Kada ljubav preraste u nasilje

Pravda za Rijanu!

Pre četiri godine, uoči dodele Gremi nagrada, globalno selo protresla je vest da je muzičar Kris Braun (Chris Brown), pretukao svoju tadašnju devojku pop senzaciju Rijanu (Rihanna). Fotografija pretučene Rijane obišla je svet, Kris je dobio zabranu prilaska, pet godina uslovne i feministkinje “za vratom”.
Rijana je u periodu posle incidenta postala velika zvezda, pažljivo je birala pesme, snimala sa najvećim imenima muzičke scene i uspešno kreirala imidž emancipovane, jake devojke koja je prigrlila svoju seksualnost i ženstvenost. Devojčice (ali i mi koje nismo devojčice) su kopirale njene besprekorno stilizovane frizure, njen manikir, brijale glave do pola, tetovirale se kao ona, vrtele kišobrane po klubovima, i napamet učile tekstove pesama. Singlovi koji su bili prvi na top listama su se ređali jedan za drugim, svaki je bio veći hit od prethodnog, a svi na vrhovima top lista širom sveta . Ukupno je osvojila sedam Gremi nagrada! Delovalo je kao da je danonoćno u studiju, i kao da na pola godine izdaje novi album. To je u suštini i radila, te je postala idealan primer megaprodukcije u muzici.

rihanna underwear
Feministkinje su je obožavale. Izašavši iz veze sa Krisom, poručila je mladim devojkama širom sveta da zbog ljubavi ne treba sve da oproste i da ostanu u nasilnoj vezi. To je bilo to. Smatrali su je predvodnicom novog feminističkog pokreta u pop muzici.
Dok je radila na svim svojim singlovima, o njenom privatnom životu i saradnji sa feministkinjama nismo čuli ni reč. Povremeno su izlazili tekstovi blogera o tome kako su joj pesme prepune mazohizma, da tako vrši loš uticaj na mlade, ali su je feministkinje i dalje veličale kao primer ženske samostalnosti i uspeha.

rijana transformacije
Tako smo lagano ali sigurno stigli do dodele nagrada 2013. godine. Opet Gremi nagrade u februaru. Opet glavna tema Kris i Rijana. Ovoga puta ljubav a ne rat. Posvećeni fanovi su znali da je pomirenje blizu još kada su videli spot za pesmu “Diamonds” u kojem Rijana dodiruje istetovirane ruke poput Braunovih. Nešto malo kasnije poslušali su pesmu sa najnovijeg albuma “Unapologetic” koju su Kris i Rijana zajedno snimili i pogledali su fotografije koje je kačila na svom instagramu (trenutno Rijanu na društvenim mrežama prati oko 29 000 000 ljudi!). U duetskoj pesmi “Nobody’s business” obraćaju se širokom auditorijumu sa porukom da ne treba da ih se ne tiče to što se oni vole.
Treba da nas se tiče, jer su oni uzor mladima, u mnogo većem procentu nego što su to danas profesori u školama. Isto tako iz ove situacije treba da se izvuče pouka, a ne da se osuđuje žrtva nasilja. Sramotno je i to što su javne ličnosti od kojih čujemo reči osude najviše žene.

rihannapostchrisbrown
Svi oni koji su imalo upoznati sa problemom nasilja u emotivnim vezama (pa i sama Rijana) znaju da je žrtvi nasilja u proseku potrebno 8 puta (dakle često i više od 8 puta) da ode od nasilnog partnera, pre nego jednom zauvek prestane da mu se vraća. U tom periodu, najbitnije je da ima podršku društva u kojem se kreće, odnosno podršku svoje porodice i prijatelja ukoliko socijalne službe nisu dovoljno razvijene (kao što je slučaj kod nas). Zato i Rijani treba podrška, a ne osuda. Danas je izgleda najteže ne podsmevati se tuđim odlukama i verovanjima.

rihanna and chris 2
Bez obzira da li će ovo pomirenje potrajati ili ne, priča o Krisu i Rijani nikako nije beznačajna – tu je da nas podseti da se nasilje nad ženama dešava danas i svuda. Nisu pošteđene ni bogate ni uspešne žene, kao ni one koje žive u zapadnim društvima koja smatramo rodno ravnopravnim.

Androginija featuring: Andrej Pejić

On je dečko punih usana, porcelanskog tena i duge plave kose, bavi se modelingom, a mediji ga proglašavaju trenutno najboljim ženskim modelom.

Prvi put sam ga spazila na modnoj reviji Žan Pola Gotijea (Jean Paul Gaultier) koja je bila posvećena najvećoj muzičkoj divi našeg doba – Ejmi Vajnhaus (Amy Winehouse). Nosio je kratku haljinu koja mi nije delovala kao nešto što bi Ejmi nosila, ali bez obzira na to, oduševio me je, i postala sam njegov “verni fan” iako mi je na početku sve to delovalo pomalo bizarno.

U intervjuima koje sam pogledala, on deluje veoma umiljato i ženstveno i teško mi je da, dok ga slušam i gledam poverujem u to da je muškarac. O svom seksualnom opredeljenju ne govori, a to nije ni tema ovog puta. Nije tema ni njegovo poreklo, kao ni to da je proveo detinjstvo u izbegličkom kampu u blizini Beograda, jer je izbegao sa majkom i bratom iz Bosne (Tuzle) 1991. godine.

Tema je fenomen androginije.

Šta je androginija?

“Pod androginijom podrazumevamo podjednaku izraženost maskulinih i femininih osobina” kaže Sandra L. Bem u “The measurement of psychological androgyny”.

Upravo to je Andrej Pejić. Ono što su nekada bili Princ, Boj Džordž ili kod nas Oliver Mandić. Andrej danas pozira magazinima i kao muško i kao žensko i drži modni svet u šaci, dok javnost često šokira svojim novim fotografijama.

Na internetu je nedavno bilo popularno glasanje o tome da li je haljinu Žan Pola Gotijea bolje nosio Andrej na reviji u Parizu, ili Rijana na dodeli Gremi nagrada (Grammys). Pobedio je Andrej. Ubedljivo.

Verovatno su glasali Kinezi. Kod njih je androginija toliko normalna pojava, da je često nemoguće odrediti u zaljubljenom paru koji šeta ulicama Pekinga ko je muško a ko žensko. Kineska vojska (kako pišu kineski mediji) ima puno problema sa muškarcima koji su danas osetljiviji nego ranije, te su tako zabranili vojne vežbe kada je temperatura iznad 32 stepena celzijusa, kako vojnici ne bi padali u nesvest. Na Tajlandu se uskoro očekuje legalizacija, odnosno dobijanje pravnog statusa androginih osoba. Kad odete na Tajland (jednom) na prijavi imigranata možete izabrati u koloni pol i opciju drugo, pored opcija muško i žensko.

Socijalni antropolozi smatraju da androginost nije biološki određena, a nije ni sinonim za seksualno ponašanje ili seksualne preferencije. Dakle to što devojčice nose kratku kosu i široku odeću ne mora automatski da znači da su homoseksualnog opredeljenja. I obrnuto! Kako kod androginih osoba ne dominira ni jedan set osobina, one imaju sposobnost da se na najbolji način prilagode situaciji u kojoj se nađu. Sandra L. Bem (1977) daje primer situacija kada androgina osoba koristi svoje feminine strane i ispoljava senzitivnost i toleranciju, dok u drugim slučajevima koristi asertivnost i puna je inicijativa, što je karakteristika maskulinih crta koje poseduje. U mnogobrojnim istraživanjima (koja sada neću posebno navoditi), zaključeno je da androgine osobe imaju veće socijalne veštine, da su uspešnije u poslovima koje obavljaju i da su zadovoljnije svojim životom, manje depresivne i imaju više samopoštovanja od osoba koje sebe određuju kao izrazito feminine ili maskuline. Autori poput Woodhilla i Samuelsa su primetili da postoji i negativna strana osoba koje su androgine, takozvana “negativna androginija” koja se ogleda u pojavi osobina kao što su sebičnost, impulsivnost, submisivnost i agresivnost.

Kao alternativa stilovima života, androginija dobija sve veći broj svojih pristalica. Zagovornik sam ideje da nećemo postati jednog dana svi isti pol, jer je to biološki nemoguće i potpuno je sumanuto. Istini za volju, budućnost nam pruža šansu da lakše budemo ono što želimo da budemo i da izgledamo onako kako se to nama dopada. Zato i ne treba da se plašite svojih maskulinih osobina ukoliko ste žena, ili feminine strane ukoliko ste muškarac. Androginija nam donosi oslobođenje od predrasuda i rodnih stereotipa, i omogućava ženama da postanu emotivno stabilnije, a muškarcima da slobodno izražavaju svoje emocije. Ukratko sa androginjom dolazi vreme kada će muškarci plakati više, a žene manje.