Naš sud: Pritajeno zlo – Osveta

Zvanični sinopsis počinje nekako ovako: “Uspešna filmska franšiza, stvorena po uzoru na popularnu video igricu “Pritajeno zlo” (Resident evil) se vraća sa najviše iščekivanim petim delom, u vrhunskoj 3D tehnologiji”. Pre no što napišem bilo šta više o filmu moraću da izrazim svoje veliko žaljenje što je uopšte došlo do snimanja petog dela. Ovom prilikom volela bih da izjavim i da sam upala u tešku depresiju što će doći do snimanja šestog dela. Što se tiče gorepomenute “vrhunske 3D” tehnologije, ona je bila za plakanje.

U petom delu smrtonosni T virus “Umbrella Korporacije” nastavlja da zombifikuje zaražene. Jedina nada za spas nezaraženih, Alis, budi se u srcu korporacije gde otkriva detalje iz svoje zamagljene prošlosti. U trenutku potpune beznadežnosti, sistem pada, vrata se otvaraju i ona uspeva da pobegne samo da bi otkrila da je istina daleko gora nego što je zamišljala.

Iz sinopsisa, pa čak i iz trejlera mogli bismo da pomislimo da će peti deo, ako ništa drugo, pružiti dobru zabavu. Pretpostavka je u potpunosti netačna. Zombiji su toliko loše izrađeni, da mi je u jednom trenutku pošla suza. Sigurna sam da mi se dioptrija malo povećala kada su iskočili sovjetski zombiji, a u trenutku kada je iskočila neka vrsta čudovišta koja neverovatno mnogo podseća na Tolkinovu zamisao, samo daleko gore izrađenu, glavobolja koja se razvila već oko petog minuta filma, dostigla je zenit.

Iako nikada nisam igrala igricu, poprilično sam sigurna da je u njoj animacija bila na daleko višem nivou nego ona upotrebljena za film. Ne bi li nekako nadoknadili milione koje su utrošili na snimanje ovog pritajenog zla, namamili su publiku na priču “nikada do sad viđeni” 3D. Razočaranje je bilo jednako onom koji su doživeli ljudi koji su brže bolje potrčali da kupe iPhone5. Iako je na samom početku filma zaista obećavala, trodimenzionalnost se misteriozno povukla sa platna nakon petog minuta, samo da bi se ponovo pojavila na samom kraju filma i to u vidu pahulja.

Sad vi mislite da su dijalozi i sama radnja izuzetni, kad je već vizuelni identitet filma toliko skrnav. Još jedna pogrešna pretpostavka! Dijalozi u filmu su na nivou onog u izuzetno popularnom crtanom filmu za decu do 3 godine. Naravno, mislim na “Pepu prase”. Radnja, replike i zabrinjavajuće loše izrađeni zombiji mogli bi da se zanemare da se u “Pritajenom zlu” našao bar jedan dobar glumac ili glumica. Mila Jovović bi samo trebalo da bivstvuje pred kamerom onako lepa i da ćuti, a drugi ne bi trebalo ni da izlaze pred nju. Ionako nisu imali preterano velike uloge, većina je pobijena, a ostatak je misteriozno zaboravljen u toku snimanja, očigledno.

Jasno je da veliki poštovaoci igrice uživaju u filmu. Međutim, imala sam prilike da sedim pored jedne takve osobe i šta sam imala da vidim? Negde oko sredine filma, kada je Mila divljala kolima po setu i izbacivala “komične” opaske, dečko je počeo histerično da se smeje od muke, ustao je i demonstrativno izmarširao iz sale. Ako već ne verujete meni, verujte gejmeru. Ukoliko ste i dalje sumnjičavi, želim vam mnogo sreće u avanturi sa ovim zlom i toplo vam preporučujem da ponesete aspirin za glavu. Videćete izuzetno zanimljiv obrt u jednom liku, dobar početak i kraj koji gotovo eksplicitno najavljuje dalje nastavke.

Naš sud: Totalni opoziv

Koliko god se ja bunila i osuđivala Holivud da pati od opasnog nedostatka inspiracije jer je čitava 2012. godina u znaku rimejkova, činjenica je da su neki filmovi zaista pomerili granice i bacili novo svetlo na već poznatu temu. Ovo nije slučaj sa izdanjem 2012 “Totalnog opoziva”.

