Sve je lako kad si mlad?

Međunarodni dan mladih obeležen je 12. avgusta i u Srbiji. Vesti koje su se odnosile na tu informaciju u većini informativnih programa počele su rečenicom „mladi u Srbiji danas baš i nemaju razloga da slave“. Samo neki od razloga su velika nezaposlenost (statistički podaci pokazuju da se na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje nalazi 220.000 ljudi mlađih od 30 godina), nedovoljno učešće mladih u donošenju odluka – ka svim nivoima – od lokalnog do nacionalnog i izloženost diskriminaciji.

Obeležavanju ovog datuma prethodilo je nekoliko tekstova u štampanim medijima i na različitim portalima na temu „više od polovine mladih u Srbiji živi sa roditeljima“, ili „na račun mame i tate“ u zavisnosti od formulacije teksta i naslova. Većina tih tekstova citira rezultate Instituta za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Beogradu, koji pokazuju da je situacija takva „jer im (mladima) tako više odgovara“.

I onda kreću analize i interpretacija prema kojima se u većini slučajeva između redova može čitati sledeće: mladi u Srbiji su lenji, neodgovorni, apatični, nezainteresovani za bilo šta što podrazumeva ikakav mentalni ili fizički napor – sve što je izvan domena „blejanja“ i „zujanja“ predstavlja opterećenje. Umesto da se ugledaju na vršnjake u Danskoj ili SAD, srpska omladina radije živi „od roditeljskog džeparca“, „razvlači studije“ i neće da se osamostali. Čak i oni koji rade radije će živeti u sigurnosti roditeljskog doma, nego iznajmljivati ili otplaćivati sopstveni stan. Ako se na to nadovežu podaci još nekih istraživanja, koji kažu kako bi većina mlade populacije najradije obavljala siguran posao u nekoj državnoj firmi, nego započela sopstveni biznis, onda se sve kockice slažu i slika je jasna – mladi u Srbiji u većini slučajeva su parazitski oblici života koji ne vide dalje od sopstvenog nosa ili, eventualno, društvenih mreža na kojima provode vreme.

Ali, kako nijedna slika nije u potpunosti crno-bela, i ova situacija zahteva analizu. Pokretanje sopstvenog biznisa? Imate ideju, plan, razradili ste strategiju, ali nešto vam nedostaje? Ah, da, početni kapital. Programi za subvencionisanje? Dovoljni tek da poplaćate sve takse i pokrijete administrativne troškove koji vas čekaju kada pokrećete bilo koji oblik biznisa. Kredit možete dobiti samo ako ste zaposleni. Podrška od roditelja? Kao da nisu već dovoljno u svojim kreditima. I još hiljadu i jedna prepreka na putu do pokretanja sopstvenog biznsa koja će učiniti da odustanete od svoje ideje ili je odložite za neke bolje dane koji nikako da dođu.

medjunarodni dan mladih2

Izvor:  www.6yka.com

Nezaposlenost? Sigurna sam da niko od mladih ljudi iz pomenute statistike ne uživa u svom statusu nezaposlenog. Još manje da sede i čekaju da im posao „padne s neba“. Većina je sigurno dobro upoznata s konceptom „začaranog kruga“ traženja posla. Slanje biografije, čekanje poziva, izostajanje odgovora, poziv na razgovor, prvi krug, drugi krig, deveti krug testiranja, neplaćen probni rad, „hvala odlučili smo se za drugog kandidata“ i onda sve iz početka. Privremeno odustajenje od karijere i profesije, pristajanje na bilo šta, letnji, sezonski, „omladinski poslovi“…

Kad smo kod omladinskih, ili poslova preko omladinskih zadruga ne mogu a da se ne osvrnem na hvalospeve koje isti, opet u medijima, dobijaju u poslednje vreme. Kao i svaki hvalospevi, i ovi su često daleko od istine jer svako ko je bar jednom radio preko omladinske zadruge zna koliko su dnevnice niske i koliko se kasni sa isplatama. Svakako, i ovakvi poslovi su nužni i neophodni, ali “bajni & krasni” – nikako.

Na kraju, nije sve ni tako crno – postoji, svakako, veliki broj mladih radi, zarađuje, manje ili više je osamostaljen i može se smatrati uspešnim – ne zahvaljujući nekoj magičnoj formuli, već isključivo svom trudu, radu, obrazovanju i ulaganju u lični razvoj. One druge, koji su do uspeha, pozicije i(li) privilegija došli nekim drugim putem, ili zahvaljujući „burazerskim“, rođačkim ili političkim vezama ne treba spominjati, jer oni nisu deo ove priče. Što se ostalih tiče, ma šta nam govorili, nismo baš sasvim izgubljena generacija – možda malo zalutala, ali (s)naći ćemo se već nekako. I sami naći razlog da slavimo neki sledeći dan mladih.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *