“Sve prave su ljubavi tužne”: tragične ljubavne priče koje su obeležile istoriju

Svaka ljubav ima svoju priču, neke su, sa manje ili više razloga upečatljivije od drugih. Stih poznate pesme kaže “sve prave su ljubavi tužne”, a tekst koji sledi donosi pregled nekoliko tragičnih ljubavnih  priča koje su obeležile istoriju.

Piram i Tizba

Ova priča, koju mnogi smatraju legendom, a koja neodoljivo podseća na Romea i Juliju, potiče iz starog Vavilona i govori o mladiću i devojci koji su se poznavali još od detinjstva, zavoleli se, ali im roditelji  nisu dozvolili da se venčaju. Komunicirali su preko zida koji je delio njihova dvorišta. Kroz pukotinu na zidu slali su jedno drugom poljupce. Jednog dana, dogovorili su sastanak kod grobnice kralja Nina. Tizba  je prva stigla do grobnice, ali dok je čekala Pirama, pored nje je prošla lavica, koja je trčala ka obližnjem izvoru. Tizba se uplašila i pobegla u obližnju pećinu, u kojoj se sakrila ali joj je usput ispao veo, koji je  lavica našla i pokidala krvavim zubima. Kada je Piram stigao i našao samo krvavi šal, pomislio je da je lavica pojela Tizbu, pa se iz očajanja ubio sopstvenim mačem. Vrativši se na mesto sastanka i ugledavši mrtvog Pirama, Tizba je, takođe presudila sebi njegovim mačem.

Šah Džahan i Mumtaz Mahal

Sledeća priča vodi nas u Indijui govori o ljubavi izmeđ umogulskog cara Šaha Džahana, poznatog i kao princ haran i njegove žene Mumtaz Mahal, čije ime u prevodu glasi „ukras palate“. Pesnici tog vremena  caricu su opisivali kao izuzetno lepo ženu, pišući da “Mesec treba da se sakrije kad se Mumtaz Mahal pojavi”. Nakon 18 godina skladnog braka ispunjenog ljubavlju, Mumtaz Mahal umire rađajući njihovo  četrnaesto dete. Romansirane biografije koje vam mogu zazvučati kao legende kažu da je šah nakon njene smrti bio toliko skrhan da devet dana nije izlazio iz svojigh odaja – ništa nije jeo niti pio, u potpunosti  je zapostavio sve državničke poslove i samo je plakao. Kada se napokon pojavio u javnosti, njegova do tada crna kosa postala je u potpunosti bela. Džahan je odlučio da svojoj ženi i njihovoj ljubavi podigne velelepan spomenik spomenik i tako je nastao Tadž Mahal – jedno do sedam svetskih čuda i jedna od najlepših građevina nastalih u 17. Veku. Na njegovoj izgradnji radilo je preko dvadeset hiljada ljudi – 22  godine, 24 časa dnevno. Izgrađen je od belog mermera , a unutrašnjost je krasilo 28 vrsta dragog kamenja. Kada je grobnica bila gotova, preko nje je razastrt pokrov od pravih bisera. Ulazna vrata su bila od  čistog srebra filigranske izrade , a sama grobnica okružena ogradom od čistoga zlata. U 18. veku sve ovo opljačkano, ali ostala je neprolazna lepota ove gradjevine, a ona sama je postal simbol večne ljubavi.

TadzMahal

Izvor: celojumu.blogs.lv

Napoleon Bonaparta i Žozefina

Napoleon je Roz de Barne (koju je kasnije nazvao Žozefina) upoznao u kući Terezije Talijen, zajedničke prijateljice i Rozine štićenice, kada je njemu bilo 26, a njoj je 32 godine. Ona je odmah ostavila na njega  jak utisak, mada nije uspeo odmah da je osvoji. U vezu ulaze 1795., a 1796. sklapaju brak, za koji brojni istorijski izvori tvrde da je u početku bio brak iz interesa, ali da je vrlo brzo prerastao u veliku  obostranu ljubav. Ipak, njihova romansa je bila puna obostranog neverstva. Razveli su se, jer su smatrali da Žozefina ne može da mu rodi naslednika (iaoko je ona iz prvog braka imala dvoje dece, koju je  Napoleon usvojio i dao im titule), ali su i posle razvoda ostali u dobrim odnosima. Brojni istoričari kažu da je Napoleon ljubičice, koje mu je Žozefina jednom prilikom poklonila nosio u medaljonu oko vrata sve  do svoje smrti.

Napoleon

Izvor: www.emmacalin.blogspot.com

Kralj Aleksandar Obrenović kraljica Draga

Da li ste znali da se 29. maja ove godine navršilo 110 godina od brutalnog ubistva kralja Aleksandra i kraljice Drage? Malo je onih koji ne znaju njihovu priču, mada poznavaoci istorije tvrde da je nakon  njihove likvidacije nastupilo više pokušaja kreiranja negativnog sećanja i(li) radi opravdavanja brutalnog ubistva kojim je ugašena dinastija Obrenović. Draga Mašin je bila dvorska dama kraljice Natalije.  Sa Aleksandrom Obrenovićem se upoznala 1895.godine u francuskom letovalištu Bijari, kada ga je spasila od davljenja. Tu se i rodila njihova ljubav, pa su počeli da se dopisuju, viđaju i izlaze zajedno.  Kraljica Natalija se u početku nije protivila toj vezi, jer ju je smatrala pripremom za Aleksandrovo venčanje sa nekom evropskom princezom. Međutim, ovo nije bila prolazna veza, pa je Aleksandar, uprkos  protivljnju roditelja i negodovanju visokih krugova konzervativno – licemerne beogradske javnosti, maja 1900. zaprosio Dragu. Javnost je negodovala, , kraljivca Natalija se javno odrekla sina, kralj Milan zapretio da njegova noga više nikad neće kročiti u Srbiju. Par bi ostao i bez blagoslova tadašnjeg arhimandrita, da Aleksandar nije zapretio abdikacijom i mogućnošću da zemlja ostane bez kralja. Venčanje je  održano 23. jula 1900., a kum je bio rimski car Nikolaj II Romanov. Posle venčanja kralj je održao svečani govor, poručivši okupljenom narodu da se Srbija okreće miru i blagostanju. Kraljica Draga se sa  Aleksandrom nastanila u Starom Kraljevskom Dvoru. Često je odlazila na svečane balove i prijeme. Odlazila je i u klub književnika, čiji je bila nekadašnji član, stipendirala mlade književnike, pomagala  dečijem sirotištu i uvela je veliku štednju na dvoru.

Obrenovici

Izvor: www.istorijskabiblioteka.com

Međutim, nezadovoljstvo javnosti poraslo je kada se ispostavilo da kraljica ne može da rodi. Predlagala je, doduše, svoje povlačenje iz kraljevog života i da se  on oženi ženom koja će mu roditi naslednika, ali ju je kralj je odvratio od takvih predloga. Nepovoljne političke prilike i narodno nezadovoljstvo je iskoristila zaverenička organizacija da još više ubrza izvođenje  ranije planiranog atentata na kralja sa ciljem zbacivanja dinastije Obrenović. Povod za dodatno ubrzavanje je bilo ubistvo u Smederevu jednog srpskog žandarma od strane Draginog rođenog brata Nikole  Lunjevice, dok se nalazio u pijanom stanju. Zaverenici su u noći između 29. i 30 maja 1903. na svirep način ubili kralja i kraljicu, da bi potom pucali, praznili revolvere i sabljama boli ubijena tela, a onda ih  bacili kroz prozor u dvorište. Sahrana je obavljena u tišini, tajnosti i bez ikakvih obeležja.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *