Život u dvoje neki to vole… vruće!

Obično me babe pitaju imam li momka. Kad kažem da imam i da živim sa njim, podvrisnu i poskoče koji milimetar i pitaju me “Ju, dete, Bog s tobom, niste venčani, a živ’te zajedno?! A, jel’ dete jesi ti kršćena?“.

Sve je počelo jednog majskog dana. Kao i svi parovi ovog sveta, pola svog vremena ja i jača polovina provodili smo na telefonu, na sveopštu radost telekomunikacionih kompanija.  Pošto kabl telefona nije bio duži od metar, morala sam da sedim na drvenom podu i razglabam o tome kako je koleginica Maja zdušno dizala ruku na svaku drugu profesorovu rečenicu. Od toliko sedenja pod je dobio oblik moje cenjene pozadine. U sred  njegove žalbe na neprekidan posao, meni je iznenada došlo iz one iste pozadine u glavu i kao što se obično dešava, lupim ja, onako belosvetski  “A šta ti misliš da mi počnemo da živimo zajedno od septembra?“. Tajac sa druge strane. Mislim u sebi “E, crna ti, ovako se gube muškarci, koji si ti mamlaz, nije ni čudo što nisi imala ozbiljnu vezu do sad, sad ćeš da čuješ jedan lep izgovor i ima da te šutne kao kantu… “. Srećom, imao je dovoljno hrabrosti i ludosti kao ja i nije se pozvao na iznenadni dolazak direktora i nije rekao da veza šušti, već je jednostavno i vrlo sigurno pristao. Tek kad sam spustila slušalicu nastala je panika. Vrištala sam na sebe u svojoj glavi  “Da li si ti spremna na to? Da li ti znaš da nikad nisi živela sa muškarcem, ne računajući svog tatu, koji je bio blažen među četiri žene? Da li ti znaš da će on ujutro da te vidi bez šminke i sa jutarnjim dahom iliti zadahom? Šta je sa “onim danima” i nadutim stomakom? A činjenica da voliš luk uz pljeskavicu??? Šta sam to uradila?“. Stisnula sam zube, jer nema nazad i počela da pravim plan kako da preko noći postanem svoj alter-ego, fina i nadasve kulturno obrazovana dama koja se nikad ne kikoće i drži ubrus na kolenima dok jede.

Došao je i taj septembar i naš prvi mali stan od trideset kvadrata.  Prvo što smo uradili jeste da smo se gledali kao vanzemaljac i zemljanin. Kroz glavu nam je prolazilo milion i jedno pitanje, a kad bi trebalo da odemo u toalet, krenuli bismo u isto vreme, pa se naglo zaustavili sa sve “Hoćeš ti prvo? Ne, ne, ‘ajde ti prvo… Ma, mogu ja da trpim, ‘ajde ti slobodno“.  Dok smo se zahuktavali i uvežbavali život u dvoje, nismo ni primetili da je vreme proletelo i  eto nas u trećoj godini „vanbračne zajednice“.

Šta bi trebalo da znate ako planirate ovu slatko-gorku stvar? Da vam navedem pet prednosti i sitnih mana…

1. Ja tebi serdare, ti meni vojvodo.

Nadimci. Slatki, mali nadimci. Nadimci od kojih ste bljuvali kad čujete zaljubljene kako guguču, a još više vam pripadne muka kad se onako zalepe jedno za drugo na sred ulice, kao prokleti sijamski blizanci! To je ono kad jedno drugo zovete imenima od kojih se ostatak društva naježi ili sa kojima ih nasmejete, pa na vas gledaju kao na “malo bolji zaljubljeni par”. Jeste li “bubica, maca, kuca, pile, pače” i ostale životinjke ili ste “Smrdonja, Prdonja, Dupište, Guza” i ostali mirisni nadimci? Priznajmo, ne postoji par na zemlji koji nema specijalne nadimke jedno za drugo, pa makar to bili i “Konju” i “Oštrokondžo”.

