Ima li u Srbiji emancipacije?

Čini mi se da je sada među ženama postalo toliko popularno „biti emancipovan“, da ova sintagma počinje da gubi svoje pravo značenje. A postavlja se pitanje da li ljudi suštinski kako u miloj nam zemlji, tako i u belom svetu, zaista razumeju značenje tih reči?

Moram naglasiti, da bismo izbegli etiketiranja i osude, da nisam ni zagrižena feministkinja niti pobornik patrijarhata.  Ali plašim se da mnoge devojke  veruju da su emancipovane ako se popnu na dvanaestice, obuku usku crnu haljinu, mašu fino manikiranim noktima zaustavljajući taksi i popiju nekoliko koktela u popularnom baru.

Fotografija: Lily Ann

A novac za piće i taksi su nekako izmolile od muškarca sa kojim žive ili roditelja. Ili su se još gore vratile kući u pripitom stanju, pa ih je njihov muškarac „vaspitao“ sa par šamara (a na veliku žalost to se još uvek dešava u realnom svetu). Sutradan su modrice maskirale skupim tečnim puderom i uputile se na ručak u neki urbani restorančić, gde će se pred drugima razmetati o svom burnom životu. Za sve one koje negde veruju da je suština nezavisne žene menjanje haljina i muškaraca, verujem da to nažalost nije tako.

Nemojte me pogrešno shvatiti, ne mislim da emancipovana žena mora da sedi u staroj džemperčini, nedepilirana i nenašminkana i da lamentira nad svojim ženskim pravima i svima gura prst u oko, ako pokušaju da joj otovore vrata (jer je, je l’ te, ona dovoljno snažna da to i sama uradi). Niti kažem da emancipovana žena ne treba da menja muškarce, haljine, cipele sa ogromnom štiklom ili šta god da poželi. Ali zaista će postati emancipovana onda kada postane ekonomski nezavisna od drugih, bilo roditelja bilo muškarca  sa kojim živi. Kada ne bude moralo da joj se udeljuje određena novčana svota za taj dan. Tek kada žena oseti da je ekonomski nezavisna (nebitno da li je novac sama zaradila ili ga je jednostavno nasledila), zaista će i biti nezavisna. Ova ekonomska nezavisnost pruža ženi mogućnost da pravi izbore. Da odluči da ode od muškarca koji joj više ne odgovara, da povede decu sa sobom, da kupi sebi cipele, uplati leptovanje ili kupi komplet knjiga Dostojevskog, ako to želi. Jednostavno da može da bira kako i na koji način će živeti svoj život. Da kreira svoj svet, a da li će se on sastojati od ispijanja koktela u Strahinjića bana ili odlaska u biblioteku, sasvim je nebitno, svako ima svoje preferencije.

Fotografija: Mina Gudurić

Najlakše je to ostvariti kroz rad, učenje, obrazovanje i zdravu ambiciju (mada verujem da je kod nas još uvek teško sve to ispuniti, pogotovo što žene i dalje imaju manje plate nego muškarci, a rade na istim pozicijama). Da me ne razumete pogrešno, može se divno živeti i onda kada žena ne radi, a muškarac da, ali kada je osoba sa kojom se živite puna podrške, razumevanja i ljubavi.

Mada u poslednje vreme sam imala prilike da čujem dosta negativnih komenatara na pokušaj neke žene da bude emancipovana. Odmah je izjednačavaju sa razgoropađenom zagriženom feministkinjom koja maše aktovkom, ne dozvoljava da joj se plati piće i kojoj su deca najveća pošast ovog sveta (jer nije ona došla na ovaj svet da bi bila nečija dadilja i kućepaziteljka).  Dakle, žena može biti emancipovana i kada joj neko otovori vrata, u nečemu pomogne ili je jednostavno pazi, kada skuva ručak ili spremi kuću. Time samo pokazuje da sa emancipacijom nije izgubila svoju ženstvenost.

Držim da sam prilično nezavisna i otovorenog duha, prilično liberalna, ali to ne znači da ne želim porodicu i četvoro decejednog dana. Da, da, četvoro. Samo najveći problem je uskladiti ganjanje karijere koja donosi tu ekonomsku nezavisnot iporodicu koja  čeka kući. Čekaju vas gladna usta, nenapisan domaći, neskuvan ručak, odlazak kod frizera i na trening, nepročitana knjiga i neposećena izložba. Ali ako pored sebe imate osobu ili osobe koje zaista cene i poštuju što šte spobosni, uspešni, orijentisani na porodicu, a u isto vreme namirisani i našminkani, osobu koja je spremna da vam pomogne i da vas razume, ne bi trebalo da brinete. Nego da ih čuvati, malo je takvih ljudi. Kao i oni vas.

Rodni barometer u Srbiji

Prezentacija rezultata istraživanja i studije “Rodni barometer u Srbiji: Razvoj i svakodnevni život” će se održati 26. marta 2013.godine od 12 do 14h u Velikoj sali Medija Centra, Terazije 3/II, Beograd. Na prezentaciji će govoriti Marina Blagojević Hughson, autorka i Asja Vrbanova, direktorka kancelarije UN Women u Srbiji.

Rodni barometar 2013

Anketa Rodni barometar, prvi put sprovedena u Srbiji 2006. godine, ponudila je složenu analizu obrazaca i kvaliteta svakodnevnog života u Srbiji iz rodne perspektive. Rodni barometar 2012. donosi još potpunija saznanja o životnim stilovima i odnosima između žena i muškaraca različitih generacija, nivoa obrazovanja i mesta stanovanja. Ovo istraživanje postavlja u središte pažnje staranje i ekonomiju nege, jedan od najvažnijih aspekata društvenog i ekonomskog života koji je, kako se navodi u najavi prezentacije Rodnog barometra, zanemaren u javnom diskursu i javnim politikama.

Ova studija, takođe, uvodi neke važne teme i postavlja pitanja važna za dalju raspravu među onima koji su aktivno zainteresovani za formulisanje razvojnog programa za srpsko društvo, programa u čijem bi središtu bili priznanje, inkluzija i kvalitet života svih članova društva.

Kako se navodi u saopštenju UN Women, TNS Gallup i Marine Blagojević Hughson, autori ovog istraživanjai studije se nadaju da će “njegovi nalazi biti upotrebljeni za definisanje budućih politika kadrih da ubrzaju ne samo napredovanje ka rodnoj ravnopravnosti već i druge razvojne procese, koji počivaju i na pravednijim i kvalitetnijim odnosima između žena i muškaraca”.

 

Ženske subote se nastavljaju – Avon i Laguna poklanjaju

Na zadovoljstvo svih dama Avon i Laguna nastavljaju sa druženjem i darivanjem. Svake subote u knjižarama Delfi u Beogradu i Srbiji održavaće se „Ženske subote“, kada će ove knjižare postati centri lepote. Od 11 do 14h profesionalci iz Avona deliće savete o šminkanju i lepoti i naravno poklanjati. Laguna je pripremila i popust od čak 30% na aktuelnu top-listu.

Ovo je prilika da po najpovoljnijim cenama kupite najatraktivnije knjige. Uz svaku kupovinu u Delfi knjižarama u periodu od 11 do 14h, svake subote vas na kasi čeka poklon iznenađenje iz Avona.

Knjižare Delfi u Beogradu:

Knjižara SKC, Kralja Milana 48 (ulaz iz Resavske)
Knjižara Laguna – Immo Outlet centar, Gandijeva 21, Novi Beograd
Knjižara Super Vero, Milutina Milankovića 86a
Knjižara Knez, Knez Mihailova 40, Beograd
Knjižara Kod Vuka, Bulevar kraljaAleksandra 92
Knjižara Miljakovac, Vareška 4
Knjižara Banovo brdo, Požeška 118a
Knjižara Zemun, Glavna br. 20
Knjižara Bulevar, Bulevar kralja Aleksandra 146

Knjižare Delfi u Srbiji:

Knjižara Subotica, Korzo 8
Knjižara Novi Sad, Kralja Aleksandra 3
Knjižara Rodić, TC Rodić, Sremska Mitrovica
Delfi knjižara Niš, Voždova 4
Knjižara Kalča, TC Kalča – Niš
Knjižara Laguna Kragujevac, Kralja Petra I 12
Delfi knjižara Kod sata, Kneza Miloša 33, Valjevo
Knjižara Kraljevo, Omladinska 16/1
Knjižara Laguna Čačak, Gradsko šetalište bb
Knjižara Pančevo, TC Aviv Park

 

Izvor: Laguna

Sa radom počeo novi sajt Novaka Đokovića!

Na adresi http://novakdjokovic.com/ sa radom je počeo novi sajt najbolje plasiranog tenisera na svetskoj rang listi – Novaka Đokovića!

Sajt je unapređen brojnim funkcionalnostima i opcijama pregleda multimedijalnih sadržaja.

Lakši pristup, još lakše povezivanje medija i fanova sa Noletom su glavne karakteristike nove ideje.

Svaki post, video, status, komentar – od danas fanovi mogu da postave na sajt i budu sigurni da će i njihov heroj to videti.

Na oficijelnoj facebook stranici postavljena je interaktivna aplikacija – Nole for You, koja omogućava fanovima da postave pitanja i lično dobiju video odgovor od Noleta nekoliko puta mesečno.

Pogledajmo Novakovu najavu, a koliko je novi bolji od starog – procenite sami! 😉

 

#UstupamProstor inkluziji: da naučimo šta ona zaista znači

“Socijalno uključivanje je priča o sabiranju potencijala u društvu, u pojedincu, sabiranju razlika među ljudima, malih snaga koje čine društvo i zbog kojih ono postaje bogatije, sadržajnije i lepše.” piše u objašnjenju video-snimka pod nazivom Šta je socijalno uključivanje?. Ideja je, moram priznati bez zadrške, lepa i veoma korisna. Nažalost, realizacija je potpuno podbacila. Kako nisam pobornik teze hejt radi hejta, jer smatram da mržnja može da stvori samo novu mržnju, već lično verujem samo u konstruktivnu kritiku, ovaj tekst će biti poruka Timu za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije, a pogotovo Vladi Republike Srbije, svim ostalim nadležnim ministarstvima, kancelarijama, NVO-ima i inima koji žele da se bave problemom nepostojeće inkluzije u Srbiji.

Prvo, i osnovno, da se predstavim svima koji prvi put čitaju moje tekstove i pojasnim svoj kredibilitet koji mi dozvoljava da pričam na ovu temu. Dete sam gluvonemih roditelja, odrasla sam u njihovom Svetu tišine i vrlo dobro znam sve probleme sa kojima se susreće ova zajednica u Srbiji. Kako im je u drugim državama niti znam niti me zanima, jer ja ne živim u drugim državama, već u ovoj. Kako je drugim zajednicama – isto kao i gluvima, samo su problemi drugačije prirode, ali izazivaju iste (re)akcije.

Ideja socijalnog uključivanja, odnosno inkluzije je veoma dobra i korisna. Podrazumeva, između ostalog, davanje istih prava svim ljudima, bez obzira na fizičke ili mentalne nedostatke.

Fotografija: Eeagrants.org

Kako izgleda inkluzija u Srbiji?

Škole

Osnovne i srednje škole su u obavezi da na nastavu prime i uključe i decu sa posebnim potrebama (gluvu, slepu, slabovidu, decu sa invaliditetima, ometenu u razvoju…), odnosno, da im pruže ista prava koja imaju i “normalna” deca. Štaviše, roditelji su u obavezi da svoju decu drugačiju od druge upišu u obične škole. Jer je osnovno obrazovanje obavezno.

Ovo sve izuzetno lepo zvuči, ukoliko se radi o zemlji čija odeljenja u osnovnim školama broje do 15 đaka i čije škole koriste malo više prostorno-plastičnih sredstava u nastavi osim zelene table i krede, eventualno grafoskopa. Za početak.

Volela bih, iskreno i od srca, da se sretnem tête-à-tête sa osobom (osobama) koja je smatrala da je ovo izvodivo i primenljivo, da mi jednostavnim i prostim rečnikom, kao sedmogodišnjem detetu (tm @ptiki) objasni da li je zaista, ali zaista mislila da je to izvodljivo na način na koji je naređeno.

Gluvo dete, prvo i pre svega, ne može da ide u obdanište sa drugom decom, jer mu je potreban poseban vid obrazovanja. Gluva deca uče da izgovaraju svako slovo posebno, tako što gledaju u usta i drže ruku na vratu u predelu grkljana (glasnih žica) svog vaspitača da bi osetili vibracije, potom stavljaju ruku na svoje grlo i pokušavaju da proizvedu iste vibracije, imitirajući oblik usana vaspitača.

Ko smatra da ovo može da radi svaki vaspitač u svakom obdanišu u Srbiji?

Ko smatra da za ovo ima vremena svaki vaspitač u svakom obdaništu u Srbiji, dok istovremeno pazi na još min. 29 druge dece?

Razumemo se.

Posao

Svaki poslodavac u Srbiji koji ima više od 20 zaposlenih je u obavezi da na radno mesto primi i jednog invalida – odlična ideja, realizacija nula (0) bodova.

