukaciju i otvaranje prostora za kritičko mišljenje i preispitivanje opusa socijalnih pokreta sa posebnim osvrtom na feminizam na prostorima bivše Jugoslavije. Tema roda i levice zapostavljena je i obojena mnogim predrasudama i zato predstavlja izazov, izvor inspiracije i nadamo se zanimljiv podstrek za sve aktiviste/aktiviskinje, studente/studentkinje, istraživače/ istraživačice, kao i sve one kojima je bavljenje alternativnim politikama zadovoljstvo i oblast interesovanja.

Učesnice su Jovanka Zlatković (Udruženje S.T.R.I.K.E), Gordana Stojaković (Udruženje S.T.R.I.K.E), Jasminka Marić (Sekcija žena UGS “Nezavisnost”) i  Sidonija Vukotić (Sekcija žena Saveza samostalnih sindikata Srbije).

DOM Omladine

Jovanka Zlatković je novinarka, osnivačica i koordinatorka udruženja “S.T.R.I.K.E.” koje se bavi pravom na rad. Radila je kao novinarka i urednica na različitim programima RTV Novi Sad i Radiju 021, kao predavačica u Novosadskoj novinarskoj školi na predmetu radio novinarstva kao i u  NVO “Ženske studije i istraživanja”. Saradjuje i sa drugim feminističkim organizacijama.

Od 2008. godine ima status slobodne novinarke, a 1980. povremeno je  pisala za dnevne novine. Piše za publikacije više nevladinih organizacija. Dobitnica više novinarskih nagrada. Autorka je kampanje “Nije u planu”, koja je 2000.godine proglašena za najbolju kampanju u Vojvodini u okviru predizborne kampanje za promene.  Kreirala je programsko restruktuiranje Radija 021 i formatiranje stanice koja se pozicionirala na prvo mesto medju 36 članica Asocijacije nezavisnih elektornskih medija u Srbiji (ANEM), po istraživanju Strategic marketinga (2004.g). Članica je NUNS-a. Autorka je knjige “Uzvodno do 021” (1999.), koautorka publikacije “Vodič za štrajk” (2010.) kao i urednica publikacije “Putokaz za radna prava, izdanje “S.T.R.I.K.E.” (2012.)

Stojaković Gordana osnivačica je više ženskih organizacija (Novosadski ženski centar, Ženske studije Novi Sad, Žensko putujuće pozorište, CikCak inicijativa). Več deset godina koordinira projekat Znamenite žene Novog Sada u okviru koga je prikupljena obima dokumentacija o istorijatu ženskog pokreta u Vojvodini i biografijama znamenitih žena. Diplomirala je na Prirodno matematičkom fakultetu Univerziiteta u Beogradu, i završila specijalističke rodne studije u Centru za rodne studije Univerziteta u Novom Sadu (2005). Objavila je više publikacija.

Udruženje „S.T.R.I.K.E.“ je osnovano početkom 2011. godine i osnovni ciljevi rada udruženja su obuka zaposlenih o radnim pravima i načinima zaštite tih prava, organizovanje aktivnosti za pomoć radnicima/radnicama čija su prava povređena, analiza zakonskih rešenja iz oblasti radnog prava, lobiranje za primenu međunarodnih konvencija i podnošenje inicijativa za zaštitu prava iz rada.

Jasminka Marić je učiteljica u OŠ ”Branko Radičević u Smederevu. Članica UGS NEZAVISNOST je od 2000.godine kao jedna od osnivačica granskog sindikata prosvetnih radnika NEZAVISNOST na području Smederevskog okruga, a od 2006.godine je  predsednica Sekcije žena prosvetnih radnika GSPRS NEZAVISNOST. U 2011. je postala predsednica Sekcije žena Ujedinjenih granskih sindikata NEZAVISNOST koji broji 15 grana.

Sekcija žena UGS NEZAVISNOST je formirana u decembru 1998.godine, kao odgovor na potrebu da se, planski i organizovano, pristupi zastupanju, javnoj promociji i zaštiti političkih, ekonomskih i socijalnih prava žena.

Sidonija Vukotić je sekretarka Samostalnog sindikata trgovine Srbije i članica Predsednistva Sekcije žena SSSS.

Sekcija žena Saveza samostalnih sindikata Srbije je članica međunarodne Konfederacije sindikata i ženske mreže MKS jugoistočne Evrope i zalaže se za “građenje društva na demokratskom principu, društva nediskriminacije i tolerancije, za ekonomski i socijalno održivi razvoj, za poštovanje radnih, socijalnih i sindikalnih prava žena, za slobodu organizovanja i zaštitu prava zaposlenih i drušrvo bez diskiminacije i puno poštovanje rodne ravnopravnosti .

 

Više informacija na: www.domomladine.org