2. Navali, bejbe!

Konstantno takmičenje koje nikad nije fer. Izbor je neograničen: od grudvanja u snegu gde vam grudva završi po sred face ili po njonji, pa peče li vas peče, a onda dobijete još veći žar da mu/joj “isprašite tur” do igranja nekih akcionih igara, poput “World of tanks”, gde se vaša lepša polovina krivi u desnu stranu kad tenk treba da skrene desno, iako se tenkom upravlja pomoću dugmića. Nagradu, nažalost, skoro uvek dobije muški rod, ali pssst! Otkriću vam jednu malu, žensku tajnu- znamo da ste slabi na suze, zato lijemo Nijagarine vodopade posle poraza, pogotovo kad je nagrada omiljeni kolač.

3. AAAAA, strašan zombi nam je upravo skočio na prozor!!!

U eri popularnih fiktivnih likova- dobrih/zlih vampira, vukodlaka (koji su u 21.veku nekako izgubili sve one dlačurine i postali su opasno zgodni i ne poseduju majice, već šetkaju torzo), zombija, zatim mešavina poput vukodlakavih vampira, svi mi o njima sanjamo i imamo košmare. Čujem vas, dragi muškarci kako vičete da vi to nemate, ali ne moramo da se lažemo, dobro smo upućeni kad počnete da šutirate krevet nogom i da vičete kao izavetali „Mare, brate, iza tebe je! Čekaj da završim ovu pljedžu sa lukom i ima da ga zakoljemo!!!“.

4. Sramotna reč na slovo S

Ne morate da pogađate. Seks. Vođenje ljubavi. Ostvarivanje fantazija. Kad ste cimer sa voljenom osobom, konačno možete celu Kamasutru da pređete uzduž i popreko. Umorni jahač, lotusovo zadovoljstvo, divlji rodeo, seksi makaze… sve to u vašem krevetu, a samo jedna osoba prekoputa vas. Da ne pominjemo i različite delove stana: kuhinja, sto, stolica, pod, samo prozor zaobiđite, komšije ionako budno motre sa sve dvogledom i prisluškivanjem na čašu uz zid. Dušmani bi rekli da je seks u dugoj vezi monoton, ali oni još nisu upoznali vas, zar ne? P.s. Kojih su to 70 stvari koje svaka žena treba da zna? 69 i da kuva. Smajli.

5. Brak je institucija u kojoj je jedna strana uvek u pravu, a druga je muž.

Čuvene svađe, rasprave, bacanje stvari po kući, lupanje vratima i dugo, dugo durenje. Stručnjaci kažu da svađe u umerenim dozama (dakle bez fizičkog nasilja) povećavaju strast između partnera, pa otuda i rečenica „Najbolji je seks posle burne svađe“. A da i ne pominjemo hvatanje za male prste a la „mir-mir“ i u isto vreme govorenje „Izvini“, a onda zarazno cerekanje. Pravo vreme za “Volim te, Prdo…”, “I ja tebe, Smrdo!”.

Nečija cela veza ne može stati u samo par tačaka. Lista uživancija i neuživancija kad živiš sa osobom koju voliš je predugačka, red se završava tamo negde na Aljasci. Ali, ono što je tajna svake uspešne i duge veze jeste u tome da i dalje koristite reči “Hvala”, “Izvini”, “Molim te.” i “U pravu si”. Sve to začinite sa što više poljubaca i maženja, nikad ne izgubite iz vida intimni kontakt, a ako se to desi, pu, pu, daleko bilo, bacite so iza ramena, deset koraka unazad, onda se ušuškajte u ovim hladnim danima, “bacite” na gledanje najnovijeg filma o muško-ženskim odnosima „Hope Springs“- smeh zagarantovan, kao i kiša poljubaca i snežni nanosi zagrljaja nakon toga.

Bivši čovek mog života

“On je sada jedno veliko ništa. On i svi ostali. Niko mi se ne sviđa. Sa svima sam raskrstila, bilo kombinacija ili dopisivanje. Ne odgovaram!”, kontradiktornost zvana moja najbolja drugarica. Duže vreme je sama, ali uvek joj je neko bio tu. Barem da misli na njega. Ovih sa kojima se dopisivala i išla na kafu imala je na izvoz. Ali nije to bilo to. Obraća mi se rečima: “Ti me barem poznaješ, oduvek si uz mene.”

