Ima li u Srbiji emancipacije?

Čini mi se da je sada među ženama postalo toliko popularno „biti emancipovan“, da ova sintagma počinje da gubi svoje pravo značenje. A postavlja se pitanje da li ljudi suštinski kako u miloj nam zemlji, tako i u belom svetu, zaista razumeju značenje tih reči?

Moram naglasiti, da bismo izbegli etiketiranja i osude, da nisam ni zagrižena feministkinja niti pobornik patrijarhata.  Ali plašim se da mnoge devojke  veruju da su emancipovane ako se popnu na dvanaestice, obuku usku crnu haljinu, mašu fino manikiranim noktima zaustavljajući taksi i popiju nekoliko koktela u popularnom baru.

Fotografija: Lily Ann

A novac za piće i taksi su nekako izmolile od muškarca sa kojim žive ili roditelja. Ili su se još gore vratile kući u pripitom stanju, pa ih je njihov muškarac „vaspitao“ sa par šamara (a na veliku žalost to se još uvek dešava u realnom svetu). Sutradan su modrice maskirale skupim tečnim puderom i uputile se na ručak u neki urbani restorančić, gde će se pred drugima razmetati o svom burnom životu. Za sve one koje negde veruju da je suština nezavisne žene menjanje haljina i muškaraca, verujem da to nažalost nije tako.

Nemojte me pogrešno shvatiti, ne mislim da emancipovana žena mora da sedi u staroj džemperčini, nedepilirana i nenašminkana i da lamentira nad svojim ženskim pravima i svima gura prst u oko, ako pokušaju da joj otovore vrata (jer je, je l’ te, ona dovoljno snažna da to i sama uradi). Niti kažem da emancipovana žena ne treba da menja muškarce, haljine, cipele sa ogromnom štiklom ili šta god da poželi. Ali zaista će postati emancipovana onda kada postane ekonomski nezavisna od drugih, bilo roditelja bilo muškarca  sa kojim živi. Kada ne bude moralo da joj se udeljuje određena novčana svota za taj dan. Tek kada žena oseti da je ekonomski nezavisna (nebitno da li je novac sama zaradila ili ga je jednostavno nasledila), zaista će i biti nezavisna. Ova ekonomska nezavisnost pruža ženi mogućnost da pravi izbore. Da odluči da ode od muškarca koji joj više ne odgovara, da povede decu sa sobom, da kupi sebi cipele, uplati leptovanje ili kupi komplet knjiga Dostojevskog, ako to želi. Jednostavno da može da bira kako i na koji način će živeti svoj život. Da kreira svoj svet, a da li će se on sastojati od ispijanja koktela u Strahinjića bana ili odlaska u biblioteku, sasvim je nebitno, svako ima svoje preferencije.

Fotografija: Mina Gudurić

Najlakše je to ostvariti kroz rad, učenje, obrazovanje i zdravu ambiciju (mada verujem da je kod nas još uvek teško sve to ispuniti, pogotovo što žene i dalje imaju manje plate nego muškarci, a rade na istim pozicijama). Da me ne razumete pogrešno, može se divno živeti i onda kada žena ne radi, a muškarac da, ali kada je osoba sa kojom se živite puna podrške, razumevanja i ljubavi.

Mada u poslednje vreme sam imala prilike da čujem dosta negativnih komenatara na pokušaj neke žene da bude emancipovana. Odmah je izjednačavaju sa razgoropađenom zagriženom feministkinjom koja maše aktovkom, ne dozvoljava da joj se plati piće i kojoj su deca najveća pošast ovog sveta (jer nije ona došla na ovaj svet da bi bila nečija dadilja i kućepaziteljka).  Dakle, žena može biti emancipovana i kada joj neko otovori vrata, u nečemu pomogne ili je jednostavno pazi, kada skuva ručak ili spremi kuću. Time samo pokazuje da sa emancipacijom nije izgubila svoju ženstvenost.

Držim da sam prilično nezavisna i otovorenog duha, prilično liberalna, ali to ne znači da ne želim porodicu i četvoro decejednog dana. Da, da, četvoro. Samo najveći problem je uskladiti ganjanje karijere koja donosi tu ekonomsku nezavisnot iporodicu koja  čeka kući. Čekaju vas gladna usta, nenapisan domaći, neskuvan ručak, odlazak kod frizera i na trening, nepročitana knjiga i neposećena izložba. Ali ako pored sebe imate osobu ili osobe koje zaista cene i poštuju što šte spobosni, uspešni, orijentisani na porodicu, a u isto vreme namirisani i našminkani, osobu koja je spremna da vam pomogne i da vas razume, ne bi trebalo da brinete. Nego da ih čuvati, malo je takvih ljudi. Kao i oni vas.

Manifestacija “Katapult”

Izložbeno-prodajna manifestacija “Katapult” održava se od 12. do 14. jula na centralnom atrijumu šoping-mola Delta City.

katapult

Posetioce očekuju unikatna garderoba, nakit i modni detalji, ali i maštoviti dekorativni predmeti za kuću.

Svoje kreacije predstaviće 60 mladih umetnika i dizajnera. Ovoga puta će biti prikazani i neki noviteti – nakit od pleksiglasa, torbice sa digitalnim printom, ručno oslikane haljine, nakit od lave, medaljoni od presovanog cveća.

Među izlagačima su “B&G-ustvari nakit”, “Chic a Mote”, “MP vintage shop”, “Lola nakit” i drugi.

Radno vreme manifestacije je od 10 do 22h.

Više informacija na: www.deltacity.rs

Julska Moda za poneti

Letnja Moda za poneti održava se od 5. do 7. jula u Kulturnom centru Grad od 17h.

Moda za poneti

Izlagači će predstaviti unikatne modele za letnje dane, odmor i provod. Neki od njih su Tijana Cvetković, Svetlana Pavlović Ćešić, Maša Elaković, Motor art, Šmizla, Fuckthemall, Jasmina Panić, Marija Čarapina, Jelena i Dragana Ugrčić, Jadranka Milojković, Fish and Chips, Arpad Pulai, Marina Boškić, Ljiljana Vasić, Dragana Cvetković, Afro Blue, Ana Youkhana, Andjela Gledić, Atelje Broš, Rabbitty Babbitty, Biljana Didas i mnogi drugi.

Za muziku će biti zaduženi DJevi O. Mašić, Dimitrije Stojanović i Buki.

Sledeći ciklus ove manifestacije kreće od septembra uz razne novine i iznenađenja.

Više informacija na: www.gradbeograd.eu

Manifestacija Noć muzeja

Noć muzeja, kada će biti otvoreno više od 150 kulturnih institucija u 68 gradova i mesta u Srbiji održava se u subotu, 18. maja od 18h do 2h posle ponoći.

Ovo je deseti put zaredom kako se ova manifestacija održava, a u Beogradu će na 60 lokacija jubilej biti obeležen svečano – čudesnim svetom bajki, izložbom karikatura XX veka, ali i inicijativom za otvaranje prvog evropskog muzeja džeza.

noc-muzeja-2013

Premijerno će biti predstavljena “Mala fabrika efekata”, savremena brazilska umetnost koja je gostovala u Luvru, a posetioci će se prisetiti i video igara iz osamdesetih, koje su  mnogima obeležile detinjstvo i mladost.

Noći muzeja i obožavatelji benda Depeche Mode približiće posetiocima kraljeve pop kulture u okviru izložbe “World in My Eyes”.

Dame će imati priliku da u Konaku Kneginje Ljubice isprobaju unikatnu odevnu kombinaciju i budu deo “Instant mode” – dizajneri će posetioce na licu mesta stilizovati i učiniti glamuroznim.

U Domu omladine Beograda će prvi put biti predstavljen unikatni primerak pustinjske ruže na Balkanskom poluostrvu, poklon Titu od radnika sarajevske “Hidrogradnje”.