Režiser Vajsman (Len Wiseman) je na žalost dao sve od sebe da načini film što je više moguće realističnim. Verovatno je zbog ovoga film i propao. Dakle, kao i u originalu Daglas Kvejd, glavni junak, je običan radnik koji provodi dane u kolotečini. Svaki dan za njega predstavlja manje više reprizu onog prethodnog. Ipak, jednog dana on odlučuje da nešto promeni te odlazi do izvesne kompanije “Sećanje” koja će mu za male pare usaditi neki zanimljivi događaj. Naravno, sve pođe po zlu, on pobije pola vojske, žena ga sačeka sa pištoljem kod kuće, Kvejd počinje da beži i uskoro otkriva da je život koji priželjkivao možda njegova jedina stvarnost.

Originalni film sa Arnoldom Švarcenegerom (Arnold Schwarzenegger) je ako ništa drugo, ono mnogo zanimljiviji. Bilo da ste veliki poštovalac ovog filma ili ne, sigurno se sećate beskrajno interesantnih vanzemaljaca koji su obeležili Devedesete. Nemojte da očekujete da će isti obogatiti ovogodišnju verziju u kojoj glavnu ulogu tumači Kolin Farel (Colin Farrell). Režiser je zadržao jedino devojku sa tri dojke i sa njom se završavaju sve fizičke anomalije. Čitav film je smešten u futuristički geto u kome iz nepoznatih razloga većinu čine Kinezi, te ne postoji ni “M” od planete Mars iz originalnog filma.

Kvejdovu “ženu” Lori igra Kejt Bekinsejl (Kate Beckinsale), dok je uloga njegove prave ljubavi pripala Džesiki Bil (Jessica Biel). Lori je predstavljena kao Teminator u helankama, hladnokrvna, spremna da pobije sve ne bi li presudila Kvejdu. Nasuprot njoj je fina, dobra, raznežena Melina sa suznim očima koja će učiniti sve da spase svoju ljubav. Ovo nije jedini kliše u filmu. Svaku repliku smo već čuli, i to ne u originalnom već u svakom drugom filmu.

Fotografije preuzete sa Movienewz.com

Već posle desetog minuta “Totalnog opoziva” možete da se pomirite sa činjenicom da ništa novo nećete čuti, međutim, ubrzo ćete biti primorani da shvatite da nećete ništa novo ni videti. Jasno je da su specijalni efekti znatno uznapredovali od Devedesetih, no njima nije postignuto ništa novo. Sve jurnjave su već viđene, borilačke veštine su one najosnovnije, a eksplozije većih razmera možete da vidite u filmu “Project X”.

Ukoliko volite original, nemojte da se zamarate rimejkom. Zapravo, ova dva filma su slabo povezana. Svakako da su priče slične jer su rađene po istom delu, ali sami likovi, njihovi odnosi, vizuelni identitet i replike su u novom filmu bleda senka, ukoliko su i senka, originala. Film iz devedesetih može da počiva u miru siguran da je zadržao svoj primat. Čak šta više, verovatno će sad dobiti dodatno na ceni.

 

Naš sud: Čudesni Spajdermen

Verovatno ne postoji osoba koja ne zna koja je tema najnovijeg filma o Spajdermenu. U skladu sa motoom 2012. godine “Čudesni Spajdermen” nam pojašnjava ne samo šta se desilo sa njegovim roditeljima, već i kakve je posledice ovaj tragičan događaj imao na mlađanog Pitera Parkera. Postoje dve stvari koje bih volela da naglasim odmah na početku. Prva je da je film u potpunosti opravdao svoj poeitični naslov, druga da me je sramota što sam prevrnula očima kada sam ugledala prvi trejler.

Glavna uloga pripala je Endru Garfildu (Andrew Garfield), što meni kao velikom poštovaocu lika i dela Tobija Megvajera (Tobey Maguire) nije ni najmanje prijalo. Međutim, nekako se desilo da sam u međuvremenu odlepila za mladim glumcem, te sam ubrzo počela da precrtavam dane do premijere. Zapravo ovo je samo bio drugi razlog zašto sam jedva čekala da odgledam ovaj film. Prvi je bio moj osećaj da će ovaj film biti prvi u kome će 3D efekat imati smisla. Bila sam u pravu. Prosto, nema smisla gledati “Čudesnog Spajdermena” bez iritantnih naočara.

Priča ne prati samo neuklopljenog Parkera i lagano uspostavljanje kontrole nad moćima koje je stekao. Po prvi put imamo priliku da se susretnemo sa Gven, Piterovom prvom ljubavi. Ema Stoun (Emma Stone), kojoj je pripalo tumačenje Piterovog intelektualnog rivala i simpatije, izjavila je da je Gven jedina koja zaista postaje Spajdermena i da se upravo zbog toga rodila naročita emotivna veza između njih dvoje. Kako je njihova veza iskrena i jaka, ljubitelji stripa prosto obožavaju njen lik.

Mladi Endru je beskrajno šarmantan. Sve duhovite replike su neizmerno prirodne, što je prosto začuđujuće. Devojkama će se izuzetno svideti i njegovo remodelovano telo koje izgleda savršeno u uzanom crveno-plavom trikou, te će uhvatiti sebe kako na svake dve sekunde poskakuju u strahu za njegov život. Karakteristika Spajdermena, činjenica da svi možemo da se poistovetimo sa njim, preneta je i na njegovom suparnika, Dr Konorsa.

Lik naučnika koji se bavi genetskim inženjeringom, pripao je Risu Ifansu (Rhys Ifans) koji je po običaju maestralno izneo svoj lik. On predstavlja nezadovoljnu i nesavršenu osobu, čije najbolje namere skreću sa pravog puta i po običaju popločavaju put do pakla i nadajmo se, nastavka ovog dilma. Iako je reditelj Mark Veb (Marc Webb) izjavio da mu ni na kraj pameti nije da snimi još jedan deo omiljenog nam junaka, poslednja scena je otvorena. Pravi fanovi će ostati i do kraja odjavne špice te će imati priliku da odgledaju još jednu, dodatnu scenu nakon koje će biti sigurni da će gledati Garfilda bar još jednom u uzanom kostimu.

“Čudesni Spajdermen” je zaista bio vredan silnog čekanja, brojnih trejlera, nagađanja i nerviranja. Šarmantni glumci su sjajno izneli svoje uloge, muzika ih je svojski ispratila, a efekti su ostavili svakoga bez daha. Sada kada smo preživeli ovu premijeru, možemo mirno da iščekujemo nastavak Betmena, koji je brojne, najstrože kritičare oborio s nogu.

Naš sud: Na tajnom zadatku

 U akcionoj komediji Šmit (Džona Hil) i Dženko (Čening Tejtum) spremni su da ostave iza sebe adolescentske probleme i da nastave dalje. Završavaju policijsku akademiju i kao mladi policajci pridružuju se tajnoj akciji koja ima za cilj da suzbije kriminal u srednjim školama. Rizikujući život upuštaju se u borbu sa narko bandama i shvataju da srednja škola više nije kao što je bila pre samo par godina. Pred njima su teški zadaci, da se izbore sa kriminalcima, ali i sa srednjom školom.

Film “Na tajnom zadatku” je jednostavno bizaran, u pozitivnom smislu. Priča je poprilično normalna, oslanja se na radnju istoimene serije iz osamdesetih godina. Međutim, i dalje je potpuno nenormalna. Smejaćete se sve vreme, a nećete biti sigurni ni zbog čega ste na ivici suza i zašto se za ime svega previjate po bioskopu kao da iskače Osmi putnik iz vas. Dok vi shvatite da je fora bila poprilično glupa i da nije imala veze sa životom, vi ćete se smejate na sledeću scenu. Ko bi rekao da je Tejtum briljantan u komedijama? Ko bi uopšte rekao da čovek ume da glumi, uz dužno poštovanje fanovima.

Vizuelni identitet filma je izuzetno slobodan, što zapravo prija oku. Naročito su zanimljivi animirani momenti, sa sve roze drečavim bojama. Izgleda kao vrlo loša najava za narednu rundu u boksu, što je jednostavno neprocenjivo. Nakon što napustite salu, bićete poprilično zbunjeni, prokomentarisaćete da je film glup i da vas je sramota što ste se cerekali toliko glasno da je čovek do vas morao da promeni red sedenja. Nakon te krize identiteta ćete priznati sebi da je “Na tajnom zadatku” zapravo najbolja komedija koju je Holivud pustio na svetlost dana u poslednjih nekoliko godina.

Iako je film prepun neočekivanih trenutaka, od kojih su neki bizarni samo da bi bili bizarni, poput svetlećeg Isusa Hrista, on se i dalje izdvaja od svih ostalih komedija. Priča zapravo ne izgleda kao da ju je napisao deda od 80 i kusur godina. Nema trenutaka “ja kada sam išao u srednju školu sve je bilo drugačije”, a za divno čudo nema klišea od kojih nam je muka. Naravno, pod ovim mislim da čirlidersice i ragbiste koji su uvek najkul klinci u dvorištu. Naprotiv, dilere i kul ekipu sačinjavaju najbolji đaci koji se brinu o okolini, reciklaži i zaštiti životinja. Da li je Holivudu zapravo došlo do mozga da filmovi šalju neku poruku? Svaka čast, napredujete. Ok, jedini propust je što posle filma nikako neće moći da vam se ukaže odgovor na pitanje: “Pa dobro zašto onda ne bi trebalo da se drogiram?”

Bilo kako bilo, film je zaista pravo osveženje. Neočekivano je dobar, duhovit, a pre svega, zabavan je jer izbegava usistemljene tokove koji su nam došli preko glave. Svakako da ni Tejtum ni Hil neće biti nominovani za Oskara, ali to ne umanjuje činjenicu da su svoje uloge izneli izvanredno i potpuno u skladu sa pričom. Nisu nadigrali film, uklopili su se u njega i izmamili vam osmehe. Naročito je prijatno iznenađenje Dejv Franko, koji često biva zanemaren u senci svog starijeg brata. Bilo kako bilo, daleko od toga da je film bog zna kako pametan i da ćete se osetiti produhovljeno kada izađete, ali u kategoriji komedije u potpunosti opravdava svoje postojanje. Ukoliko želite da se nasmejete, znate šta vam je činiti.

Naš sud: Ljudi u crnom 3D

Sreći nikad kraja! Nakon pune decenije dragi agenti u crnom su se vratili na velike ekrane. U trećem delu filma “Ljudi u crnom” (Men in Black) publika ima priliku zajedno sa agentom J da sazna kako je sve počelo. Naime, J je tokom 15 godina provedenih u crnom video razne stvari koje je nemoguće objasniti, međutim ništa, čak ni zlodela vanzemaljaca nisu uspela da ga toliko izbace iz takta kao temperament i tajne koje čuva njegov suzdržani partner K. Međutim, čak i najstrože čuvane tajne moraju kad tad da izbiju na videlo. Ono trenutka kada se život agenta K, kao i budućnost čitave planete nađu pod velikim znakom pitanja, J odlučuje da se vrati kroz vreme ne bi li izveo stvari na pravi put. Na ovom uzbudljivom putovanju kroz vreme J otkriva tajne univerzuma uz pomoć sada mladog agenta K.

Ova godina je očigledno u znaku pojašnjavanja “kako je sve počelo”. Na našu veliku radost ekipa “Ljudi u crnom” se ponovo okupila i odlučila da nam pruži neverovatnu zabavu, a uz to i da nam objasni par stvari. Možda je prošlo dovoljno vremena pa smo zaboravili, a možda je film zaista i urađen sjajno, bilo kako bilo nećete imati osećaj da im je nešto promaklo ili da postoji rupa u filmu. Sa suzama u očima ćete napokon shvatiti nategnuti, a opet prijateljski odnos agenata J i K.

Vil Smit (Will Smith) i Tomi Li Džons (Tommy Lee Jones) su jedva čekali da se ponovo nađu u crnim odelima i da zajedno zaigraju pred kamerama. I njima su, kao i nama, nedostajali uvrnuti vanzemaljci. Reditelji i scenaristi su u potpunosti uspeli da izvedu svoju zamisao da naprave film koji će istovremeno biti i poznat i nov.

Nepotrebno je komentarisati da su Vil i Tomi bili sjajni, po treći put, i da se njihov prijateljski odnos na setu osećao i pred kamerama, uz svu suzdržanost Tomijevog lika. Međutim, ovaj put imamo priliku da sagledamo i drugu stranu agenta K. Uloga mladog agenta je pripala Džošu Brolinu (Josh Brolin). A kako se snašao u crnom odelu? Recimo samo da je sve izgledalo kao da je tim stručnjaka izveo izvanrednu plastičnu operaciju na Tomiju, i da su mu se psihijatri samo malo poigrali sa emocijama.