I jeste. Bilo je to ovako; jedna ljubav, ona prva, pa par avanturica, pa long time pause, pa nervoza i depresija, pa nesrećna zaljubljenost. Sada je shvatila da nema nikog. Ona je lik koji ne može da odoli zabranjenom voću, koja voli avanturu, voli da se kreće po nesigurnom tlu. Sa velikom dozom nadanja, od kojeg uglavnom nikad ništa. A ja… Ja sam posebna priča. Bili smo poznanici. Nakon intervjua koji sam imala sa njim postali smo prijatelji. Bliski veoma. Skype je bio naše sredstvo komunikacije, jer je on kilometrima daleko od mene, radi u Milanu. Bila sam mu sve, prijatelj, uteha, savet i podrška. Pomogla sam mu nakon operacije i raskida sa devojkom. Našla sam mu se. Ali onda je on snašao mene. To jest, onaj osmeh kada me pozove koji ne mogu da sakrijem, onaj osećaj zvan “leptirići u stomaku”. Ona podudarnost između nas dvoje. Bilo je obostrano i to smo oboje znali. Bilo je samo pitanje kada ćemo to jedno drugom da priznamo.

FOTOGRAFIJA: Jovana Tomašević

Nakon priznanja sve je postalo lakše. Zbližili smo se još više. Došao je u Novi Sad kod mene. Sve što sam tada želela da mu kažem stalo je u jedan zagrljaj. Svaki pogled, dodir, osmeh izazivao je sve veće emocije. Nisam više mogla da kontrolišem to stanje i prepustila sam se. Sa njegovim likom sam se budila i legala uveče. Onda je došlo zajedničko letovanje. Naši prijatelji koji su nas posmatrali “sa strane” shvatili su da tu postoji nešto vise od prijateljstva. Nešto više i od simpatisanja. Navijali su za nas. Jedini problem je bio što on više nije bio taj koji navija za nas. Rekao mi je: “Nema ništa od nas. Zaboravi me.” Posvećuješ mi pažnju, pa prestaneš, kakva je to nekultura?

Nakon leta sve manje i manje smo se čuli. Postali smo ponosni. On se promenio. Prvo fizički, potom i psihički. Nije više ona osoba sa kojom sam mogla da razgovaram satima. Odrasla i zrela osoba. Sada je jedan balavac nezreli. Čudno. Ne toliko davno htela sam sve sa njim. Igra koja mi je postala preteška. I preopasna. Tek sada sam shvatila neke stvari i videla ga u pravom svetlu. Provod. Klinke. Posao koji mu je najbitniji, odmah posle porodice, postao je nebitan. A meni takav on više nije zanimljiv. Sada sam ga pustila, želim da se skrasim sa nekim ko me je zaslužio. Jer svaka devojka bi trebalo da zna koliko vredi i šta su vrednosti koje su na ceni. Bitno je samo da se ne zavaravamo.

Prošlo je neko vreme. Ušla sam u ozbiljnu vezu sa momkom koji mi svakog dana pokazuje i dokazuje koliko mu značim. Da odem u Indoneziju da radim, pošao bi sa mnom. I prelepo mi je kada sam sa njim. Ali i dalje je ostala ta neka neizreciva tišina i pogled u daljinu kada je on u pitanju. I znanje da će doći kad prođe sve. Doći će, prekasno, ali će doći.

 

Bolje ništa nego bilo šta!

Momak i devojka. Single oboje. Upoznavanje. Po ceo dan SMS/FB i ostalo. Prelazak na drugi korak – piće. Kreće priča o njegovom psu, njenom manikiru, dohvate se zajedničke teme – izlasci, provuku se tu njegova i njena interesovanja, priča se vrti u krug, ali do suštine ne dolaze. I sastanak završavaju sa “ćao-ćao, drago mi je što smo se upoznali”. Ali… Kad kažem ali, znači da nešto fali. On se više ne javlja. Ona lupa glavu zašto, a odgovor je sasvim logičan – on jednostavno nije zainteresovan za nju.

Momak i devojka. Veza od tri godine. Završena pre godinu dana. Ne poznaju se. Nema dopisivanja. Nema pića. On vodi svoj život. Ona nastavi dalje, nađe dečka posle dužeg perioda. On ih vidi i hop – sms. Kreće patetika, mobilni, da može sam od sebe bi crkao, ona nasedne i tu kreće priča iznova. Ona bi da pokušaju ponovo?! Ali… opet nešto fali? On se javio jer je sujetan. Njen novi izbor i te kako je dobar izbor, a ona se premišlja kako i zašto. Sledi odgovor – ti ga prosto ne zanimaš, želi da vidi da li može opet da te vrati.

Nedeljni ručak na Fruškoj Gori. Pet žena priča o signalima koje ne (želimo da) primetimo. Jedna je ignorisana nakon prvog sastanka, bez ikakvog objašnjenja, druga bi da se vrati bivšem momku, treća i četvrta su u kombinacijama, a peta je sveže razvedena. Različit karakter, izgled, stil oblačenja, emotivni status, ipak njih pet imaju nešto zajedničko – zapale su u situaciju da im je potrebno bilo šta (bolje nego ništa). Njih dve se vrte u svojim kombinacijama,više ni ne znaju sa kojim pre da se vide, dakle jedno te isto. Prvoj i drugoj se javljaju duhovi prošlosti, na šta one reaguju “daj šta daš”, a peta uživa u svom razvodu, ali priželjkuje stari život, život tokom braka.

 FOTOGRAFIJA: Lela Radulović

Svaka priča svoju priču, jedna drugu ne slušaju i sjajno funkcionišu. Ali… Dati nekome drugu šansu isto je kao da mu daš drugi metak za pištolj, jer te je promašio prvi put. Devojke koje su stalno u kombinacijama, trebalo bi da se skrase i isprobaju nešto novo – vezu na duže staze. Nisi mu se dopala nakon prvog sastanka? Nađi nešto dobro u svemu tome. Biće još raznoraznih sastanaka i promašaja, navikni se na to. Stara ljubav u novom odelu? Varka. Neće nikad moći da pređe preko stvari koje ste radili dok njega nije bilo u vašem životu, a ni ti nećeš ostati ravnodušna na njegove nestašluke. Ljudi se menjaju vremenom I sumnjam da bi mu se ti kao nova osoba dopala, s obzirom na to da se zaljubio u staru tebe. The Show Must Go On! Život posle razvoda je novi život. Sloboda koju si dobila. Ceni to i gledaj samo napred. Vodi se time da je bilo lepo dok je trajalo, ali očigledno ne dovoljno čim se nije nastavilo.

Ja ni film ne gledam nakon što ga zaustavim kako bih otišla do kuhinje. Prođe me želja. Smislim neku novu zanimaciju. I gledam da je uvek bolja od prethodne. Bolje je biti sam nego sa bilo kim.

Ma, nije to to

“Ma nije to to. Super je on meni, lep je, zgodan, pametan, pažljiv. Ali fali TO NEŠTO. Prosto nije kliknulo kad smo se videli” – kaže meni Mara. “Znaš, ili se dogodi ili se ne dogodi. Kod mene to mora da biva na prvu loptu. Čemu višesatni razgovori ako ja pogledam u telefon tristotinetridesettri puta i čekam zvono spasa da me “slučajno” odvuče sa propalog sastanka?”

Činjenicno stanje – upoznali su se u klubu, dogovorili za sastanak, proćaskali, predstavili u najboljem svetlu, ali…Dečko je sasvim odgovarajući za planiranje budućnosti i hteo je vezu sa njom zaista, ali… Saopštava ona meni: “Sad sam se videla sa Igorom”. Način na koji je to rekla zajedno sa mimikom bio je jednak “Ugazila sam u kaku” ili “Povraća mi se od previše alkohola”.

Oscilirala je negde između unezverenosti, besa i tuge, i sve te emocije smenjivale su se u njenom izrazu lica i pokretima bez ikakvog reda i smisla brzinom svetlosti. Moglo je da bude smešno da nije bilo zabrinjavajuće, te ipak reših da ostanem smirena i probam da pomognem, nekako. “Znaš, ne možeš da očekuješ od njega da na prvom sastanku bude wow. Onima kojima taj sastanak stvarno znači su u nekom grču i obično zakažu u pojedinim trenucima. Dešavalo mi se da momka kojeg najviše želim odbije to neko moje suzdržavanje i foliranje, jer sam se bojala da prikažem sebe u pravom svetlu, ovako ludu i blesavu, zapravo opuštenu. Imala sam strah da ne uprskam.I uprskala sam. A momak do kog mi nije toliko stalo je obožavao moje blesavljenje. To sam radila da bih ga odbila, a samo sam ga još više privukla. Zapravo, pokazala sam mu svoje pravo lice.” Prekinula me je :, “Ali on je stvarno sjajan, interesantan, duhovit. Ništa mu ne fali, ej – NIŠTA. Ali način na koji me gleda, sav se nekako ozari. Brzo se primio,znaš. Smeta mi to.Volim kad su misteriozni, kad se pomučim da ih provalim.Jednostavno mi je kvrcnulo u glavi i rekla sam da ne mogu.”

“Pa šta bi ti, da ti lupi dva šamara kad te ugleda?”. Ali kako je izgovorila onaj deo “kvrcnulo u glavi”, znala sam šta joj je. Taj trip u glavi i onaj momenat kada sve to što mislisšda hoćesš – dobiješ, pa shvatiš da ne možeš, ili bar ne sa njim, sad, tu. Možda ona i dalje razmišlja o onom kojeg nije mogla da ima i zadrži pored sebe. Onog sa kojim je na prvom sastanku mogla da ćuti i priča pogledima. Onaj čija bi SMS poruka nacrtala na njenom licu najveći osmeh. Pa se kezi tako u prazno, a ustvari razmišlja o njemu. Nekad je samo pogled uzrok budnih noći. To je to NEŠTO. Ta neka HEMIJA. Leptirići.

“I šta ćemo sada sa Igorom? ” Samo je slegla ramenima i očima mi stavila do znanja da želi da joj sastavim poruku.

– Ne mogu.

To je i više nego dovoljan razlog.

Ispovest: “Bila sam u vezi sa psihopatom”

Postoje dobra i loša iskustva. Loša iskustva su tu da nas nečemu nauče i da ne ponavljamo greške. Ona su bolna i teška, ali ostaju tu sa nama. Muško-ženski odnosi su uvek zanimljiva tema i svako je od nas imao bar neko iskustvo koje ga je promenilo. Jedno takvo je potpuno promenilo moj život i pogled na odnose među suprotnim polovima. Ovo je priča o mojoj vezi sa psihopatom. Pravim psihopatom.

Svuda ćete naći tekstove i knjige o takvim ljudima, ali nikada nećete moći da verujete da je neko sposoban na takve stvari.

U to neko vreme, pre otprilike osam godina, bila sam srećna, vesela žena koja je uvek pozitivno gledala na sve. Upoznajem čoveka koji je pažljiv , divan i pun razumevanja. Ubrzo ulazim u vezu sa njim i sve biva sasvim normalno. Jedan od prvih koraka je bio izolacija od meni bliskih ljudi. Nisam ni osetila to da sam prestala da se viđam često sa drugaricama i da sam počela mnogo da se svađam sa porodicom.

Kada se pojavio prvi problem posle godinu dana veze, on je počeo da menja ponašanje koje postaje više nego uznemiravajuće. Prvo je krenulo sa ponižavanjem.

-Vidi na šta ličiš, nisi valjda takva mislila da izađeš na ulicu?

Kasnije sa uslovljavanjem.

