Sve po zasluzi!

Ko je sasvim potpuno, sasvim najkomplikovanije biće na svetu – žena! 

Stvarno ponekad poželim da sam muško. Samo jedan dan.  Tako ste jednostavni da ne može biti jednostavnije. Jedan ‘’muški’’ dan : buđenje,  kladionica, piće sa drugarima, ručak,termin, spremanje za grad i onda do zore sa drugovima, povratak kući,  unezvereni i niko te ne pita ,,Je l’ se sada dolazi kući? Ti si pila, je l’ da ?’’ 

Mi imamo poteskoće o kojima oni ni ne sanjaju. Moramo da se depiliramo, borimo protiv celulita i ostalih masnih naslaga. Pazimo šta jedemo. Trudimo se da ne podrignemo. Budemo fine i da ne psujemo. Mi rađamo, dakle idemo i kod ginekologa (a muškarci ni ne slute kakav nam je to stres). Imamo ciklus. Tad smo malo nervozne i jedemo kao da nam je to poslednje, a inače smo super. Na nama je da obavimo sve kućne poslove kao da same živimo u kuci, jer  je neko pametan izvršio kategorizaciju na muške i ženske poslove (u muške poslove spada samo ono što ima veze sa kolima). Nama je stvarno problem kada nam pukne štikla sa omiljenog para cipela, jer to bi bilo isto kao kad bi njima bio otkazan prenos utakmice. I taj kilogram viška, zbog kojeg ne možemo da obučemo baš ono što smo naumile. 

Probleme sa decom necu ni da spominjem – nemam ih, pa mi je mnogo lakše. A znate šta je najbolje od svega? Što mi toliko ulažemo u sebe i toliko se borimo sa kilogramima, a njima je to sve isto. Oni ne znaju sta je celulit, a ne da ga još i primete. Njima je svejedno da li imamo french ili crveni lak. Kosa zavezana u rep njima je pun pogodak, a mi i dalje dajemo pare na feniranje i pramenove.  Ima onih koji to primete, ali to je samo zato sto su malo izfeminizirani ili zato sto smo se mi postarale da to primete (čuvena rečenica:,,Dragi je l’ vidiš na meni neku promenu?’’ I očima signaliziramo na tu promenu). Znate šta bi muškarci sigurno primetili? Da im stanemo ispred TV-a, a počinje prenos Real-Barcelona. Bilo kako bilo, mi ne možemo bez njih, a tek oni bez nas. 

Fotografija: Milica Milošević

Poenta priče je da mi je upravo skočio pritisak i da sam nervozna, iako nisu još oni dani. Bivši zove samo kada mu nešto treba. I ja stvarno, šta ima da ostajem u dobrom odnosu sa bivšima. Samo ćao – zdravo. Takav je odnos sa njima. Bar mi je Ema popravila dan. Počela je da ”jede” muškarce. Došla je do mene, pošto sam ja prikovana za krevet, povredila sam koleno na treningu. U pauzi između ‘’obroka’’ ispričala mi je kako sada vodi drugačiji način života. Prava je bogomoljka! Neka je, neka se igra sa njima, kad nisu za bolje. I ono što sam mislila , ispostavilo se za tačno. Muškarce samo treba ignorisati. Umereno naravno. Ne treba biti drska i bezobrazna, već sve odigrati na kartu ženstvenosti. Nikakvo opsesivno slanje poruka nakon prvog sastanka, pustiš njega da se javi. Ako se ne javi – znači da ga prosto ne zanimaš. Ne daj Bože zahtevi za vezu na FB-u i sl. Sada je izgleda taj FB i svo to muvanje preko njega in.

Ema je sada u fazi kada ne zna na koju će stranu od udvarača. Prvo ovi sa kojima je razmenila brojeve na silnim žurkama (inače nije bila u fazonu izlaženja), onda ti što nemaju hrabrosti za susret uživo, već sa njima kuca preko FB-a, pa kolege sa posla. I ni sa jednim nije u vezi, ali je sa svima u kontaktu. I njoj je lepo. Ne smeta joj ni ako su zauzeti , ona se čuje sa njima, a ponekad i ljubi.

Ne osuđujem je, bitno je da je srećna, ne treba da se kaje zbog takvih stvari. Prekrstila je noge i pocela:,, Bolje zapisuj sve ovo, jednog dana ćes napisati knjigu o meni. Izašla sam pre neko veče u ,,Orfei’’ sa koleginicom. Tamo baš ima dobrih frajera. Poslao mi je piće, a konobar je uz to doneo salvetu na kojoj je pisao broj. Popila sam piće, prešarala njegov broj i napisala svoj, pokupila stvari i u prolazu mu ostavila. Posle pola sata mi je pustio poruku, a ja ga jos uvek kuliram. Jednostavno kad mi bude bilo dosadno okrenuću ga, ne može sve kad on hoce, zar ne?’’ – reče ona to ne trepnuvši.

Stekla sam utisak da pricam sa psihologom, a ne sa smotanom Emom. Kako je moguće da je postala takva, zavidim joj pomalo što može tako, ja ne mogu. Mislim da bismo i mi ostale mogle da počnemo sebi da udovoljavamo, umesto što to činimo drugima. Nije na odmet poigrati se malo sa njima, nama će biti zanimljivo, a i njih će to uvek više privući nego da im se odmah poslužimo na tacni. Jer uvek je slađe ono na šta se duže čeka. Ona je svojim petnaestominutnim monologom uspela mene da šokira, a kako to izgleda kada ja nju u tri reči sastavim? Pogledala sam je i onako stidljivo rekla:,, Zaljubila sam se!’’

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *