Jesenje kulinarske radosti

Početak jeseni obično bude sumoran jer su svi tužni zbog završetka leta, ali zbog njenih proteinskih blagodeti čitav period je obojen osećajem radosti i pravog kulinarskog zadovoljstva. Svake jeseni iskreno se obradujem bundevi, kestenju, karfiolu, spanaću…

Moja deca kažu kako sam dosadna sa bundevom i ne mogu stalno da je gledaju,a još kada bi znali i da je jedu, ne bi mi verovali.

Tako je sa decom, nekada moraš da izmišljaš razne načine da im doskočiš i nateraš ih da pojedu baš ono što si zamislio, jer znaš da je dobro za njihov pravilan rast i razvoj, a saznanje da je nešto drugačije oni na prvi pogled odbijaju.

Jesen je pravo vreme da se započne sa zagrevanjem organizma. Postoje mnoge namirnice koje postižu taj efekat, a jedna od njih je heljda.

Heljda je hranljiva energetska namirnica siromašna masnoćama i kalorijama i zbog svog osnovnog svojstva prepоručuje se osobama koje imaju višak kilograma, a posebno onima sa povišenim lošim holesterolom. Bogata je hranljivim sastojcima, mineralima i vitaminima, biljnim uljima, sadrži kalijum, fosfor, kalcijum, magnezijum, gvožđe, natrijum i selen. Ima skoro sve vitamine grupe B, a posebno vitamin E, sadrži i esencijalnu aminokiselinu lizin, značajnu za rast kostiju i obnavljanje krvi. Lako je svarljiva, a antioksidanti su otporni na termičku obradu i ostaju sačuvani u obliku koji je potreban našem organizmu. Zbog svog blagotvornog dejstva često se koristi u mojoj kuhinji.

Prošle jeseni napravila sam heljdu sa bundevom, i najavila gulaš za ručak. Na reč “gulaš” ne gunđaju, direktno ih asocira na ukusan obrok, a to se ne odbija. Navalili oni na taj gulaš, a kad su završili pitaju da li mogu da dobiju gulaš sa šargarepom i sutra za ručak…

Recept za “Gulaš”

1 šolja heljdinog zrna – očišćenog

1 šolja seckane bundeve

½ šolje seckanog praziluka

2-3 šolje vode

½ kašičice celerove soli

Tamari sos, maslinovo ulje, biber, bosiljak, kurkuma, beli luk i svež peršun

Priprema:

Iseckan praziluk izdinstati na malo vode. Dodati seckanu bundevu i ostaviti malo da omekne, oko 5 min. Dodati oprano zrno heljde, naliti vodom i ostaviti da se krčka oko 30 min. Pred sam kraj dodati začine : celerovu so, tamari sos, biber, bosiljak, kurkumu. Isključiti ringlu i dodati maslinovo ulje, seckan beli luk i svež peršun. Služiti toplo.

Ukoliko imate skuvanu heljdu od prethodnog dana, skuvane žitarice i mahunarke zadržavaju svoja nutritivna svojstva čitava tri dana u frižideru, možete je iskoristiti, samo vreme kuvanja posle ubacivanja heljde smanjite na oko 5 min, ali povećajte vreme dinstanja bundeve na oko 10-15 min, koliko je potrebno da se masa ujednači i ukusi izmešaju.

Nadam se da ćete uživati bar onoliko koliko i moja porodica.

Sajam etno hrane i pića u Beogradu

Od 27. do 30. novembra, od 10 do 19h (u petak do 17h), na Beogradskom sajmu u hali 3, održavaće se sedmi Sajam etno hrane i pića.

Na sajmu će učestvovati više od 300 izlagača iz zemlje i inostranstva, koji će predstaviti preko hiljadu tradicionalnih proizvoda.

Piće i hrana užih geografskih područja koji se prave po posebnoj recepturi i u ograničenjm količinama za tržište – nacionalni specijaliteti, biće izloženi u izlagačkom delu, a specifična tradicionalna jela u revijalnom delu programa. Osim toga biće predstavljena i oprema za proizvodnju i čuvanje etno hrane, oprema za ketering, ugostiteljstvo i hotele, restorane i poslastičarnice, kao i literatura i druge usluge iz gastronomije.

Cilj ove manifestacije je da se stvaraju novi brendovi i proizvodi hrana za izvoz, što će ujedno biti od koristi za ukupnu domaću privredu.

Sajmovi etno hrane i pića pomažu da se stari recepti karakteristični za pojedine oblasti i regione Srbije sačuvaju od zaborava, a istovremeno razvijaju seoska domaćinstva. 

Pokrovitelj sajma je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije, uz podršku Privredne komore Srbije. 

Cena ulaznice je 250 dinara.

 

Više informacija na: www.etnohip.rs

Salata od boranije prste da poližeš

“Mama, šta imamo za ručak?”

“Boraniju, sine dite…”

“Boranija, bljak!”

A onda bi usledilo jedno pola sata vaspitavanja kako se za jelo ne sme reći “bljak”. Budući da je moja mama Dalmatinka i da sprema najukusnija jela na svetu, prosto mi je bilo nemoguće da ona spremi boraniju, nikako mi nije “pasala” i zaslužno je ušla u top 3 najomraženijih jela. Deca obično ne vole brokoli, otud i čuvena rečenica svih mama “Brokoli je zdrav!”, pa onda ne vole spanać, a ja nisam volela boraniju i grašak. Kad ono jednog dana…

Sa svojih 24 godine u guzici, da izvinete, postala sam najglasniji protivnik boranije. Kad god bi se našla na stolu, ja bih lepo uzela ‘leba, masti i paprike u znak protesta. Jednog divnog dana na porodičnom stolu našla se opet boranija, ovog puta u drugačijoj odeći iliti što bi savremeni moderni kuvari rekli, u drugačijem dressing-u. Namrštila sam se na samo jedan pogled na to jelo i pitala mamu šta je uradila boraniji, pa ne liči na sebe. Naime, napravila je pravo dalmatinsko jelo, salatu od boranije, koja je odličan dodatak mesu ili čak i ribi. Zbog svoje traume iz detinjstva, nisam htela ni da okusim, pa smo se preganjale jedno pola sata, dok nije izvukla keca iz rukava sa rečenicom “Probaj za majčinu ljubav!”. Ih, kad me tako ucenjuje… Uzela sam besno kašiku, zahvatila što sam manje mogla, sa zatvorenim očima i nabranim nosem, jedva sam stavila kašiku u usta. Tajac. Ni mrvica odvratnosti. Pogledala sam u nju, pa opet u šerpu, pa u njen pobednički osmeh i već sam trčala po papir i olovku da zapišem recept.

Dakle, za sve boranomrsce, da ih preobratim u boranoljupce! Smajli. A i dolazi vreme posnih slava, pa ako ne znate koji biste još prilog uz ribu, ovo je odlično i jako brzo rešenje. Garantujem vam da će vas pitati znatiželjno “Od kad boranija ima ovako divan ukus?”.

SALATA OD BORANIJE

Potrebno:

– 4 krompira

– 1 kg zelene boranije, sveže ili zamrznute

– So

– Biber

– Maslinovo ulje

 

Priprema:

Staviti u posudu krompire u ljusci, da se skuvaju. Čim voda krene da ključa, staviti boraniju, smanjiti vatru i pustiti da se kuva pola sata do 45 minuta. Kada se boranija skuva, izvaditi prvo krompire, kojima ćemo odstraniti ljusku i iseći ih na kockice. Zatim boraniju procediti i sve zajedno (boraniju i krompir na kockice) vratit u posudu u koju su se kuvali. Posoliti, pobiberiti i dodati dva čepa maslinovog ulja. Izmešati, ostaviti da se ohladi i poslužiti uz ribu ili meso.

Prijatno!

p.s. Javite nam kako vam je ispalo!

Teleći dar mar

Rukola, sveži peršun, orasi…to je bio početak mog planiranog ručka za vas.  Na sreću ili žalost, nasamarila me ta slatka, neočekivana, pikantna spontanost  i bi mi neodoljivo da ne podelim sa vama jedan ukusan i estetski nesavršen ručak.

Pre dva dana, dok sam ispijala popodnevnu kafu sa drugarom, stiže mi SMS do moje Make:„Jesi li ručala? Hoćeš da dođeš da nam zbrčkam nešto?“ Prilično sam se iznenadila, jer Maka nešto ne pokazuje interesovanje za kuhinju, i shvatih da je porukica u sebi krila još nešto. 

– Šta mi nudiš?

– Iskreno, ne nudim ti ništa, nego imam u zamrzivaču neko meso što je mama poslala, pa ne bih da ga upropastim!

– Vadi da se topi, stižem za pola sata.

I tako počeše igrarije. Nemojte mi zameriti, ali recept koji sledi je obogaćen nizom nepreciznosti. Ipak je hrana stvar osećaja.

TELETINA

U startu bih se ograničila da je bolje da imate sveže meso, izuzev ako niste student, onda vam je sve oprošteno! Nisam ni sigurna koji smo tačno mišić jadne životinje posedovale, ali bilo je skoro sasvim nemasno. Po mojoj slobodnoj proceni imale smo oko 700-800g.  Isecite meso na tanke filete.  Bilo bi poželjno da meso „izlupate“, jer ukoliko to zaboravite, meso se neće topiti u ustima, biće jednostavno mekano.

SMESA  

SENF – 100g ; preporučujem pikant. Na kraju se ljutina neće osetiti, samo jača aroma        

MARGARIN – mi smo uzele mlečni. Verujem da bi se i puter odlično snašao u ovoj ulozi. Otprilike jedna velika kašika

CIMET- ovo je moja umetnička sloboda. Inače, redovno dodajem u meso. Ako ne preterate, samo ističe ukus mesa

MED – Makina umetnička sloboda.  Otprilike jedna kašika.  Isključivo livadski! Šalim se, šalim se…

Sve sastojke za lepo umutite dok smesa ne postana homogena.

Meso uvaljajte u smesu, a zatim komade ređajte jedan do drugog  u posudu.  Ako ima više, napravite slobodno drugi „sprat“. U zavisnosti od količine odaberite posudu. Jedino je bitno da meso konstantno bude u sosu, da bi ostalo sočno. Vatrostalna posuda, ili naš metod sa zavijanjem u foliju, ali ne sasvim, da bi ipak malo vazduha ulazilo i napravilo po površini koricu.

Rernu zagrejete na 180 stepeni, ubacite meso, i dok ispijete 2 viskija i napravite salatu biće gotovo.  Znači nekih 40 minuta.  Svakako proverite da li je lepo potamnelo.

Za garnir preporučujem kuvane krompiriće sa malo putera, soli i mirođije (po mogućstvu sveže), jer je meso prilično jako. Mi smo ovde imale jednu improvizaciju, ali neću vam otkrivati detalje,  nije današnja tema.

Naš konačan utisak je da smo virtuozi u kuhinji, ali, priznajem, mi smo malo subjektivne.  Zato nam je Iv, Makina sestra, rekla da je ukusno, ali je imala i malu zamerku.  Naime, med nije primetila, a preterali smo sa cimetom. Ne znam, možda je samo zato što joj se načelno nije dopala ideja dodavanja cimeta, a možda i jesmo preterale.

Zar je bitno?

Svi volimo lazanje

I tako smo mi kupili tanke ražane kvadratne kore, jer nisam mogla da pravim svako veče palačinke, i to uvek bez jaja. Ipak, najveći problem kod ovih kora je to što su dosta suve.

Ni nutela nije pomogla, pa su ostale da stoje na frizideru i čekaju  deadline.

Kako sam sebi već dala titulu kreativca i shvatila da nikako ne smemo baciti hranu, makar bila i suva i tanka kao list papira – zamislila sam da…

Znam da bilo koja vrsta paste nije teška za pravljenje, međutim ja ovo ne bih nazvala pastom.  Ovo je nešto između naše i italijanske kuhinje. Mislim da bi mogle i kore za gibanicu da posluže ili, ako postoje, tanje tortilja kore. Oblik zavisi od vašeg pleha za pečenje.

Naravno u mojoj kuhinji se ne nalazi mleveno meso nikad, i uvek je tu neka zamena. Mleveno meso, znate i sami, domaćice i damice, da nije zdravo – kako za vas, tako za vašeg dragog i vašu buduću bebicu. Zamena je ovog puta tofu.

Nikad niste koristili tofu? Probajte, za sve postoji prvi put. I ne, tofu ne koriste samo vegeterijanci i vegani, tofu koriste narodi širom sveta, ponajvisš u Kini i u istočnim zemljama. Mislite da se tofu neće dopasti vašem dragom? Jednostavno, nemojte mu reći šta spremate. Proverite kakav ukus ima, da li je još tu ili ga je izgubio! Mleveno meso (goveđe) u 100gr ima 17gr masti i 100mg holesterola. Tofu ima samo 6gr masti i 0gr holesterola. Razmislite dvaput.

Naravno, možete da stavite šta želite u ove pita-lazanje, a ja sam izabrala plavi patlidžan, jer mislim da odlično ide sa tofu.

Pita Lazanje za dve osobe :

Kore za gibanicu 

400gr tofu

1 veliki luk

2 glavice češnjaka

100gr pečuraka

2 kasike paradajz paste(najbolja je homemade, kao u mom slučaju)

1šolja vode

 1ili 1/2 plavog patlidžana

 4paradajza

 ulje

malo brašna

 nerafinisana morska so i biber.

Paradajz pastu sam napravila par dana ranije, a pravim je u blenderu. I dodam začine. Zatim prespem u teglu, dodam malo hladno ceđenog ekstra devičanskog maslinovog ulja, malo morske nerafinisane soli, ljute papričice i malo belog luka iseckanog na sitne, sitne komade.

Zagrejem rernu na 180C. Za to vreme, u šerpu dodam ulje (kokosovo nerafinisano je najbolje za prženje ), tofu koji je rukama izlomim na sitne komade (izgleda kao izdrobljen sir), luk beli istucan i iseckane pečurke kuvam/pržim 3-4min na srednjoj temperaturi uz stalno mešanje da se tofu ne bi zalepio za šerpu. Dodam paradajz pastu i vodu (1šolju ili više ako zatreba). Zasolim i pobiberim. Taj deo je gotov.
Plavi patlidžan isečem i uvaljam u malo brašna, pa ga stavim u nauljen tiganj. Kad dobije zlatnu boju ide na papir da se ocedi od ulja. 

Oblik posude za rernu neka bude po vašem izboru. Malo je namažem uljem i stavim koru dole, zatim dodajem tofu smesu i onda sloj  patlidžana i svež paradajz, pa koru preko, pa opet sledeća smesa i tako sve dok se ista ne potroši. Koru sam posula crnim susamom i ukrasila svežim crvenim paprikama. 20min pečete u rerni, otprilike.  Ostavite 10minuta da se ohladi i zatim isecite i poslužite uz salatu.

Uživajte, dame, i pratite reakcije vaših dragih kada sa ogromnom željom budu tražili još! 😉 

Sećanje na bakinu kuhinju: pogačice sa sirom

Jedne zimske večeri, dok smo sedele sklupčane pored kamina uživajući u pucketanju vatre, iznenada sam počela da razmišljam o starici toplog glasa koja je uvek znala da me iznenadi svojim kuhinjskim čarolijama kojima nam je ulepšavala dane.

Sećanja su počela da naviru i kao da sam se, iznenada, vratila u detinjstvo. Skoro kristalno jasno videla sam sebe u kuhinji one koja je i dalje bila prisutna među stranicama jedne stare, odavno već požutele, sveske sa receptima.  U tom momentu shvatila sam da mi  ne samo nedostaje, već i da sam se uželela jedne od omiljenih mi poslastica iz klinačkih dana: bakinih pogačica.

Ustala sam iznenada i pogledala Marinu. „Sutra pravimo Danine pogačice sa sirom!“ Uzviknula sam ushićeno skoro trčeći ka kuhinji.  Otvorila sam plahar, a potom i frižider, i dobro prekontrolisala da li su sve potrebne namirnice bile tu. U mislima sam već pravila listu štiklirajući, imaginarnom olovkom, svaki pronađeni sastojak, smešeći se zadovoljno.  

Nedelja je dan kada se okupi čitava naša porodica, a najmlađi su, posebno, voleli, dok je Dana bila među nama, kada napravi pogačice. Piprema bi počinjala već u subotu, jer je po protokolu, govorila bi baka, testo trebalo da prenoći. U suprotnom, podsećala bi nas glavna porodična kuvarica, pogačice ne bi bile tako ukusne. „Onda su, kako vi mladi to kažete, bljak.“ Govorila je Dana, praveći izvesne grimase koje bi nam izmamile neizbežni osmeh na lice. Isti onaj osmeh kojim sam u tom momentu i sama mogla da se pohvalim.

Izvor fotografije: Coolinarka.com

Za ukusne, domaće, pogačice sa sirom potrebni su sledeći sastojci: 250 gr. margarina, kašičica soli, pola kesice praška za pecivo, 250 gr. Mladog  sira i oko 300 gr. brašna. Prvo ćemo da umutimo dobro margarin, onda ćemo  dodati sir i sve to dobro sjediniti. U smesu, zatim, dodajemo, brašno i prašak za pecivo. Sledeći korak, naravno, je zamesiti testo.

Marina je jedva dočekala da svoje vredne ručice uposli, kao nekada, kada smo  kao klinke, po dolasku iz vrtića, pomagale Dani. Mama je često govorila kako volim da se igram sa testom i da od mene nikada neće biti prava domaćica, a baka bi, kao i uvek stajala u moju odbranu. „Kako se testo lepi za prste još uvek, dodaćemo još malo brašna.“ Rekoh Marini, koja je na moje reči klimnula glavom i dodala: „Ponekad zaista ličiš na nju.“  Bila bi danas ponosna na mene, pomislih sa radošću.  

Kada smo dobro zamesile testo ostavićemo ga u frižideru da prenoći.

Idućeg  jutra, dok smo ispijale prvu jutarnju kafu, već smo bile spremne da završimo naše kulinarsko remek delo, pre nego što krenu da pristižu gosti, jer je tradicija nedeljnog okupljanja  stariijih i mlađih članova porodice i dalje bila veoma poštovana.

Finalni korak u pravljenju pogačica je sledeći. Razvućićemo na dasci testo, premazati sa jednim žumancetom, i posuti sa kimom ili susamom. Izbor ostavljam vama. Mi najviše volimo sa susamom. Da pogačice ne budu obične već malo drugačije, koristimo modle različitih oblika, i slažemo ih u tepsiju. Pogačice pečemo na 250 stepeni oko pola sata.

„Šta to lepo miriše?“ Pitala me je sestričina trčkarajući po kuhinji.

„Pogačice sa sirom! Još malo pa su gotove!“ Rekoh sa osmehom uzimajući je u naručje, baš kao što je to Dana radila sa mnom u njenim godinama.

 Ako želite da obradujete vaše najmilije jednom ukusnom poslasticom, pogačice sa sirom će napraviti pravi pogodak. One u obliku srca za one koje volite, u obliku cveta za one koji su vam dragi, ili pak neka treća figura kojom ćete izraziti vaša osećanja. Vaše zadovoljstvo. Prijatno.