-Ako to uradiš, raskidam sa tobom.

Jako je bitno da naglasim da se za ovakve ljude žene brzo vezuju jer rade na brzom i trenutnom povezivanju. Uvlače se pod kožu , a žrtva ni ne zna šta joj se dešava – misli da se zaljubila.

Kada je primetio da prvi put izmičem njegovoj kontroli vratio se na početno ponašanje. Pokloni, pažnja, izlasci, uljuljukivanje . Sve vreme sam mislila da su njegova osećanja iskrena i da me nikada ne bi lagao. Tu već počinjem da krivim sebe za naše svađe i čvrsto verujem da zapravo sa mnom nešto nije u redu. Ako ga uhvatim u laži, ja sam kriva . Ako ga optužim da me vara, ja sam kriva. Sve je uspevao da okrene u svoju korist.

Postavlja se pitanje zašto nisam odmah pobegla? Zato što se od psihopate teško beži , ponekada je skoro nemoguće. Ono što krasi psihopatu je manipulativni karakter, šarm i patološko laganje koje je skoro savršeno.

Fotografija: Milica Milošević

Nastavak veze postaje mučan jer se on hvata lošeg društva i to odlazi predaleko. Ubacio me je u vrtlog zbog kog gubim posao, i zamalo završavam na sudu. Naravno, tu opet nastupaju ucene

-Ne možeš da me napustiš jer ću reći da si saučesnik.

Strah koji se gomila vremenom i počinje da vlada mojim celim bićem i da me uništava. Razboljevam se, padam u krevet, ali on sa svojim ponašanjem ne odustaje. Empatija je nepostojeća u njegovom slučaju.

-Razbolela si se jer si ljubomorna i samo misliš kako te lažem.

-Zašto me nisi zvao da vidiš kako sam?

-Mislio sam da ćeš sama to da mi kažeš. A i mislim da se foliraš.

Da naglasim imala sam anemiju , jedva sam se iščupala.

Psihopate imaju sistem ponašanja koji ide od toplog ka hladnom. Tako uspostavljaju kontrolu nad žrtvom i čekaju momenat kada će se ona potpuno okrenuti njima. Najčešće se pojavljuje ovo što se meni desilo, a to je da je jedan dan sjajan, divan i pun razumevanja, a drugi dan postaje tiranin koji ponižava i preti i ucenjuje. Kad god sam se suprotstavila, on je našao načina da se izvuče davajući neka nelogična objašnjena koja su me zbunjivala. Kada sam govorila da ne razumem neke stvari , govorio mi je da sam glupa. Njegova ljubomora je išla toliko daleko da mi je čak rekao da više volim svoju mačku od njega i da ga to nervira. Umeo je vrlo često da pravi svađe ni zbog čega, čisto da bi sebi davao prostora za neke druge akcije. Obično su te akcije uključivale naivne žene kojima je svašta obećavao. To sam saznavala tako što su postojali momenti kada je loše krio svoje tajne radnje. Na primer, davao mi je telefone koje on nije hteo da koristi, a ja sam nalazila u njima sakrivene poruke koje nije obrisao. Nekima je obećavao i brak.

Kada sam se malo pridigla iz kreveta i kada sam stala na noge i našla drugi posao i malo se više udaljila od njega, osetio je da nešto nije u redu. Tada je počeo da navaljuje da imamo dete, ne bi li me vezao za sebe u potpunosti. Tu se upalio moj alarm i rešila sam da se iščupam kako znam i umem jer sam dotakla emotivno dno.

Rešiti se veze sa psihopatom je teško, zato sam ja imala strategiju i to sam uradila tako što sam se udaljavala, povratila normalne odnose sa porodicom i počela da pričam ljudima kako se on ponaša. Neki od njih su mi pomogli i dali ideju šta da radim dalje. Kada sam mu jasno stavila do znanja da ne želim da budem sa njim, počeo je da pravi haos.

Prva faza : vređanje.

Druga faza: plakanje i pokušavanje da me povrati

Treća faza: slanje prijatelja na moja vrata

Četvrta faza : proganjanje.

Četvrta faza je najgora i najviše uznemirava, jer nikada nisam znala gde će da se pojavi. Odustao je kada je našao novu žrtvu.

Kada sam se suočila sama sa sobom – agonija je počela. Shvatila sam da sam žrtva nasilja i morala sam na psihoterapiju. Javili su se strahovi od veze i dan danas se osećaju posledice. Dugo vremena sam krivila sebe jer sam dopustila da mi se sve to desi i dugo sebi nisam opraštala takvu grešku. Još uvek se plašim previše ljubaznih muškaraca i ne verujem nikome. Mnogi misle da se svako emotivno razočarenje prevazilazi nakon nekog vremena, ali ne i ono koje se doživi sa psihopatom.

Ovo su situacije u kojima moežete lako prepoznati psihopatu:

1.Slatkorečiv u startu

2.Hvalisavac

3. Arogantan pogled na svet

4. Nasilan u nekim situacijama , pa makar to bilo i verbalno nasilje

5.Daje obećanja koja deluju idealno

6. Mačo tip koji dok priča ne trepće

7. Vrlo često priča o dubokim emocijama nakon mesec dana veze

Psihopata je manipulator, patološki lažov, promiskutetan mačo tip, vrlo često nasilan, opsednut kontrolom i ima uvek loše namere. Otvorite širom oči i uši i uvek budite obazrivi ko vam i kako pristupa.

Traži se dečko!

Pre neki dan dobila sam hitan poziv od strane Ive, moje prijateljice, za “urgens kafu” (termin za hitan zbor u slučajevima raskida, prevara, flertova, susretanja sa bivšima, itd.). Iva je lepa i atraktivna tridesetogodišnjakinja. Ima salon lepote, proputovala je pola sveta, ima bogat društveni život. Ali…opet je sama. Upravo je prekinula vezu sa pet godina mlađim dečkom, shvativši da “nemaju iste prioritete u životu”.

Sedim i gledam je dok iznosi svoje zaključke o muškarcima koji su postali lenji, nemaštoviti, manje muškarci od onoga što njeni zahtevi nalažu, više muškarci od onoga što njena sujeta može da svari. Mrdam glavom u znak odobravanja, ali mi je cela ta scena nekako tužna. Šta prevagne na listi za i protiv, dok u svojoj glavi većaš da li je on onaj pravi? Da li su retke srećnice koje odmah znaju da je on Mr.Right ili to samo postoji u ljubićima? I da li je kamen spoticanja to što nam standardi rastu proporcionalno sa godinama, umesto da postajemo fleksibilniji, razumniji i spremniji na kompromise? Hm, evo kako to hronološki izgleda.

Fotografija: Mina Gudurić

Kad ona ima dvadeset

Tek je počela da se “dejta”, ali onako odistinski. Veruje u sjaj u očima, ljubav za ceo život koja se dešava sama od sebe, bez posebnog truda i ulaganja. Život je pred njom, ništa manje od obožavanja uopšte ne dolazi u obzir. Sa obožavanjem dolazi i pažnja, od one fizičke, preko moralne podrške, do materijalne. Ako se pojavi dasa sa dobrom fintom, zaljubljuje se u njega gotovo “na smrt”. Ali, svakog čuda za tri dana dosta, pa kako vreme odmiče shvata da jedna ozbiljna veza u dvadesetim godinama, a dvadeset prvom veku traži previše odricanja. Koliko divnih ljudi propušta dok leškare kod njega i gledaju serije? Može ona i bolje. Kvalitetnije, skuplje i ambicioznije. Pravda se svojom mladošću, obavezama na fakultetu, potrebom za slobodnim disanjem.

