Ispovest: “Bila sam u vezi sa psihopatom”

Postoje dobra i loša iskustva. Loša iskustva su tu da nas nečemu nauče i da ne ponavljamo greške. Ona su bolna i teška, ali ostaju tu sa nama. Muško-ženski odnosi su uvek zanimljiva tema i svako je od nas imao bar neko iskustvo koje ga je promenilo. Jedno takvo je potpuno promenilo moj život i pogled na odnose među suprotnim polovima. Ovo je priča o mojoj vezi sa psihopatom. Pravim psihopatom.

Svuda ćete naći tekstove i knjige o takvim ljudima, ali nikada nećete moći da verujete da je neko sposoban na takve stvari.

U to neko vreme, pre otprilike osam godina, bila sam srećna, vesela žena koja je uvek pozitivno gledala na sve. Upoznajem čoveka koji je pažljiv , divan i pun razumevanja. Ubrzo ulazim u vezu sa njim i sve biva sasvim normalno. Jedan od prvih koraka je bio izolacija od meni bliskih ljudi. Nisam ni osetila to da sam prestala da se viđam često sa drugaricama i da sam počela mnogo da se svađam sa porodicom.

Kada se pojavio prvi problem posle godinu dana veze, on je počeo da menja ponašanje koje postaje više nego uznemiravajuće. Prvo je krenulo sa ponižavanjem.

-Vidi na šta ličiš, nisi valjda takva mislila da izađeš na ulicu?

Kasnije sa uslovljavanjem.

-Ako to uradiš, raskidam sa tobom.

Jako je bitno da naglasim da se za ovakve ljude žene brzo vezuju jer rade na brzom i trenutnom povezivanju. Uvlače se pod kožu , a žrtva ni ne zna šta joj se dešava – misli da se zaljubila.

Kada je primetio da prvi put izmičem njegovoj kontroli vratio se na početno ponašanje. Pokloni, pažnja, izlasci, uljuljukivanje . Sve vreme sam mislila da su njegova osećanja iskrena i da me nikada ne bi lagao. Tu već počinjem da krivim sebe za naše svađe i čvrsto verujem da zapravo sa mnom nešto nije u redu. Ako ga uhvatim u laži, ja sam kriva . Ako ga optužim da me vara, ja sam kriva. Sve je uspevao da okrene u svoju korist.

Postavlja se pitanje zašto nisam odmah pobegla? Zato što se od psihopate teško beži , ponekada je skoro nemoguće. Ono što krasi psihopatu je manipulativni karakter, šarm i patološko laganje koje je skoro savršeno.

Fotografija: Milica Milošević

Nastavak veze postaje mučan jer se on hvata lošeg društva i to odlazi predaleko. Ubacio me je u vrtlog zbog kog gubim posao, i zamalo završavam na sudu. Naravno, tu opet nastupaju ucene

-Ne možeš da me napustiš jer ću reći da si saučesnik.

Strah koji se gomila vremenom i počinje da vlada mojim celim bićem i da me uništava. Razboljevam se, padam u krevet, ali on sa svojim ponašanjem ne odustaje. Empatija je nepostojeća u njegovom slučaju.

-Razbolela si se jer si ljubomorna i samo misliš kako te lažem.

-Zašto me nisi zvao da vidiš kako sam?

-Mislio sam da ćeš sama to da mi kažeš. A i mislim da se foliraš.

Da naglasim imala sam anemiju , jedva sam se iščupala.

