Ima li u Srbiji emancipacije?

Čini mi se da je sada među ženama postalo toliko popularno „biti emancipovan“, da ova sintagma počinje da gubi svoje pravo značenje. A postavlja se pitanje da li ljudi suštinski kako u miloj nam zemlji, tako i u belom svetu, zaista razumeju značenje tih reči?

Moram naglasiti, da bismo izbegli etiketiranja i osude, da nisam ni zagrižena feministkinja niti pobornik patrijarhata.  Ali plašim se da mnoge devojke  veruju da su emancipovane ako se popnu na dvanaestice, obuku usku crnu haljinu, mašu fino manikiranim noktima zaustavljajući taksi i popiju nekoliko koktela u popularnom baru.

Fotografija: Lily Ann

A novac za piće i taksi su nekako izmolile od muškarca sa kojim žive ili roditelja. Ili su se još gore vratile kući u pripitom stanju, pa ih je njihov muškarac „vaspitao“ sa par šamara (a na veliku žalost to se još uvek dešava u realnom svetu). Sutradan su modrice maskirale skupim tečnim puderom i uputile se na ručak u neki urbani restorančić, gde će se pred drugima razmetati o svom burnom životu. Za sve one koje negde veruju da je suština nezavisne žene menjanje haljina i muškaraca, verujem da to nažalost nije tako.

Nemojte me pogrešno shvatiti, ne mislim da emancipovana žena mora da sedi u staroj džemperčini, nedepilirana i nenašminkana i da lamentira nad svojim ženskim pravima i svima gura prst u oko, ako pokušaju da joj otovore vrata (jer je, je l’ te, ona dovoljno snažna da to i sama uradi). Niti kažem da emancipovana žena ne treba da menja muškarce, haljine, cipele sa ogromnom štiklom ili šta god da poželi. Ali zaista će postati emancipovana onda kada postane ekonomski nezavisna od drugih, bilo roditelja bilo muškarca  sa kojim živi. Kada ne bude moralo da joj se udeljuje određena novčana svota za taj dan. Tek kada žena oseti da je ekonomski nezavisna (nebitno da li je novac sama zaradila ili ga je jednostavno nasledila), zaista će i biti nezavisna. Ova ekonomska nezavisnost pruža ženi mogućnost da pravi izbore. Da odluči da ode od muškarca koji joj više ne odgovara, da povede decu sa sobom, da kupi sebi cipele, uplati leptovanje ili kupi komplet knjiga Dostojevskog, ako to želi. Jednostavno da može da bira kako i na koji način će živeti svoj život. Da kreira svoj svet, a da li će se on sastojati od ispijanja koktela u Strahinjića bana ili odlaska u biblioteku, sasvim je nebitno, svako ima svoje preferencije.

Fotografija: Mina Gudurić

Najlakše je to ostvariti kroz rad, učenje, obrazovanje i zdravu ambiciju (mada verujem da je kod nas još uvek teško sve to ispuniti, pogotovo što žene i dalje imaju manje plate nego muškarci, a rade na istim pozicijama). Da me ne razumete pogrešno, može se divno živeti i onda kada žena ne radi, a muškarac da, ali kada je osoba sa kojom se živite puna podrške, razumevanja i ljubavi.

Mada u poslednje vreme sam imala prilike da čujem dosta negativnih komenatara na pokušaj neke žene da bude emancipovana. Odmah je izjednačavaju sa razgoropađenom zagriženom feministkinjom koja maše aktovkom, ne dozvoljava da joj se plati piće i kojoj su deca najveća pošast ovog sveta (jer nije ona došla na ovaj svet da bi bila nečija dadilja i kućepaziteljka).  Dakle, žena može biti emancipovana i kada joj neko otovori vrata, u nečemu pomogne ili je jednostavno pazi, kada skuva ručak ili spremi kuću. Time samo pokazuje da sa emancipacijom nije izgubila svoju ženstvenost.

Držim da sam prilično nezavisna i otovorenog duha, prilično liberalna, ali to ne znači da ne želim porodicu i četvoro decejednog dana. Da, da, četvoro. Samo najveći problem je uskladiti ganjanje karijere koja donosi tu ekonomsku nezavisnot iporodicu koja  čeka kući. Čekaju vas gladna usta, nenapisan domaći, neskuvan ručak, odlazak kod frizera i na trening, nepročitana knjiga i neposećena izložba. Ali ako pored sebe imate osobu ili osobe koje zaista cene i poštuju što šte spobosni, uspešni, orijentisani na porodicu, a u isto vreme namirisani i našminkani, osobu koja je spremna da vam pomogne i da vas razume, ne bi trebalo da brinete. Nego da ih čuvati, malo je takvih ljudi. Kao i oni vas.

Tribina “Žene i sindikati”

Tribina “Žene i sindikati” odžava se danas u Domu omladine Beograda (Klub) od 19h.

Kroz prvu, uvodnu temu ciklusa “Rod i levica – Žene i sindikati”, biće reči o udruživanju žena u sindikatima, načinima njihovog delovanja i odlučivanju, kao i o značaju aktivnog učešća žena u sindikatima. Takođe, govoriće se i o radnim pravima žena, kao i načinima borbe i neformalnog udruživanja.

Cilj projekta “Rod i levica” je emancipacija kroz edukaciju i otvaranje prostora za kritičko mišljenje i preispitivanje opusa socijalnih pokreta sa posebnim osvrtom na feminizam na prostorima bivše Jugoslavije. Tema roda i levice zapostavljena je i obojena mnogim predrasudama i zato predstavlja izazov, izvor inspiracije i nadamo se zanimljiv podstrek za sve aktiviste/aktiviskinje, studente/studentkinje, istraživače/ istraživačice, kao i sve one kojima je bavljenje alternativnim politikama zadovoljstvo i oblast interesovanja.

Učesnice su Jovanka Zlatković (Udruženje S.T.R.I.K.E), Gordana Stojaković (Udruženje S.T.R.I.K.E), Jasminka Marić (Sekcija žena UGS “Nezavisnost”) i  Sidonija Vukotić (Sekcija žena Saveza samostalnih sindikata Srbije).

DOM Omladine

Jovanka Zlatković je novinarka, osnivačica i koordinatorka udruženja “S.T.R.I.K.E.” koje se bavi pravom na rad. Radila je kao novinarka i urednica na različitim programima RTV Novi Sad i Radiju 021, kao predavačica u Novosadskoj novinarskoj školi na predmetu radio novinarstva kao i u  NVO “Ženske studije i istraživanja”. Saradjuje i sa drugim feminističkim organizacijama.

Od 2008. godine ima status slobodne novinarke, a 1980. povremeno je  pisala za dnevne novine. Piše za publikacije više nevladinih organizacija. Dobitnica više novinarskih nagrada. Autorka je kampanje “Nije u planu”, koja je 2000.godine proglašena za najbolju kampanju u Vojvodini u okviru predizborne kampanje za promene.  Kreirala je programsko restruktuiranje Radija 021 i formatiranje stanice koja se pozicionirala na prvo mesto medju 36 članica Asocijacije nezavisnih elektornskih medija u Srbiji (ANEM), po istraživanju Strategic marketinga (2004.g). Članica je NUNS-a. Autorka je knjige “Uzvodno do 021” (1999.), koautorka publikacije “Vodič za štrajk” (2010.) kao i urednica publikacije “Putokaz za radna prava, izdanje “S.T.R.I.K.E.” (2012.)

Stojaković Gordana osnivačica je više ženskih organizacija (Novosadski ženski centar, Ženske studije Novi Sad, Žensko putujuće pozorište, CikCak inicijativa). Več deset godina koordinira projekat Znamenite žene Novog Sada u okviru koga je prikupljena obima dokumentacija o istorijatu ženskog pokreta u Vojvodini i biografijama znamenitih žena. Diplomirala je na Prirodno matematičkom fakultetu Univerziiteta u Beogradu, i završila specijalističke rodne studije u Centru za rodne studije Univerziteta u Novom Sadu (2005). Objavila je više publikacija.

Udruženje „S.T.R.I.K.E.“ je osnovano početkom 2011. godine i osnovni ciljevi rada udruženja su obuka zaposlenih o radnim pravima i načinima zaštite tih prava, organizovanje aktivnosti za pomoć radnicima/radnicama čija su prava povređena, analiza zakonskih rešenja iz oblasti radnog prava, lobiranje za primenu međunarodnih konvencija i podnošenje inicijativa za zaštitu prava iz rada.

Jasminka Marić je učiteljica u OŠ ”Branko Radičević u Smederevu. Članica UGS NEZAVISNOST je od 2000.godine kao jedna od osnivačica granskog sindikata prosvetnih radnika NEZAVISNOST na području Smederevskog okruga, a od 2006.godine je  predsednica Sekcije žena prosvetnih radnika GSPRS NEZAVISNOST. U 2011. je postala predsednica Sekcije žena Ujedinjenih granskih sindikata NEZAVISNOST koji broji 15 grana.

Sekcija žena UGS NEZAVISNOST je formirana u decembru 1998.godine, kao odgovor na potrebu da se, planski i organizovano, pristupi zastupanju, javnoj promociji i zaštiti političkih, ekonomskih i socijalnih prava žena.

Sidonija Vukotić je sekretarka Samostalnog sindikata trgovine Srbije i članica Predsednistva Sekcije žena SSSS.

Sekcija žena Saveza samostalnih sindikata Srbije je članica međunarodne Konfederacije sindikata i ženske mreže MKS jugoistočne Evrope i zalaže se za “građenje društva na demokratskom principu, društva nediskriminacije i tolerancije, za ekonomski i socijalno održivi razvoj, za poštovanje radnih, socijalnih i sindikalnih prava žena, za slobodu organizovanja i zaštitu prava zaposlenih i drušrvo bez diskiminacije i puno poštovanje rodne ravnopravnosti .

 

Više informacija na: www.domomladine.org