Idemo redom: već sam pomenula da gluva deca imaju posebne potrebe u obrazovanju. To znači da, koliko god da mnoga od njih to žele, nemaju mogućnost da posle osnovne (ili srednje škole) nastave obrazovanje u smeru u kojem žele. Zato što je ova država još u doba komunizma odlučila da su gluvi sposobni samo da budu radnička klasa, te kao takvi mogu da se školuju samo za zanat. Ne verujete mi? Srbija ima, recimo, Školski centar za vaspitanje i obrazovanje slušno oštećenih lica u Subotici, izvolite link, pa se uverite i sami. Tu je i Škola za decu sa oštećenim sluhom, a obrazovne profile možete pogledati ovde.

Dakle, imamo mašin-bravare, krojače, šnajdere, tesare, stolare, frizere.

Zamislimo, za primer ovog teksta, da ja vodim svoju IT kompaniju i da imam 25 zaposlenih, te moram da zaposlim jednu osobu invalida. Gluvi su manje hendikepirani od slepih, ne smem ni da pokušam da pronađem koja se zanimanja njima nude. Koliko je srednjih škola prilagođeno deci koja koriste kolica?

I? Koga ja da zaposlim? I kako?

I ti ljudi imaju dostojanstvo!

Fotografija: Di.ncl.ac.uk

To što vas ne čuju, ili ne vide ne znači da su rođeni da bi služili kao robovi, i da bi ih mi “normalni” zapošljavali kao svoje spremačice, kafe-kuvarice, fizičke radnike.

Sa druge strane, prilagoditi bilo koji poslovni prostor osobi u kolicima nije nimalo jeftino – a onaj isti zakonodavac je samo zažmurio na ovo i nastavio da maše prstom da se zakoni moraju sprovoditi. Kako?!

Želim, zaista želim da se svi ljudi uključe u ovo društvo, i želim da podržim inicijativu, ali ste, nažalost, ponovo krenuli s kraja. Ponovo se gradi kuća od krova, i rezlutati će biti isti takvi. Moram da prokomentarišem, da mi ne leži na jeziku: neko će uzeti pare, odradiće projekat, svi će mu čestitati, a rezultati? Hah, jebi ga, nije ova država za inkluziju, idemo dalje na sledeći projekat.

E, pa – ne može.

Ukoliko zaista, ali zaista želite da pomognete, ovo su stvari na kojima morate da radite prvo, pa onda o svemu dalje može da se priča:

– Obezbedite svoj deci jednaka prava na obrazovanje, prilagodite uslove i učila svakom detetu, bilo ono gluvo, slepo, paralizovano ili mentalno nedovoljno razvijeno. Džaba vam svo insistiranje na uključivanju – inkluziji, ako ona ne može biti realizovana.

– Organizujte kurseve gestovnog govora (jezika gluvih) za sve zaposlene u javnim ustanovama, koji su u kontaktu sa ljudima – administraciji, “šalterušama”, savetnicima i ostalima. Ali ne: evo kursa, evo pohađali su, evo malo smo se slikali i tra-la-la. Kontrolišite, organizujte seminare makar jednom godišnje, makar za 50% kapaciteta šaltera. Znate, i gluvim ljudima je potreban i Izvod iz matične knjige rođenih, i Uverenje o državljanstvu. A gle čuda, ima ih i koji su preduzetnici, i često su u Poreskoj upravi, APR-u i ostalim institucijama.

– Uslovite banke da im makar jedan službenik u jednoj filijali u gradu pohađa kurs gestovnog govora. Ovo će mnogo više pomoći inkluziji, nego zapošljavanje jedne gluve čistačice. Zamislite, i gluvi ljudi uzimaju kredite! Ako mi nekada dozvole, objaviću ovde šta im je sve utrpano kao obavezno, i koliko su puta bili obmanuti samo oni koje ja poznajem.

– Uslovite veće TV stanice (one sa nacionalnom frekvencijom) da im vesti u “udarnom terminu” (prime time za informativni program je 18:30-20h) budu prevođene na gestovni govor. Uslovite ih da makar jednom nedeljno puštaju film prilagođen osobama oštećenog vida, i da domaće filmove puštaju sa titlom – jer, verujte mi, i gluvi se smeju na fore Nikole Koja. Majke mi.

Evo, za početak – samo ove 4 stvari. Poslednja je najjeftinija, krenite od toga i pokažite tim ljudima da mislite na njih na konkretnim primerima.

Konkretna razmišljanja o uspehu kampanje “Šta je socijalno uključivanje?” možete pročitati na Sandrinom blogu.