Psihopate imaju sistem ponašanja koji ide od toplog ka hladnom. Tako uspostavljaju kontrolu nad žrtvom i čekaju momenat kada će se ona potpuno okrenuti njima. Najčešće se pojavljuje ovo što se meni desilo, a to je da je jedan dan sjajan, divan i pun razumevanja, a drugi dan postaje tiranin koji ponižava i preti i ucenjuje. Kad god sam se suprotstavila, on je našao načina da se izvuče davajući neka nelogična objašnjena koja su me zbunjivala. Kada sam govorila da ne razumem neke stvari , govorio mi je da sam glupa. Njegova ljubomora je išla toliko daleko da mi je čak rekao da više volim svoju mačku od njega i da ga to nervira. Umeo je vrlo često da pravi svađe ni zbog čega, čisto da bi sebi davao prostora za neke druge akcije. Obično su te akcije uključivale naivne žene kojima je svašta obećavao. To sam saznavala tako što su postojali momenti kada je loše krio svoje tajne radnje. Na primer, davao mi je telefone koje on nije hteo da koristi, a ja sam nalazila u njima sakrivene poruke koje nije obrisao. Nekima je obećavao i brak.

Kada sam se malo pridigla iz kreveta i kada sam stala na noge i našla drugi posao i malo se više udaljila od njega, osetio je da nešto nije u redu. Tada je počeo da navaljuje da imamo dete, ne bi li me vezao za sebe u potpunosti. Tu se upalio moj alarm i rešila sam da se iščupam kako znam i umem jer sam dotakla emotivno dno.

Rešiti se veze sa psihopatom je teško, zato sam ja imala strategiju i to sam uradila tako što sam se udaljavala, povratila normalne odnose sa porodicom i počela da pričam ljudima kako se on ponaša. Neki od njih su mi pomogli i dali ideju šta da radim dalje. Kada sam mu jasno stavila do znanja da ne želim da budem sa njim, počeo je da pravi haos.

Prva faza : vređanje.

Druga faza: plakanje i pokušavanje da me povrati

Treća faza: slanje prijatelja na moja vrata

Četvrta faza : proganjanje.

Četvrta faza je najgora i najviše uznemirava, jer nikada nisam znala gde će da se pojavi. Odustao je kada je našao novu žrtvu.

Kada sam se suočila sama sa sobom – agonija je počela. Shvatila sam da sam žrtva nasilja i morala sam na psihoterapiju. Javili su se strahovi od veze i dan danas se osećaju posledice. Dugo vremena sam krivila sebe jer sam dopustila da mi se sve to desi i dugo sebi nisam opraštala takvu grešku. Još uvek se plašim previše ljubaznih muškaraca i ne verujem nikome. Mnogi misle da se svako emotivno razočarenje prevazilazi nakon nekog vremena, ali ne i ono koje se doživi sa psihopatom.

Ovo su situacije u kojima moežete lako prepoznati psihopatu:

1.Slatkorečiv u startu

2.Hvalisavac

3. Arogantan pogled na svet

4. Nasilan u nekim situacijama , pa makar to bilo i verbalno nasilje

5.Daje obećanja koja deluju idealno

6. Mačo tip koji dok priča ne trepće

7. Vrlo često priča o dubokim emocijama nakon mesec dana veze

Psihopata je manipulator, patološki lažov, promiskutetan mačo tip, vrlo često nasilan, opsednut kontrolom i ima uvek loše namere. Otvorite širom oči i uši i uvek budite obazrivi ko vam i kako pristupa.

Osećam li ja to dozu sujete i ljubomore?

Izgledalo je kao da su se pod kapom jedne kuće, nebom jedne bašte, sjatili svi prijatelji i neprijatelji ovog Grada. Bila sam tu ja, kiselog izraza lica, upaljenog jezika i ukočenih prstiju. Sonja beše nedaleko stajala od mene. U prisustvu naizgled uglednog građanina ovog Grada, sa malom metalnom kutijicom u levom džepu, misterioznog sadržaja bele boje. Uhvatila ga je za ruku, gromko se nasmejala i krenula sa njim u pravcu toaleta. Samo je opor pogled, prepun pakosti prebacila preko svog ramena. Nešto me ovih dana nije volela.

Fotografija: Milica Milošević

Stajala sam, relativno izolovana, na obodu mase. Piće u ruci, misli daleko, savršeno sam trpela spor tok sati ove koktel večeri. Da nisam ni primetila, prišao mi je (ime prijatelja), domaćin ove ugodne večeri:

– Draga, šta se dogodilo to sa Justinijanom?

– Ništa se nije dogodilo, dragi. Zašto si stekao utisak da se nešto dogodilo?

– Za početak, niste ovde zajedno. Drugo, on je ovde sa drugom ženom.

– Teško da se ona može nazvati ženom. Ali to je njegov izbor, njegova stvar.

– Dobro, samo sam pitao.

– Ja sam ti samo rekla.

Posle nekoliko nelagodnih sekundi smeškanja, sklonila sam osmeh sa lica. Raširila ruke:

– Dragi, stvarno sam se lepo provela večeras, trebalo mi je ovo posle putovanja. Oprosti, sad moram ići.

– Zar već? Nisi dugo bila, ostani, društvo se tek zagreva.

– Veruj mi, da mogu, ostala bih.

Uz slatko – gorak osmeh odložila sam čašu i krenula ka izlazu. Usput sam se pozdravila sa po kojim poznanikom i tupo krenula ka mirisu svog stana.

– Nisam očekivao da ćeš ovako rano otići. Nadam se da nije zbog mene?

Justinijan je stajao ispred mene, bez svoje pratilje.

– Naprotiv, idem zbog sebe. Vidim da meni ovde nije mesto. Ti slobodno možeš i da ostaneš, samo pronađi pratilju pa upotpuni svoju prazninu pod levom rukom.

Nezainteresovano gledajući ga, srce je mirno lupalo. Disanje je bilo ravnomerno. Ne zna on, da sam u stvari možda i nova osoba. Da drugačije razmišljam, da se drugačije posmatram. Možda, i da ga sačekam, taj zajednički život nas dvoje odneo bi nas u duboki gnev.

– Osećam li ja to dozu sujete i ljubomore?

– Ne moraš biti podrugljiv i naslađivati se, jer iskreno, nema razloga. Svoj put i svoj život si odgonetnuo još davno. A svaka druga, Teodora, Irena, Iris ili kako god da se zove taj devojčurak, biće tu samo da upotpuni tvoju praznu, levu, stranu.

– Moja ruka nije prazna, zašto je uopšte pominješ?

– Mislila sam na levu polovinu srca.

Otrov u pogledu

Grad mi je nedostajao, ali ne i ljudi. Na svom osamljenom putovanju shvatila sam da nemam nijednu osobu kojoj bih se obradovala po povratku. Možda njemu? Pomisla sam na prvi poljubac posle nekoliko nedelja, prvi zagljaj, njegov miris i dodir. Ali, nikakav poseban osećaj mi te misli nisu stvorile.

Podigla sam kofere sa pločnika, iako sam se iz grada uputila sa ručnom torbom. Tako i biva, kreneš na put radostan, a vratiš se iznuren sa više stvari i kofera no što si poneo. Ušla sam u stan i osetila miris svog doma.

„Znači tako miriše moj stan“  – pomisla sam dok sam odlagala kofere u ćošku.

Fotografija: Mina Gudurić

Model: Mladena Ćorić

Pogled sam ustremila ka telefonu, uspravila sam se i naslonila o vrata. Stajala sam naslonjena nekoliko minuta i premišljala se – spremiti se, raspremiti stvari, potopiti se u kadu ili ga pozvati i čuti mu glas? Pozvala sam njegov broj, čekala sam njegov glas.

– Halo?

– Zdravo dragi.

Tišina.

– Tih si, nije ti drago da me čuješ?

– Naprotiv, samo sam zatečen.

– Nema razloga, kako si?

– Zaposleno, da li je u redu da se čujemo kasnije?

– Svakako.

Gledala sam u spuštenu slušalicu neko vreme. Pitala sam se zašto je hladno na drugoj strani, i nisam uspela da nađem odgovarajući odgovor. Napravila sam korak ka kupatilu, taman kad jhe telefon zazvonio.

– Halo? – očekujući da čujem njegov glas izvinjenja

– Draga, spremi se, pokupiću te u devet ispred zgrade, (ime prijatelja) pravi večeras koktel veče. Biće svi! A biće i iznenađenja za tebe. – iritirajuće radosno, zacvrkutala je Sonja.

– Koktel haljina?

– Sjajno! Vidimo se!

***

Sa Sonjom sam se našla ispred zgrade, a dok smo došle do (ime prijatelja) moja cvetna haljina se već bila izgužvala. Tašnu sam stavila pod mišku i ušle smo u baštu.

(Ime prijatelja) nas je pozdravio i poželeo nam dobrodošlicu

– Poslužite se, pridružiću vam se kasnije u gužvi sam sada! – okrenuo se i otišao u pravcu novopristiglih gostiju.

– (Ime prijatelja) je i dalje u svom starom raspoloženju. Šta je bilo sa njeogvom bivšom?

– Ništa, poklali su se nedavno u nekom restoranu, a čula sam posle toga da su nastavili da se viđaju ponovo. Neće dugo trajti to primirje. Veruj mi.

– Nije moja stvar. Koje si to iznenađenje pominjala?

– Strpi se, videćeš.

I dok je okretala glavu, uočila sam otrov u njenom pogledu. Zadrhtala sam. Samo sam nekoliko puta videla u njoj toliku otrtovnost, ali uvek prema drugima, i ti su loše prošli. Odbijala sam da poverujem da je meni nešto zakuvala.

Razmišljaući o čemu se to radi, u vidokrug mi je ušetao Justinijan. Ali, ne beše sam. Ruku pod ruku je ušetao sa jednom malom, crnom, devojkom. Oniža, sjajnih očiju i duge kose, u žutoj haljini sijala je pod njegovom rukom kao najsjajnija zvezda.

U stomaku me je štrecnulo, a po glavi kao da me je neko lupio. Pogledala sam u Sonju, dok je slegnula ramenima, zlobno joj je zaigrao brk. Podigla sam čašu sa tacne, otpila gutljaj i slegnula ramenima.

– Njegova stvar! – prokomentarisala sam i okrenula se od Sonje.

– Ali čekaj, gde ćeš?

– Da lepo provedem veče. Produžila sam ka starim poznanicima, udaljivši se od Justinijana, Sonje i njegove pratilje. Posle iscrpnog puta, mnogih saznanja i prihvatanje nekih stvari, bilo mi je bitnije da izbegnem sukob, nego da ga proslavim.

Žal za lažovom

Moj ljubavnik je ravnomerno disao. Oči su mu kolutale i trzao je rukama. Ležeći na stomaku, položene glave na rukama, zamišljala sam šta sanja i pitala sam se od koga beži. Već nekoliko dana sam razmišljala o ženi koju smo onomad sreli. Nekoliko razmenjenih pogleda, ustreptalih uzdaha i na moju ljubav bačena je senka sumnje. Morala sam da saznam ko je ona, misteriozna crna žena.

Ležeći na leđima, uzdahnuo je setno u snu. Posegla sam rukom za njegovom kosom i rasterala neposlušne pramene. Pomislih, ovaj će mi čovek doći glave, i srca. Lice sam potom spustila nežno na jastuk i pomolila se višoj sili.

– Već si budna – trgnuo me je njegov hrapav glas.

– Već neko vreme, ali spavaj ti, pretpostavljam da si jako umoran.

– Da, ali danima sam neispavan, tako da dodatnih pola sata ne bi načinilo razliku. Jesi za kafu?

– Možda. Kasnije – nezainteresovano sam izustila okrenuvši glavu na drugu stranu jastuka.

Lomila sam se da li uopšte nešto da pominjem. A ako bih pomenula, koji bi pravi trenutak bio? Šta da pitam, ko ti je ona? Šta je u tvom životu?

– Ko ti je ona?

– Koja?

– Ona kovrdžava, što smo je sreli pre nekoliko dana.

– Samo poznanica.

Ćutala sam kao kurva, u stvari, ponašala sam se kao kurva. Plaćao mi je za emotivnu ljubav dobrim seksom. Malo sam tražila, još manje dobijala. Od tog čoveka ljubavi se neću napiti, ni najesti.

