Sunce u Vašem ormanu

Sunce se kotrlja po plavetnilu kao usijana lopta. Maštanje o čizmama koje čame u uglu cipelarnika polako se bliži kraju, a mene hvata panika od hladnoće. Da li je moja želja da zima dođe bila preuranjena? Osmeh iz ugla plakara, kaput sa krznom i već mi je toplije.

 Fotografija: Lily Ann

Više se i ne sećam kada, ali se jako dobro sećam zašto sam naučila da šijem. Izgleda mi kao da je tako oduvek. A vrlo je jednostavno, ne postoji stvar koju nije moguće napraviti. I za to je, naravno, potrebno malo talenta i malo kreativnosti, ali najviše vežba. Sećam se da sam želela “baš ovakve pantalone”, stare izlizane široke pantalone na kukovima. Ha, moja mama me je dočekala sa izjavom: “A, pa nemamo kroj za njih!”. Kako? Pa, one su kroj? Da i prva, pomalo iskrivljena, ali moja stvar bila je rođena. Nosila sam ih sa ponosom, jer su bile odraz mene.

Od tada je prošlo mnogo godina. Mnogo različitih pogleda na svet, šarenih boja, polomljenih igala, oparanih nogavica. Nekada mi se potpuno beznadežno činilo, noc, mašina koja jednostavno neće da sluša kao da oseća. Samo dozvolim sebi da udahnem još jedan dan, da sve lepo prespava i sa novom energijom krenem na svoje vetrenjače. Ali sve to ne bi bilo potpuno da nisam imala nekoga s kim ću sve to da podeli. Sve te male radosti koje su tu, samo ih treba uhvatiti. Moja sestra. Uvek tu da mi pomogne oko rukava, kragni, novih ideja za pojas. Zato su se meni dopadali rajsfešlusi i dugmići. I tako nam je šivenje postalo više od hobija. Postalo je deo našeg potpisa u istoriji ovog vremena. Tako smo mi postale Djudju. Možda nećemo promeniti svet, ali se barem trudimo da ovaj mali svet oko nas učinimo boljim i lepšim. I od toga ne odustajemo.

Svako korača u nekom svom ritmu, svako ima neki svoj lepršavi mantil koji ga prati. Ja sada ne bih umela da definišem tačno modu ovog vremena. Mogla bih jednostavno da kažem sve. Sada je sve u modi, zato se ponekad začudim kako neke devojke izađu iz kuće. Nismo svi obdareni dugim nogama i uzanim strukom, ali neke stvari jednostavno možemo da sakrijemo. Pre par meseci prijateljica me je zamolila da joj pomognem oko izbora haljine za svadbu. Mene to uvek malo asocira na estradu jer je sve kitnjasto, ali ako se stvari pojednostave može biti ujedno lepo i elegantno. Stvar i jeste u jednostavnosti, ali i u tome da odaberete nešto što je u skladu sa vašim godinama i oblinama. Haljine kao što nose balerine pristaju devojčicama, one mogu da izgledaju kao male princeze i to je zaista simpatično. Ali da mama obuče takvu istu haljinu, a usput je i malo punija, izgledala bi kao nilski konj iz Diznijeve Fantazije. Uvek sam se pitala ko može da ih pusti takve napolje! Jeste malo surovo da vam neko iskreno kaže da vam nešto ne stoji, ali bolje da vam to kaže iskren prijatelj nego da budete tema prepričavanja za susednim stolom. Posle takvog objašnjenja haljina sa više slojeva nacigovanog tila nije došla u obzir. Dugačke haljine, kao što nose boginje sa Olimpa nisu dolazile u obzir, morale smo da smislimo nešto originalno. Audrey Hepburn je svetu ostavila u nasleđe najjednostavniju i najelegantniju haljinu ikada. “Little black dress” je haljina za svaku priliku. I haljina koja nikada neće izaći iz mode. Ali ako ne želite da budete previše ozbiljni, takva haljina može biti i u nekoj nežnoj boji. Svetla kajsija ili već neka boja koja ide uz vaš ten. Jarke boje ne idu uz takve proslave. Biti šaren kao papagaj neće privući pažnju kakvu želite. Dekolte ponekad može imati suprotan efekat i da izgledate samo vulgarno, a ne sexy. Za ovakvu priliku bolja je haljina sa širokim bretelama ili čak haljina bez rukava koja je skoro uz vrat. Otkriva sasvim dovoljno, a ističe najbitnije. Dakle, našle smo rešenje.

Izvor fotografije: Taobao

Mala bež haljina od viskoze sa kratkim rukavima do kolena, jednostavna, sa par ušitaka. Široki kajiš koji ističe struk u boji starog zlata i naravno cipelice u istoj boji sa crvenim đonom. Postoje ti jednostavni detalji koji plene, a nisu napadni. Ako je vreme takvo da vam treba nešto preko, možete uz ovu kombinaciju ubaciti bolero koji je boje pojasa, takođe od viskoze. Prirodni materijali ne samo sto su lepši, nego se i vi u njima bolje osecate. To je valjda i poenta. Pre ćemo primetiti nasmejanu i zadovoljnu osobu. I ona nam uvek ostane urezana kao pojava.

Zaista je bilo tako. Još jedan lep i srećan dan je ostao zabeležen.

I ponovo onaj beli kaput koji ne može da dočeka da na njega dođe red. Jednostavan, ali sa detaljem lisice oko vrata koja je samo skupljala prašinu u ormaru tatine tetke. Koliko zaboravljenih i neiskorišćenih stvari se vuče po vašim komodama i plakarima? Razmislite šta sve možete da napravite sa par sitnica koje već imate.

Sada vas ostavljamo da maštate o krpicama. Vidimo se za koju nedelju i donosimo vam vruće vesti sa Toskanskih pločnika.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *