Branka Katić

Branka Katić je rođena 20. januara 1970. godine u Beogradu. Njena prva uloga je bila u filmu “Nije lako sa muškarcima”, kada je imala samo četrnaest godina . Iskoristila je jedinstvenu šansu da uđe u svet  filma, u kojem je mukotrpnim radom, ali svakako i velikim talentom ostala i dan danas. Do sada je glumila u preko 20 filmova i televizijskih serija. Igra u britanskim i američkim serijama, ali igrom slučaja  uspela je da se probije i u glamurozni Holivudski svet, te je svakako možemo smatrati jednom od najuspešnijih naših glumica.

branka katic1

Poseduje veoma specifičan talenat, a to je sposobnost da prenosi energiju preko ekrana. Kao mala je rasla u veoma skladnoj porodici, i imala je ljubav i požnju koji su potrebni svakom detetu. Na detinjstvo je  asociraju samo lepe uspomene. Ceo taj period je podseća na ljubav, pažnju, veselje i smeh. Ima stariju sestru, od koje je uvek dobijala podršku. Mnogo su toga proživele zajedno i Branka smatra da se može uvek  osloniti na nju. U šali kaže da je rasla uz dve mame, jer je razlika između nje i njene sestre devet godina. Njena porodica je prati je na svim važnim događajima i premijerama filmova.

branka-katic2

Danas Branka živi u Los Anđelesu sa dva sina i mužem, režiserom Džulijanom Farinom, čiju režiju gledamo u seriji “Entourage”. Iako već godinama živi i radi na Zapadu, Branka Katić je uspela da obeleži  srpski film i poprilično doprinese domaćoj kinematografiji. Njene uloge, uglavnom one u komedijama, ne zaboravljaju se, a kultne replike koje je izgovarala i danas citiraju. Smatra da je humor veoma važan  deo filma.

Humor je spas za sve. Veliki je dar umeti da se nasmeješ i sebi i drugima, bez ruganja, naravno. Beskrajno mnogo puta mi je pomogao da prebrodim razne muke. I deca mi imaju dobar smisao za humor, pa  sam zbog toga srećna, ulepšaće im život, nadam se. 

branka katic

Iako se na život u Americi odlično privikla, glumica Branka Katić, kao što i sama uvek govori, jedino se u Srbiji oseća kao svoj na svome. O Beogradu uvek priča veoma pozitivno i svaki put se raduje kada je  put nanese tamo.

Obožavam energiju ljudi i njihovu filozofiju da radije žive u trenutku, nego da uvek prave planove za budućnost. Imamo veliku porodicu ovde tako da najviše vremena provodimo s njima. Volim da šetam  pored reke, odlazim u kafiće, restorane i nikada ne mogu do kraja da kontrolišem sopstveni raspored, što je osvežavajuća promena. 

Branka-Katic3

Slobodno vreme provodi uz muža i sinove, smatra da su oni njen najveći uspeh u životu. Uprkos velikoj poularnosti i činjenici da su ona i muž odrastali u različitim  sredinama, uspevaju da ostanu zajedno.

Ono što nas definitivno čini jakim jeste to što poštujemo jedno drugo, posvećeni smo našoj porodici i odlučili smo da budemo zajedno. S obzirom na to da smo odrasli u dve potpuno različite sredine, neverovatno  dobro se razumemo. Delimo sličan smisao za humor i često se smejemo, a to svaku situaciju čini lakšom.

Odri Hepbern

Moon river, wider than a mile 

I’m crossin’ you in style some day 

Old dream maker, you heartbreaker 

Wherever you’re goin’, I’m goin’ your way

Počinje uvodna scena filma. Nju Jork 60ih godina, pust i mračan, mada se polako budi u rano nedeljno jutro. Mlada i elegantna Holi Golajtli, korača ulicama i zastaje baš ispred Tifanijeve prodavnice. Dok se  ova scena odvija, u pozadini svira poznata melodija Henrija Mancinija – Mun river.

audrey hepburn anoxeric

Mnogi filmovi me čine srećnom, ali Doručak kod Tifanija je priča sama za sebe. Mlada i divlja Holi, živi punim plućima, uživa u životu, netipična je, ponekad malo nestabilna i traži bogatog muža. Kultni je  film, često citiran i od velikog je uticaja u današnjoj kulturi. Slike Odri Hepbern u dugoj crnoj haljini, sa biserima, crnim naočarima, šeširom i dugom crnom muštiklom, spadaju među najprepoznatljivije u  istoriji filma.

Velika ljubav koju gajim prema ovom filmu, prema eleganciji glavne glumice i njenoj gracioznosti i samoj pomisli da su istinske dame sa stilom nekada davno postojale, me je i navelo da pišem o Odri  Hepbern.

Nikada nisam sebe smatrala modnom ikonom. Ono što je drugima na umu, nije i meni, ja radim šta želim. 

Audrey+Hepburn+Audrey

Rođena je u Belgiji 1929. godine, i veliki deo svoje mladosti je provela u internatu u Engleskoj. Za vreme Drugog svetskog rata, zajedno sa majkom je živela u Holandiji gde je studirala na poznatom koledžu.  Nažalost, surovi rat i patnja ni nju nisu zaobišli, te je okupaciju teško preživela. Nemci su blokirali područje u Holandiji i prouzrokovali su masovnu glad, a period od novembra 1944. do maja 1945. je u  holandskoj istoriji zabeležen kao “gladna zima”. Ovo razdoblje je dovelo od užasne neuhranjenosti. Hepbernova je tada imala 16 godina i jela samo lukovice tulipana i hlebove od trave. Rat je provela krijući se  od nacista u podrumu. Zbog mršavosti je celog života patila od anemije, respiratornih problema i hroničnih poremećaja krvi.

Nakon završetka rata, njen san je bio da se bavi baletom i da postane poznata plesačica, međutim uvidevši da joj fali talenat, odlučila je da se posveti glumi. Sa samo 22 godine Odri odlazi u Nju Jork, gde je  uspela da se probije do Brodveja i da glumi sporednog lika u predstavi Gigi. Ubrzo su je primetili i holivudski agenti, te je zbog svog talenta vrlo brzo počela da dobija puno ponuda za filmove. Nakon samo dve  godine posle svog velikog uspeha u pozorištu, mlada glumica je zaigrala u svima nama veoma poznatom filmu, Praznik u Rimu, u kojem je glumila mladu princezu koja se za vreme boravka u Rimu zaljubljuje u šarmantnog novinara. Film je doživo uspeh, a nastup Odri je bio toliko izuzetan da je za glumu dobila i prestižnu nagradu Oskara.

odri3

Sledeći uspešan film je bio Sabrina, u kojem su joj partneri bili Hempfri Bogart i Vilijam Holden. Svoje plesno umeće pokazala je uz velikog Freda Astera, glumeći u mjuziklu Smešne face. Film je posebno  poznat po vrhunskim kreacijama i veoma otmenoj modi. Odri je u filmu blisko sarađivala sa poznatim dizajnerom, Hubertom Živanšijem, koji joj je vrlo brzo postao jedan od najboljih prijatelja i čije je  kreacije rado nosila. Vrhunac svoje glumačke karijere je doživela glumeći u flimu Doručak kod Tifanija. Još jednu legendarnu ulogu ostvarila je u filmu Moja lepa gospođica i to kao Eliza, mlada devojka koja se od  skromne cvećarke preobrazila u damu visokog društva.

odri4

Poznata je i kao velika filantropkinja, koja je znatan deo svog vremena odvajala kako bi pomogla deci, a osamdesetih godina postala je i ambasadorka dobre volje za UNICEF. Iako je doživela slavu, Odri nikada  nije zaboravila tužne dane pod nemačkom okupacijom, a taj izuzetno težak period života postao joj je inspiracija za nesebično pomaganje onima koji su u nevolji.

Zapamtite, kada vam treba ruka pomoći, naći ćete ju u svojoj ruci. Što više starite zapamtite da imate dve ruke: prva je za pomaganje samom sebi, a druga je za pomoć drugima.

audrey-46

Odri je umrla 1993. godine od posledica teške bolesti, a njenu poslednju želju su joj ispunili sinovi, tako što su joj osnovali fondaciju koji pomaže siromašnoj i ugroženoj deci širom sveta.