Eksponati u Muzeju srpskog lekarskog društva podići će svest posetilaca o važnosti odgovornog ponašanja za rađanje zdravog novorođenčeta.

U maloj Galeriji Singidunum biće izloženi unikatni i ručno rađeni modni dodaci – oslikane ešarpe, kape, ogrlice, narukvice, torbice. U Muzeju primenjene umetnosti izloženo je stotinak pari ženske obuće iz XIX i XX veka.

Biće organizovana i “Ženska tura” koja je pre svega namenjena damama.

Cena pretprodajne ulaznice je 400 dinara, dok će na dan manifestacije karta koštati 450 dinara. Mogu da se kupe na svim prodajnim mestima Eventima na Trgu republike 5,TC Ušće, blagajni Doma omladine, Knižari Delfi SKC ali i na ostalim mestima u Beogradu i celoj Srbiji.

 

Više informacija na: www.nocmuzeja.rs

In & Out

U trendu: Projekat ‘Urbani incubator’, oživljavanje i razvoj Savamale (projekat je zvanično otvoren kuvanjem riblje čorbe i ispijanjem vina, jer je simbolika nerazumljivog važna)

Hot: Kusturica sprema film o preprodaji organa na Kosovu (film će naravno biti snimljen u Rusiji)

Off: Zatvaranje Svratišta za decu

Spam i antispam: Čedomir Čupić

San: Pikasova (najerotičnija) slika prodata za 155 miliona dolara (San koji srećan sanjaš sam)

in out 34 slika

Samo u Louvreu: novi prostor namenjen islamskoj umetnosti

Film festival: Beogradski festival dokumentarnog i kratkometražnog filma (i nagrada festivala Želimiru Žilniku za životno delo)

Ples festival: Beogradski festival igre

U aprilu: Aprilski susreti (SKC)

Long walk to freedom: Nelson Mandela

Kino u mojoj glavi: True Romance

Citat:  The breaking of a wave cannot explain the whole sea. (Vladimir Nabokov)

Moda:

Šareni mantili

Tufnice

Poslastica: Krofne punjene vanilom

011:

Bojana Atlija: Ambijentalni prostor – prostorni crtež / Magacin u Kraljevića Marka

Pogledi 2013 (Galerija ’73)

Fasion week

The Bridge, Thimble i Violent Chapter (DOB)

Mala škola šminkanja u BDP-u

Šminka je važan segment u životu svake žene, a znajući to BDP je organizovalo Malu školu šminkanja poslednjeg vikenda ovog meseca – 30. i 31. marta, u periodu od 10 do 13h i od 14 do 17h u BDP-u.

bdp22

U maloj školi šminkanja obezbeđeni su profesionalni uslovi za rad, koristi se kvalitetna šminka, predavač je profesionalni šminker sa dugogodišnjim iskustvom rada u pozorištu, ali i u drugim oblastima.

Važno je znati pravilno negovati kožu i čistiti lice, znati pravilno i lepo se našminkati, znati odabrati kako se našmikati za koju priliku, znati odabrati adekvatnu šminku baš za nas – tenove, senke, rumenila, maskare i dr., ne upropastiti izgled preteranom ili neodgovarajućom šminkom. Upravo zbog svih ovih razloga neophodni su nam saveti stručnjaka, koji će nam pomoći da naučimo i savladamo osnove nege lica i osnovne tehnike šminkanja.

Sadržaj Male škole šminkanja:

– Poznavanje i održavanje materijala, pribor za rad
– Osnovni oblici lica
– Nega kože i pravilno čišćenje lica
– Nanošenje tena, korekcije nedostataka
– Senčenje lica, očiju, obrva, nanošenje rumenila
– Stavljanje veštačkih trepavica
– Dnevna šminka
– Večernja šminka
– Najnoviji trendovi šminkanja

Više informacija i prijave na email adresu: marija@bdp.rs  ili putem telefona 011/2835 715. Kontakt osoba: Marija Batinica.