Kad ona ima dvadeset pet

Pola drugarica je već u ozbiljnim vezama, neke su se čak i poudavale. Ona na to gleda kao na protraćenu mladost i smatra da je bolje se izludovati onda kada je za to vreme. A kad je bolje vreme, ako ne sa 25? Uglavnom je već pred kraj sa fakultetskim obavezama ili na početku neke karijere, društveno aktivan član svih poznatijih klubova u gradu. Više ne veruje u ljubav na prvi pogled, pa pažnju posvećuje momcima koji mogu da je isprate u njenim aktivnostima i prohtevima. Međutim, ubrzo shvata da je svet je prepun čuda da bi se čovek odrekao divnih skupocenih cipela zarad udobnosti starih i već iznošenih. Pravda se čuvenim “mlada sam, imam još toooolikoooo vremena”.

Kad ona ima trideset

Već ima svoju karijeru, analogno tome i svoju kintu, koju nemilice troši na putovanja, krpice i kojekakve kaprice. Ako živi sa matorcima, uglavnom se provlači bez plaćanja računa i nema troškove za klopu, tako da joj je život sveden na minimum odgovornosti. Roditelji je uglavnom glade, da je ne bi sekirali i pokvarili joj ten – svakako mora biti lepa jer treba da se uda. Ona smatra da joj muškarac gotovo i ne treba, ima sve što joj je potrebno za ugodnost, kad analitički sagleda život svoje drugarice Mice koja se zarobila u braku sa dvoje dece i nema vremena za sebe, a kamoli za manikir, dođe joj da urla od sreće što je bila dovoljno pametna da se ne uda onomad kad je imala 25. Jeste bio sladak onaj Draganče, mogli su zajedno da pričaju o svemu, gledao joj je kroz prste kad bi imala neki od svojih napada “ludila”, gotovo da i nema više takvih momaka, ali ona nema vremena da se bavi time detaljno. Kad je uhvati romantična kriza, pusti sebi “Before sunrise” i sanja o idelanom susretu sa idealnim muškarcem. Kad je uhvati seskualna kriza, zove Mišu iz teretane, koji je vrlo diskretan i ne smara.

Kad ona ima trideset pet

U ludilu ne bi priznala da joj je teško što je sama. Počinje da izbegava venčanja, babine i novogodišnje proslave na koje ljudi uglavnom dolaze u dvoje. Nerviraju je drugarice koje joj nameštaju sastanke na slepo ili “slučajna” upoznavanja. Roditelji su već prošli kroz paničnu krizu i pomirili se sa činjenicom da se ona nikad neće udati. Pristaju i na unuka/u bez zeta. Ona umesto toga vrlo često sebi kupi psa. Sve više sagledava svoje bivše veze, koje joj se iz ove perspektive i ne čine tako dosadnim kao što su tada delovale. Razmišlja o potencijalnim frajerima, ovaj poslednji nije bio loš, simpatičan, situairan, ali brate mili – dok priča sve vreme udara šakom o sto! Darko bankar je takođe drag, ali nekako je previše mrgud. Tip sa prošlogodišnjeg letovanja, oh – harizmetične li osobe, ali užasnog li glasa! Poverava se o ovim svojim razmišljanjima samo proverenim i odabranim osobama, ali ako joj sestra kaže: “Probirač naiđe na otirač”, ne libi se da jo spusti slušalicu.

Oduzmi i saberi, ne postoji perfektno podudaranje. Veze su kao figurice od gline, možemo ih oblikovati po našoj želji, ali za to je potrebno dvoje. Beskompromisnost nije ulaznica za život u paru, a zbog toga što neko ima glas za dve oktave niži od onoga što tvom uhu prija, ne znači da ta osoba nije neko ko ume da ti donese kafu i kroasane u krevet i to ćutke. Naravno, ne mislim da treba srljati u nešto pod krilaticom “bolje išta nego ništa”, ali ne dozvolite sebi da ne vidite dalje od svog nosića i propustite neke dobre šanse. Standardi za sreću nisu propisani zakonom, a možda se baš neki od tih dosadnih, bučnih, pričalica ili nepričalica pokaže kao idealan za  češkanje leđa, grejanje stopala i medveđi zagrljaj. Možda to nije Holivud, ali to jeste sreća. Verujte mi na reč.

Natali Imbrulja zna…