Uprkos teškom životu koji je imala, Odri je uvek bila uvek pozitivna, takva je ostala do samog kraja života. Smatram da bismo svi mogli da sledimo njen primer, i da se trudimo da iz svake situacije koja nam  se u životu događa da izvučemo ono najbolje.

Verujem u roze boju. Smatram da je smeh najbolji način da se sagore kalorije. Verujem u ljubljenje, u puno ljubljenja. Verujem da bi trebalo da budemo snažni kada sve ide loše. Mislim da su srećne devojke  najlepše. Verujem da je sutra novi dan i verujem u čuda.

Anica Dobra

Sebe voli da opiše kao običnu ženu iz komšiluka, mada je ja lično smatram urbanom Beogradskom facom. Posle više od  šezdeset snimljenih filmova, mnogi bi pomislili da joj je gluma prerasla u monotoniju, ali fatalna plavuša, Anica Dobra se i  dalje raduje svakoj novoj ulozi. Kaže da joj energiju daje novi scenario i da je motiviše i čini srećnom. Ona je nezaboravnim  ulogama u domaćim filmovima i pozorišnim komadima odavno napravila ime i ostvarila značajnu karijeru u inostranstvu.

Međutim, o Anici se dosta malo zna, jer voli da svoj život drži u privatnosti i to joj za sada polazi za rukom. Jako dugi period  živi na relacije Nemačka-Srbija, gde se obavezno posle svakog snimanja filma vraća u Beograd, gde i provodi svoje slobodno  vreme. Uvek se veoma raduje povratku u Beograd, ali to ne znači da nema kritički stav prema ovom gradu i ljudima u njemu. Veruje da bi joj život u Nemačkoj uskratio mnogo sreće, jer se neretko susretne sa Srbima koji žive u inostranstvu, koji su  puni sete i nostalgije.

anica-dobra

Na samom početku svoje karijere nije ni znala da postoji mogućnost da živi i radi paralelno u dve države, smatrala je da će joj  to oduzeti puno energije i da može da utiče na njene buduće planove, ali Anica je uspela da uskladi brz život sa svim  obavezama. Otkriva da je ključ njenog uspeha dobra organizacija.

Kada ne radi, svoje slobodno vreme koristi da ode u pozorište i nastoji da što više vremena provede uz porodicu i prijatelje.  Trudi se da svaku pauzu dok ne snima film, provede zajedno sa njoj dragim ljudima, te zna red letenja aviona napamet.

anica dobra

Anica Dobra se rodila u Beogradu, gde je zavržila osnovnu školu. Kao tinejdžerka sa roditeljima odlazi u Nemačku, u  Frankfurt na Majni, gde je završila srednju školu i usavršava nemački jezik. Kao svoj životni poziv bira glumu, te se posle  uspešno završene srednje škole, vraća u Beograd, gde i upisuje Fakultet dramskih Umetnosti, odsek gluma.

Pažnju na sebe skreće ulogom u filmu Gorana Markovića “Već viđeno”, za koju je nagrađena Zlatnom arenom u Puli.  Popularnost joj omogućava da se probije i kao glumica u pozorištu. Igra u predstavama “Oluja i Strah za granicu” , te postaje stalni član Ateljea 212. Mogli ste da je gledate i u Zvezdara teatru, gde igra u “Urnebesnoj tragediji”, delo Dušana Kovačevića. Za fantastično odigran lik, kasnije dobija Sterijinu nagradu.

Prisetimo se nekih Anicinih legendarnih uloga. U popularnom filmu Gorana Markovića “Sabirni centar” briljira u ulozi Milice.  Međutim, status urbane zvezde donosi joj lik Barbare, u čuvenoj komediji “Kako je propao rokenrol”. Dobro se snalazi i u  ulozi vatrene pevačice Lune u filmu “Crni bombarder”. U filmu “Tito i ja”, prvi put je igrala ulogu majke, i uspeva da svojom  glumom jasno prikaže doba komunizma.

