Grand kafa čuva tradiciju

Svi ljubitelji Grand Kafe i kulinarstva, u naredna četiri meseca, biće u prilici da preko Fejsbuk aplikacije učestvuju u nagradnom konkursu „Grand kafa Kuvar“, koji ima za cilj da sacuva od zaborava recepte za ukusna tradicionalna jela iz „bakine kuhinje“. 48 najboljih recepata ce biti izabrano i nagrađeno od strane stručnog žirija, na čijem čelu će biti Nenad Gladić, poznatiji kao Lepi Brka i autor putopisne kulinarske emisije „Gastronomad“.

Grand kafa kuvar

Svake nedelje ce biti izabrana tri najbolja recepta i to – jedan biraju fanovi svojim glasovima, dok su druga dva izbor žirija. Od dvanaest odabranih recepata tokom četiri sedmice, bira se najbolji recept meseca. Nedeljne nagrade su dva kilograma Grand kafe Gold i set brendiranih Grand kafa poklona, dok mesečni pobednici dobijaju i vredan set keramičkog posuđa.

Više informacija o Grand kafu Kuvaru, ali i najboljim receptima iz bakine kuhinje, možete pronaći na Fejsbuk stranici Grand kafe.

Novogodišnja trpeza

Praznici nam stižu a sa njima i opuštajući i razdragani momenti uz one koje volimo.  Nova godina, Božić i neizbežni miris ukusnih đakonija koje sa puno ljubavi pripremamo našim najmilijima.

Zlatno pravilo u našoj porodici: na prazničnoj trpezi nikako ne sme da fali pogača, i to ne bilo koja već jedna jedina, pravljena po bakinom već proverenom receptu, ruža pogača.

Za ruža pogaču, koju možete praviti i svakodnevno, ne samo za specijalne prilike, i koristiti kao zamenu za hleb, potrebni su nam sledeći sastojci:

 600 gr mekog brašna,  pola  margarina,  3 jaja, pakovanje kvasca, 1 dcl mleka, 2 dcl vode, 1 kašika soli, 2  kašike šećera, kim i susam po želji, malo ulja

Postupak pripreme je veoma jednostavan. Prvo ćemo staviti kvasac u mleko sa kašikom brasna i šećera  i ostaviti desetak minuta da nadođe. U međuvremenu ćemo u činiju u kojoj ćemo da zamesimo testo sipati deo brašna, so, šećer, 0,5 dcl ulja, jaje i u to dodati nadošao kvasac. Ostavićemo testo u posudu, prethodno podmazanu uljem, da odstoji sat vremena.

Kada je testo nadošlo, razvićemo ga sa oklagijom u pravugaonik, premazati ga sa margarinom, uviti u rolat i iseći na 8 krugova. Svaki krug  ćemo okrenuti, blago pritisnuti, i zatim ređati jedan pored drugog u podmazan pleh. Pokrićemo pleh krpom i ostaviti testo da odmara pola sata. Dok zagrevamo rernu umutićemo žumance i premazati pogaču i posuti susamom, ili kimom, po želji. Ruža pogaču pečemo na 220°C oko 30 min.

 

                         Izvor fotografije: http://bibberche.com/

Uz vruću pogaču i bogato predjelo izmamićete osmeh na licu svim vašim ukućanima ali i gostima. A tu su i sarme i ostala glavna jela, i dezerti koji svakako neće faliti na vašoj novogodišnjoj trpezi, ali o njima nekom drugom prilikom, u danima koji su pred nama.

 

 

 

Teleći dar mar

Rukola, sveži peršun, orasi…to je bio početak mog planiranog ručka za vas.  Na sreću ili žalost, nasamarila me ta slatka, neočekivana, pikantna spontanost  i bi mi neodoljivo da ne podelim sa vama jedan ukusan i estetski nesavršen ručak.

Pre dva dana, dok sam ispijala popodnevnu kafu sa drugarom, stiže mi SMS do moje Make:„Jesi li ručala? Hoćeš da dođeš da nam zbrčkam nešto?“ Prilično sam se iznenadila, jer Maka nešto ne pokazuje interesovanje za kuhinju, i shvatih da je porukica u sebi krila još nešto. 

– Šta mi nudiš?

– Iskreno, ne nudim ti ništa, nego imam u zamrzivaču neko meso što je mama poslala, pa ne bih da ga upropastim!

– Vadi da se topi, stižem za pola sata.

I tako počeše igrarije. Nemojte mi zameriti, ali recept koji sledi je obogaćen nizom nepreciznosti. Ipak je hrana stvar osećaja.

TELETINA

U startu bih se ograničila da je bolje da imate sveže meso, izuzev ako niste student, onda vam je sve oprošteno! Nisam ni sigurna koji smo tačno mišić jadne životinje posedovale, ali bilo je skoro sasvim nemasno. Po mojoj slobodnoj proceni imale smo oko 700-800g.  Isecite meso na tanke filete.  Bilo bi poželjno da meso „izlupate“, jer ukoliko to zaboravite, meso se neće topiti u ustima, biće jednostavno mekano.

SMESA  

SENF – 100g ; preporučujem pikant. Na kraju se ljutina neće osetiti, samo jača aroma        

MARGARIN – mi smo uzele mlečni. Verujem da bi se i puter odlično snašao u ovoj ulozi. Otprilike jedna velika kašika

CIMET- ovo je moja umetnička sloboda. Inače, redovno dodajem u meso. Ako ne preterate, samo ističe ukus mesa

MED – Makina umetnička sloboda.  Otprilike jedna kašika.  Isključivo livadski! Šalim se, šalim se…

Sve sastojke za lepo umutite dok smesa ne postana homogena.

Meso uvaljajte u smesu, a zatim komade ređajte jedan do drugog  u posudu.  Ako ima više, napravite slobodno drugi „sprat“. U zavisnosti od količine odaberite posudu. Jedino je bitno da meso konstantno bude u sosu, da bi ostalo sočno. Vatrostalna posuda, ili naš metod sa zavijanjem u foliju, ali ne sasvim, da bi ipak malo vazduha ulazilo i napravilo po površini koricu.

Rernu zagrejete na 180 stepeni, ubacite meso, i dok ispijete 2 viskija i napravite salatu biće gotovo.  Znači nekih 40 minuta.  Svakako proverite da li je lepo potamnelo.

Za garnir preporučujem kuvane krompiriće sa malo putera, soli i mirođije (po mogućstvu sveže), jer je meso prilično jako. Mi smo ovde imale jednu improvizaciju, ali neću vam otkrivati detalje,  nije današnja tema.

Naš konačan utisak je da smo virtuozi u kuhinji, ali, priznajem, mi smo malo subjektivne.  Zato nam je Iv, Makina sestra, rekla da je ukusno, ali je imala i malu zamerku.  Naime, med nije primetila, a preterali smo sa cimetom. Ne znam, možda je samo zato što joj se načelno nije dopala ideja dodavanja cimeta, a možda i jesmo preterale.

Zar je bitno?

Sećanje na bakinu kuhinju: pogačice sa sirom

Jedne zimske večeri, dok smo sedele sklupčane pored kamina uživajući u pucketanju vatre, iznenada sam počela da razmišljam o starici toplog glasa koja je uvek znala da me iznenadi svojim kuhinjskim čarolijama kojima nam je ulepšavala dane.

Sećanja su počela da naviru i kao da sam se, iznenada, vratila u detinjstvo. Skoro kristalno jasno videla sam sebe u kuhinji one koja je i dalje bila prisutna među stranicama jedne stare, odavno već požutele, sveske sa receptima.  U tom momentu shvatila sam da mi  ne samo nedostaje, već i da sam se uželela jedne od omiljenih mi poslastica iz klinačkih dana: bakinih pogačica.

Ustala sam iznenada i pogledala Marinu. „Sutra pravimo Danine pogačice sa sirom!“ Uzviknula sam ushićeno skoro trčeći ka kuhinji.  Otvorila sam plahar, a potom i frižider, i dobro prekontrolisala da li su sve potrebne namirnice bile tu. U mislima sam već pravila listu štiklirajući, imaginarnom olovkom, svaki pronađeni sastojak, smešeći se zadovoljno.  

Nedelja je dan kada se okupi čitava naša porodica, a najmlađi su, posebno, voleli, dok je Dana bila među nama, kada napravi pogačice. Piprema bi počinjala već u subotu, jer je po protokolu, govorila bi baka, testo trebalo da prenoći. U suprotnom, podsećala bi nas glavna porodična kuvarica, pogačice ne bi bile tako ukusne. „Onda su, kako vi mladi to kažete, bljak.“ Govorila je Dana, praveći izvesne grimase koje bi nam izmamile neizbežni osmeh na lice. Isti onaj osmeh kojim sam u tom momentu i sama mogla da se pohvalim.

Izvor fotografije: Coolinarka.com

Za ukusne, domaće, pogačice sa sirom potrebni su sledeći sastojci: 250 gr. margarina, kašičica soli, pola kesice praška za pecivo, 250 gr. Mladog  sira i oko 300 gr. brašna. Prvo ćemo da umutimo dobro margarin, onda ćemo  dodati sir i sve to dobro sjediniti. U smesu, zatim, dodajemo, brašno i prašak za pecivo. Sledeći korak, naravno, je zamesiti testo.

Marina je jedva dočekala da svoje vredne ručice uposli, kao nekada, kada smo  kao klinke, po dolasku iz vrtića, pomagale Dani. Mama je često govorila kako volim da se igram sa testom i da od mene nikada neće biti prava domaćica, a baka bi, kao i uvek stajala u moju odbranu. „Kako se testo lepi za prste još uvek, dodaćemo još malo brašna.“ Rekoh Marini, koja je na moje reči klimnula glavom i dodala: „Ponekad zaista ličiš na nju.“  Bila bi danas ponosna na mene, pomislih sa radošću.  

Kada smo dobro zamesile testo ostavićemo ga u frižideru da prenoći.

Idućeg  jutra, dok smo ispijale prvu jutarnju kafu, već smo bile spremne da završimo naše kulinarsko remek delo, pre nego što krenu da pristižu gosti, jer je tradicija nedeljnog okupljanja  stariijih i mlađih članova porodice i dalje bila veoma poštovana.

Finalni korak u pravljenju pogačica je sledeći. Razvućićemo na dasci testo, premazati sa jednim žumancetom, i posuti sa kimom ili susamom. Izbor ostavljam vama. Mi najviše volimo sa susamom. Da pogačice ne budu obične već malo drugačije, koristimo modle različitih oblika, i slažemo ih u tepsiju. Pogačice pečemo na 250 stepeni oko pola sata.

„Šta to lepo miriše?“ Pitala me je sestričina trčkarajući po kuhinji.

„Pogačice sa sirom! Još malo pa su gotove!“ Rekoh sa osmehom uzimajući je u naručje, baš kao što je to Dana radila sa mnom u njenim godinama.

 Ako želite da obradujete vaše najmilije jednom ukusnom poslasticom, pogačice sa sirom će napraviti pravi pogodak. One u obliku srca za one koje volite, u obliku cveta za one koji su vam dragi, ili pak neka treća figura kojom ćete izraziti vaša osećanja. Vaše zadovoljstvo. Prijatno.

 

Sećanja na Beograd i zimske đakonije

Prosto volim da kupujem hranu koja je u sezoni. Naravno, to se odnosi na sveze voće i povrće. Volim i tu našu lokalnu hranu, što manje uvezene. Prosto, zašto ostaviti srpsko kad je jos uvek najbolje?

Ali kad se nađete u inostranstvu, a želja vas mine za domovinom i trenutnom hladnoćom, šta spemiti u tom trenu da biste se i hranom i mislima vratili u svoj zavičaj?

Ja sam tako odlučila da spremim toplo zimsko jelo, koje svi vole – i muškarci i devojke. U frižideru sam našla puno paprika babura i šargarepa! 🙂

Pretpostavljate o čemu je reč? Punjene paprike! Njamiii! Ali uvek i pored toga postavljam sebi pitanje : zašto biti monotona kad mogu biti originalna. Muškarci vole kad su im žene originalne, a kad pritom vode računa o sebi i izgledu i kad se hrane zdravo. Tako sam ja odlučila, da umesto pirinča, kog nisam ni imala u kući, uzmem heljdino zrno.

Da li ste probali nekad tu žitaricu ? Savršena je jer podseća na rižu, ali jako je bogata belančevinama.  Nećete verovati, ali sadrži sve esencijalne amino kiseline koje su vam potrebne. Pa zašto onda jesti meso?

Odlično, nećemo! Pored belačevina sadrži i gvožđe koje je potrebno ženama, jer uglavnom kuburimo s tim segmentom.

Tim pre, evo jednog recepta za 2 osobe :

Šolja nekuvane heljde

4-5 babura različitih boja da bude zanimljivije

100gr oraha

3 šargarepe

4-5 zrela paradajza

3 čena belog luka

Začini

Heljda se jako brzo kuva, pa ste time već rešili jednu bitnu stvar. Pirinču je potrebno dosta vremena, i to zna da zamara a i dragoceno vreme oduzima. Šolju heljdinih zrna prvo isprati u vodi par puta, jer kad provri peni, pa da se to ne bi dešavalo, isprati je 3-4 puta. Ako pobegne neko zrno u pranju nije strašno, narasće heljda u kuvanju.

Staviti na ringlu heljdu sa vodom – vode duplo više ide od žitarice, što znači dve pune šolje vode. Posoliti. Pokušajte da nađete nerafinisanu morsku so, ukoliko želite da iskoristite maksimum i da  uživate isključivo u konzumiranju zdrave hrane.

Kad provri, smanjite temperaturu i  ostavite da se krčka polu-poklopljena još nekih 15-20min, taman dok sva voda ne ispari. U međuvremenu izrendati 3 šargarepe i orah krupno iseći. Da ne biste gubili vreme u seckanju oraha, lepo zavijete u kesu i izudarate je tako da dobijete krupno izlomljen orah.  Te dve stvari dodati u šerpu gde se heljda nalazi i promešati.  Dodati i seckani beli luk sa ljutom papričicom i par kapi extra maslinovog devičanstvenog ulja. Moj dragi obožava sve pikantno, pa redovno stavljam ljutu svuda. Dodati malo mirođije i peršuna i sve to promešati. Ovo je sad nadev za paprike.

Paprikama skinuti poklopac, izvaditi semenke, oprati  ih i okrenuti naopačke da se osuse. Puniti ih heljdinim nadevom i stavljati u šerpu gde će se kuvati. Paradajz koji nije u sezoni ne morate kupovati. Možete umesto toga da iskoristite kupovni paradajz sos ili icekan u konzervi, ko šta voli. Poređajte ga oko paprika i nalijte vodu oko njih, taman do samog vrha paprika. Stavite na ringlu i dodajte preko toga još soli i mlevenog crnog bibera. Dodajte i lovorov list ako volite sa strane i ostala dva čena belog luka.

Kuvajte tako oko 45min, a zatim poslužite. Pored ovih originalnih paprika, možete jesti i hleb, ali više preporučujem neku zelenu salatu.

Muž mi je bio zahvalan za originalno jelo i za povratak u domovinu. 🙂

Zimnica: kako napraviti ajvar?

Kao mala često sam gledala kako moje bake sa rođakama i prijateljicama peku papriku za ajvar. Založile bi u dvorištu veliki šporet na drva, posedale oko njega i pekle papriku za sve. Ja bih se onako mala stalno motala tu negde i bila veoma ponosna što i ja učestvujem u pripremi zimnice. Danas mi sve to izgleda kao uvod u neku pripovetku, ali me ipak povremeno uhvati nostalgija za tim danima.

Da se vratimo u sadašnjost. Pre par dana dobila sam poziv od rođaka sa sela da odem kod njih i da zajedno stavljamo zimnicu. Iskreno, ja sam po pitanju zimnice više “levo smetalo”, ali umem da uradim šta mi kažu – pa bude i malo koristi od mene. Volim da odem na selo i da se vidim sa rodbinom. Sada ćemo da sedimo, pečemo papriku i pričamo.

Kada sam stigla u selo koje se nalazi u blizini Knjaževca, shvatila sam da se na pragu kuće nalazi desetak džakova paprike. „Biće ovde dosta posla!“, pomislila sam. Moje ujne i tetke su se već razletele po dvorištu, donosile drva, velike šerpe i sve ostalo što je potrebno. Nismo se mnogo pozdravljale već smo odmah krenule na posao. Trebalo je ispeći sve to i skuvati ajvar pre mraka. Kuvale smo u velikim loncima, na dva velika šporeta, ali sam ih zamolila da mi daju recept koji je za neku manju količinu. Zato, dame moje, zavrnite rukave ako mislite da vam zima bude ukusna i fina.

Sastojci:

  • 3 kilograma paprike
  • 200 grama zejtina
  • 2 jelovne kašike šećera
  • 2 ravne kašike soli
  • 2 kašike sirćeta
  • šaka mlevenog rena

Zimnica nekad i sad

Uz pečenje paprike se pije kafa, a uz kafu, kao što rekoh, ide i priča. Najstarija među nama bila je baka Zlata. Ona ima osamdeset i dve godine, teško se kreće, ali je i dalje oštroumna. Dok smo ljuštili papriku, pričala nam je kako se nekada pravila zimnica.

“Kada sam se ja udala stavljali smo paradajz u flase. To su stavljali svi. I bogati i siromašni. Ako se dobro sećam bogatiji su stavljali paradajz u flaše, njih ređali u veliki kazan, onda nalivali vodom skoro do vrha i polako zagrevali dok paradajz ne provri, a potom ostavljali da se ohladi. I turšiju smo takođe stavljali. Sada je sve to drugačije”.

Ja i inače volim da slušam priče starijih, pa mi je i ovo bilo zanimljivo. Naravno, nekada te priče nisu baš zanimljive, ali mislim da se od starijih stvarno mogu čuti pametne stvari.

Priprema:

Paprika je očišćena i samlevena na mašinama za meso. Dodajemo zejtin, zatim šećer, so i sirće. Sve to se promeša i prži 40 min na tihoj vatri. Pred kraj se doda mleveni ren (koji ja obožavam pa ga stavim bar tri puta više nego što piše u receptu) i prži jos malo. Ajvar se stavlja u tegle dok je još topao.

Znam da je ovo samo jedan od načina pripreme ajvara u Srbiji. Nisam od onih koji bi mogli da ga jedu stalno, ali jednu manju teglicu sam smazala uz krekere već prve večeri po povratku kući. Super je i za sendviče, uz pržena jaja…Ma šta da vam objašnjavam?! Znate vi to i sami! Uživajte u zimskim specijalitetima!