Film je napravljen tako da će u njemu uživati najveći fanovi, mame i tate koje su deca namolila da ih vode u bioskop, ali i nove generacije koje možda nikad ni nisu čule za “Ljude u crnom”. Možda sam previše puta upotrebila reč “sjajno” i sa previše entuzijazma ispisala ovo malo redova, ali to je samo stoga što me je film vratio u period kada sam bila klinka i uživala u njihovim avanturama i borbama sa vanzemaljcima.

Naš sud: Mračne senke

Sredinom osamnaestog veka Džošua i Naomi Kolins, sa malim sinom Barnabasom, uputili su se iz Liverpula ka novom svetu, novom životu, novim snovima. Međutim, ni okean nije bio dovoljan da ih rastavi od tajanstvenog prokletstva koje proganja njihovu porodicu. Prošle su dve decenije, a mladi Barnabas je počeo da upravlja velikim imanjem Kolinvud koji je podigla njegova porodica po dolasku u Ameriku. Mladić je bez ikakvih problema uživao u svom bogatstvu, sve dok jednog dana nije slomio srce služavki Anželik Brušar. Kako se ispostavlja, ona je zapravo veštica koja će dati sve od sebe da uništi život bivšem ljubavniku. Ne samo što ga je  pretvorila u vampira, ubila njegovu dragu, a potom ga zatvorila u sanduk da u njemu večno pati, nego je odlučila i da uništi sve njegove potomke. Ono na šta nije računala, jeste da će se Barnabas osloboditi dva veka kasnije i odlučiti da uzme osvetu u svoje ruke.

U bioskope je nedavno stigla filmska adaptacija dnevne sapunice s kraja šezdesetih godina. Tim Barton (Tim Burton) je još jednom okupio Džonija Depa (Johnny Depp) i Helenu Bonam Karter (Helena Bonham Carter), pridodao im prelepu Evu Grin (Eva Green) i Mišel Fajfer (Michelle Pfeiffer), te napravio zanimljivu razbibrigu. Pre no što iznesemo svoj sud, valjalo bi napomenuti da je film poprilično dobro prošao na blagajnama. Premijerne večeri je prikazan u više od 1600 bioskopa i zaradio je više od pola miliona dolara.

Dep i Barton su kao klinci obožavali da gledaju “Mračne senke”. Dep se prisećao da je trčao kući iz škole ne bi li stigao da odgleda još neku avanturu vampira Barnabasa, glavnog lika gotske sapunice koja je vrvela od vampira, vukodlaka, putovanja kroz vreme i ostalih ludorija. Naime, poznati tandem je još pre nesrećne “Sumrak sage” (Twilight) želeo da snimi film o vampirima. Kada se Dep setio sapunice, stvari su krenule same od sebe.

Ubrzo se ispostavilo da je i Mišel veliki fan sapunice. Jednog jutra je tugaljivim glasom nazvala Bartona da ga priupita da li zaista snima film po istoimenoj seriji. Naravno, saradnja je istog trenutka ugovorena. Kako su na setu bili veliki fanovi odlučni da ne oskrnave seriju, dobili smo skladan rezultat. Nema previše specijalnih efekata, šminka je verodostojna, akcenat je stavljen na karaktere likova. Nije što je njegov, ali Barton je izjavio da niko ne bi mogao da iznese Barnabasov lik bolje od Depa.

Eva Grin je zanosna u svojoj lepoti. Savršeno je iznela ulogu osvetnički nastrojene veštice odlučne da uništi sve drago bivšem ljubavniku. Međutim, iako je gluma sjajna i primerena ekranizaciji serije iz sedamdesetih, iako su kostimi i šminka briljantna, a muzika i kulise sve vreme izuzetno prate radnju, nešto ipak fali. “Mračne senke” su film za koji ćete izjaviti da vam je drago što ste ga odgledali, ali ćete ga sa zadrškom preporučiti. U svakom slučaju, najbolji sud će dati fanovi sapunice Dena Kurtisa (Dan Curtis), kome je film i posvećen.