Anica_Dobra_als_Maria_'Wachtmeister_Zumbühl'_von_Urs_Odermatt

Pored toga što je stekla veliku slavu u Srbiji, stvorila je i karijeru u inostranstvu. Često je angažovana i od strane nemačkih  reditelja, zbog odlične kombinacije izuzetnog talenta i poznavanja njihovog jezika. Uspešno je debitovala u nemačkoj  kinematografiji filmom “Rosemunde”. Pokazatelj da je poštovana glumica i u Nemačkoj, potvrđuje nominacija koju je dobila za najprestižnu glumačku nagradu Zlatna kamera.

Veruje da se za svako ostvarenje glumac mora pripremiti i da su najvrednije one uloge koje traže ulaganje velike količine  napora.

“San svakog glumca je da dobije neku ulogu koja nije na prvu loptu, nešto što nije izvučeno iz neke fioke i što mu se  daje na osnovu njegovog trenutnog fizičkog izgleda. Dakle, priželjkujem ulogu zbog koje bih morala drastično da promenim  izgled. Takvu šansu smatrala bih privilegijom. To bi značilo da je reč o filmu koji to zaslužuje. To bi bio veliki izazov za mene. Što je više takvih projekata, to je više plusića u glumčevoj biografiji.” 

Savremena gracija

Holivudska „modna pista“ u svojoj paleti prikazuje pregršt različitih stilova. Svakih mesec dana možemo na crvenom tepihu zapaziti neko novo lice ili pak poznato lice u totalno neprepoznatljivom izdanju. Često su to promašaji, igre ili neznanje stilista, neukus i odevni komadi neprikladni građi tela i karakteru osobe i slepo praćenje novih trendova. Često, ali ne uvek. Nakon recimo Anđeline Žoli, koja je po meni imala odličnu postepenu transformaciju od neprilagođene devojke do dame sofisticiranog izgleda, prva koju sam zapazila je Runi Mara. Ona je za razliku od starije koleginica pošla u suprotnom smeru i to vrlo naglo. Iz puder roza lepršavih haljina uvukla se u haljine svedenog kroja, stroge i oštre.

rumi 1

Ova mlada glumica ne samo da je promenila stil, nego i frizuru, šminku, držanje i izraz lica. Prodornog pogleda, zelenih očiju i tankih usana daje utisak tajnovite i inteligentne osobe, koja puno razmišlja, a malo govori. Ili se samo tako čini? Da li odeća stvarno može toliko da utiče na utisak o ličnosti?

Runin preobražaj počeo je kada je za ulogu u filmu „Muškarci koji mrze žene“ morala da se ošiša na kratko i ofarba kosu u crno, obrve posvetli i nabaci izraz lica od kog se gledalac naježi. Od kada smo je na  Njujorškoj premijeri filma videli u Prabal Gurung, crnoj haljini sa providnim mrežastim leđima, svaki put izgleda savršeno. Runi izgela kao kip, u tim haljinama iskrojenim besprekorno, teškim  materijalima i bez nakita, jer svaki detalj bi narušio skladni odnos između umetničkog dela na njoj i njene tajanstvene pojave.

runi 2

Neke od njenih haljina sigurno će ući u istoriju mode. Skoro uvek su monofromatske i dramatične, dugačke sa dubokim izrezima, kratke ravnog ili A kroja, a vrlo često otkrivaju mnogo ali od vulgarnosti su udaljene svetlosnim godinama.

runi 3

runi 4

Jako bitno mesto na spisku toaleta koje je ponela na crvenom tepihu zauzimaju bele haljine. Svaka žena kada obuče čisto belu haljinu ulazi u veliki rizik, osim ako je mlada. Ova, slobodno mogu reći, nova  modna ikona ponosno je prošetala sve svoje sneg bele haljine i izgledala totalno uživljeno u ulogu nevinosti i čednosti kakvu zahteva ova (ne) boja. Poslednjom belom, modne kuće Živanši, koju je nosila nedavno na izložbi u Metropolitan muzeju pobedila je samu sebe. Čipka koju gledamo već mesecima dobila je novi oblik, uštirkana na nekim delovima i uklopljena zlatnim rajfešlusom dobila je neki dodir panka, što je i bilo zadata tema.

Rooney Mara

runi 6

Izvor fotografija: www.harpersbazaar.com

Možda je Runi Mara toliko dobra glumica da ume da se spoji sa odećom koju nosi i prenese osećaj koji ima dok je u njoj, a možda ta odeća i jesta stvorena baš za takve osobe. Kako je do ove promene došlo snimanjem prvog dela filma videćemo šta će se desiti kada se završi trilogija. Da li je ovo sve samo jako dobar marketinški trik da bi se održala tajanstvenost koju zahteva lik ili je ona zaista postala prefinjena gracija ostaje da saznamo za par godina.

Uma Turman

Jedna je od najpoznatijih glumica svoje generacije. Za nju se kaže da je jedna od onih zvezda koje se sporije probijaju na vrh, ali mnogo duže ostaju na njemu. Postala je dobra prijateljica i muza kultnog scenariste i reditelja Kventina Tarantina. Nekonvencionalni Tarantino poverio joj je sporednu ulogu crnokose narkomanke i žene mafijaša Mije Valans koja joj je donela prvu nominaciju za Oskara. Njen ples sa Džonom Travoltom i dramatična scena overdoziranja ušli su u istoriju pop kulture. Neobična filmska priča o dvoje plaćenih ubica i jednom bokseru, smestila je Umu na svetsku mapu ozbiljnih glumica. Da, svima vama veoma poznat, a verovatno i jedan od omiljenih filmova Petparačke priče.

umathurman06

Uma Turman rođena je 29. aprila 1970. godine u Bostonu, u državi Masačusets. Inspirisan indijskom boginjom lepote i svetlosti, otac Robert Turman dao joj je neobično ime. Umini roditelji, zaljubljenici u Indiju, svoje petoro dece nazvali su po Hindu božanstvima. Uma je detinjstvo provela u Indiji, Amherstu, Masačusetsu, Vudstoku i Njujorku. Ovaj nomadski stil života je značajno uticao na njeno odrastanje, a i poglede na život. Uma je često menjala škole zbog selidbi. Tako da je uvek bila novajlija u školi, a sa svoja 183 centimetra, bila je znatno viša od ostale dece. Telo joj je bilo izduženo i nerazvijeno. Nije imala prijatelja i druga deca su je izbegavala.

– Nisam bila preterano pametna, ni nadarena za sportove. Bila sam veoma visoka, izgledala sam neobično i uopšte, bila čudna devojčica – opisala je samu sebe.

uma-thurman-125637

Spas je našla u glumi. To je bio jedini način da Uma dobije identitet i da se oseti prihvaćenom. Dok je glumila, mogla je da se pretvara da je neko drugi. Počela je da nastupa u školskim predstavama. Kako je njeno samopouzdanje raslo, tako su rasle i njene ambicije. Veoma brzo se iz koščaste devojčice transformisala u zanosnu plavušu, koju je kamera obožavala. Uspela je da se osamostali do šesnaeste godine. Odselila se u Njujork, a stanarinu plaćala honorarima od manekenskog posla.

Prve filmske uloge je dobila već kao osamnaestogodišnjakinja, a 1988. godine pojavila se u čak četiri filma. Sve su to bili filmovi koji su značili samo početak jedne uspešne glumačke karijere, da bi kasnije svoj status potvrdila 1994. godine sa krimi dramom, Pakleni šund, za koju je nominovana za Zlatni globus i Oskara.

uma-thurman-714505

Početkom devedesetih Uma je ostvarila osrednju ulogu u drami Tamo gde je srce. Taj period svog života je obeležila i prvim brakom sa britanskim ekscentrikom Garijem Oldmanom. Uma se nije oduprela čarima 12 godina starijeg Oldmana. Strastvena veza rezultirala je 1990. godine svadbenim zvonima.

– Taj brak bio je greška, šta drugo mogu da kažem. Gari je odličan glumac i moja prva prava ljubav. Upoznala sam ga kada sam imala 19 godina. Bila je to luda veza koja je završila onako kako je trebalo – rekla je Uma nekoliko godina kasnije.

uma701920x1440

Popularnost ove lepotice je rasla, a sa njom i ponude poznatih reditelja za visokobudžetne filmove. Usledio je i futuristički triler Gattaca koji joj je doneo laskave komplimente, a na tom snimanju upoznala je svog drugog supruga, Itana Hoka. Iako ga je okarakterisala kao mlađeg od sebe, Uma se zaljubljuje i ulazi u brak sa njim, ali zbog svoje uspešne karijere i čestih snimanja filmova, samim tim i velike udaljenosti par se razvodi 2004. godine.

Alida Vali

Prostodušna i srčana ozbiljnost je upravo ono što je krasilo Alidu Vali kroz njenu čitavu karijeru. Njeno strastveno i ozbiljno dostojanstvo razlikuje njen lik od mnoštva drugih. Zbog toga je mnogi smatraju svevremenom i besmrtnom. Glumica se rodila u Puli, ali kada je još Alida bila veoma mala, njena porodica je odlučila da se preseli u mirni, hladni Como, gde joj je otac dobio novo zaposlenje. Iz Coma je redovno odlazila u obližnji Lugano, kako bi gledala najnovije filmove. Veoma rano je razvila veliku strast prema filmu i glumi i ona će je pratiti tokom celog života. Svoju buntovničku narav je pokazala još rano u detinjstvu. Jednom prilikom je nakon samo par loših ocena koje je dobila u školi, prodala nakit i kupila je kartu za Milano, gde se pokušala da ostvari svoj san i da upiše glumačku školu. Iako joj ovaj plan nije pošao za rukom, mlada Alida je odlučila da ne odustane od svojih snova, te je vrlo brzo uz podršku majke otišla u Rim, na studije glume.

alida-valli-theredlist

Veliku popularnost je stekla glumeći u romantičnim komedijama i melodramama, gde je pokazala svoj glumački talenat. Nakon niza sporednih uloga, 1938. godine, snimila je prvi hit, komediju ‘Hiljadu lira mesečno’, a magazin Cento stela opisao je kao ‘sveže i ljupko lice s prirodnom glumačkom nadarenošću’.

Svi su znali ko je Alida Vali, pričalo se o njoj, stalno je bila u centru pažnje, čak su devojke nosile kosu kao ona. Frizura a la Vali (kosa koja samo sa jedne strane pada preko čela) preplavila je Evropske ulice. Nenadana glumačka slava ju je vrlo brzo opila. Alida je poticala iz skromne porodice, te tako nagla promena ulazka u svet glamura i novca je dosta uticalo na nju. Naglo je izbila na površinu gornjih slojeva Italijanskog fašističkog društva. Nije bila nikakva tajna da je čak i Musolini, rado primao u svoj kabinet lepe glumice i da je sa njima stvarao bliska prijateljstva. U istim je okolnostima i Alida dolazila u Musolinijev kabinet.

valli

Valijeva je savršeno bila svesna da može da iskoristi Musolinijevu naklonost, jer je bilo opšte poznato, da je zloglasni fašistički vođa gajio naročite simpatije prema njoj. Zalaganjem Musolinija Alida je postala u neku ruku simbol fašističkih uspeha u filmu. Popularna glumica je hrabro i krupnim koracima zakoračila u filmski svet kinematografske industrije i postala je fašistička miljenica. U totalitarnom fašističkom režimu ništa nije bilo prepušteno slučaju, sve je unapred predviđeno, pa tako i sama slava mlade glumice. Pred završetak rata, Alida je shvatila da Italija neće dobiti rat i da joj je prijateljstvo sa Musilonijem bio loš potez.

full-alida-valli.jpg

Pošto je rat završen, svi oni koji su bili bliski sa fašističkim vođom su bili ozloglašeni, te se ni mlada glumica nije izvukla. Ime joj je bilo ukaljano i morala je da napusti Italiju. Razočarana i ljuta, svoju sreću je okušala u Americi. Bila je angažovana kao glavna glumica u filmu Alfreda Hičkoka, koji je bio impresioniran Valijevom koja je ne samo fascinantno izgledala, nego je i odlično naučila engleski. Nakon svetskog uspeha filma, omogućen joj je povratak u filmsku karijeru u Italiji.

Najveće njeno ostvarenje kojim je stekla svetsku slavu je čuveni britanski film, ‘Treći čovek’, redatelja Carola Rida.

Sve do svoje smrti, Valijeva je ostala upamćena kao jedna od ikona filmskog klasicizma, predstavljala je zlatnu eru Italijanskog filma dvadesetog veka. Pulski bioskop je dobio ime u čast ovoj izuzetnoj dami.