– Nije izgledala kao samo poznanica. Bio si nervozan pored nje.

– Ne pravi scenu. Umišljaš svašta.

– Verujem da zaista veruješ u to, ali nisi video sebe. Bio si nervozan, zgađen i sujetan. Ponašao si se kao ostavljena žena.

– Teodora! Završavamo razgovor na tu temu!

I dalje okrenute glave ka zidu, oči su mi zasuzile. Način na koji je razgovarao sa mnom, bilo je drugačije. Kao da ga boli svaka reč o njoj. Da, ta bol u sklopljenim očima dok je stajao okrenut leđima. Ali, suze kao da bejahu podstaknute mojim razumevanjem, jer sam dobro znala da treba da ućutim i nikad više o njoj. Da je sad moj.

– Lažeš me. A lažeš i sebe. Reci mi, ko je ona?

Fotografija: Lela Radulović

Model: Aleksandra Nikolova

– Rekao sam ti! Ne želim da pričam o tome! – naglo je ustao sa kreveta i zgrabio košulju. Ruke su mu se zatresle i otkinuo je prvo dugme pri zakopčavanju. Opsovao je. Uzeo je kravatu i počeo da je vezuje. I dalje se tresao i psovao. – Ne znaš za granice. Ako sam ti rekao da se okaneš toga, poslušaj me ženo tvrdoglava!

– Nikada ti neću dozvoliti da me povučeš na to dno na kome se nalaziš, verujem zbog nje! Je l’ Ana beše? Ko je ona? – sela sam na krevet i drsko ga gledala. Prizivala sam njegov pogled dok se kukavički borio sa kravatom.

– Ne pominji je! Ni to ime ne izgovaraj! Vidiš li gde nas vodiš, Teodora? Vidiš li protiv čega se borim?

– Vidim, opasna je ta kravata, mnogo te nešto namuči – hladno rekoh, jer iako nije potvrdio, znala sam ko je ona.

– I varaš se, niti sam na dnu, niti te vodim sa sobom.

– Lažovu! Lažeš! I uništavaš me! Neiskren si prema meni. I prema sebi. Briga me uostalom za tebe, ali ne želim da mi lažeš u oči kad te pitam za nju. Znam da nije svako. Ti si kukavica, nisi mi je ni predstavio! Samo si kameno rekao moje ime. I moju svrhu u tvom životu.

– Dosta više! Nisam baš želeo da mi dan ovako počne. Sad kasnim zbog tebe. Sad još i kasnim!

– Pa zakasni! Jesi li ti sav problem u mom životu? Šta želiš ti da budeš? Moj život?

– Čuješ li sebe šta govoriš? Slušaš li ti sebe? Idem sada. Dozovi se pameti.

– Ja da se dozovem pameti? – grčila sam se u besu želeći da ga povredim. Želeći da skočim i da ga uhvatim za grkljan. Umesto toga okrenula sam se naglo ka stočiću i podigla pikslu.

– Jesi luda? Spusti to dole!

– Jesam! Izluđuješ me! Vidiš li šta mi radiš?

– Ne radim ja tebi ništa. I ti si sa mnom, to je i tvoj izbor!

– Aaaa! Kunem se da ću ti doći glave! – vrištala sam od besa, vrištala i bacila staklenu piskslu u njegovom pravcu. Zakačivši ga po uvetu, u prasak se zarila u ogledalo na radnom stolu i razbila i se u milion delića.

– Ti si luda! Rasekla si me! – dreknuo je i izleteo iz sobe.

Ostala sam zatečeno da sedim na krevetu, zgrčenih kolena naslonjena o ruke. Pretvorio me je u čudovište. Izvukao je iz mene najmračniju stranu i napustio me je.
Sedeći na sred prazne sobe koja je još mirisala na sinoćni seks, jecala sam nemoćna, žaleći što sam izgubila kontrolu nad svojom voljom i životom. Zbog jedne kovrdžave Ane.