Stvaran svet oko nas: ženska prava u radikalnim islamskim zemljama

U Srbiji, ali i u nekim razvijenim (da ne kažem civilizovanim) društvima, feminizam je jedna od kategorija koje su najviše izložene predrasudama, kritici i odbacivanju. Protivnici, kao i protivnice rodne ravnopravnosti uglavnom će izražavati negodovanje i izmišljati najrazličitije argumente (ili bi se pre moglo reći izgovore?) u želji da ospore potrebu za feminističkim teorijama i praksama i umanje značaj ženskog aktivizma.

Međutim, ako makar i letimično pogledamo dalje od sopstvenog dvorišta, uverićemo se da su u pojedinim delovima sveta žene svetlosnim godinama udaljene od ravnopravnog položaja, čak i kada su u pitanju neka osnovna prava, te da su aktivističko delovanje, borba za ravnopravnost i jednak tretman u društvu, ne samo potrebni i poželjni, već i neophodni. Događaj koji treba da nas natera da se zamislimo je svakako prošlonedeljni govor koji je pakistanska aktivistkinja, Malala Jusufzai održala u Ujedinjenim nacijama, na svoj 16-ti rođendan.

malia

Za one koji još uvek nisu čuli vest koja je obišla svet, Malala je devojčica koju su, u oktobru prošle godine, talibani teško ranili dok je autobus kojim je išla u školu prolazio kroz grad Mingora u dolini Svat, na severozapadu Pakistana. Talibani veruju kako devojke ne bi trebalo školovati, čak da one uopšte ne bi trebalo da izlaze iz kuće, a 2009. izdali su službeni dekret u kome se devojčicama zabranjuje odlazak u školu. Malala je, pozivajući se na svoje pravo na obrazovanje, govor i mišljenje zanemarila zabranu i pozvala svoje vršnjake da učine isto, zbog čega je postala meta talibanskih ekstremista. Prilikom ranjavanja, metak je okrznuo mozak i prošao kroz glavu i vrat da bi se zaustavio u ramenu. Nakon dugog lečenja i oporavka, nastavila je školovanje u Velikoj Britaniji, jer joj je iz bezbedonosnih razloga, onemogućen povratak u Pakistan. Govor u UN-u je bio njen prvi javni nastup nakon ranjavanja. Ističući da ona govori u ime onih čiji se glas ne može čuti, Malala je predala peticiju s četiri miliona potpisa u znak podrške za 57 miliona dece koja nemaju pravo na obrazovanje.

“Danas sam se fokusirala na ženska prava i obrazovanje devojaka, zbog toga što one najviše pate. Nekada su žene civilni aktivisti tražile od muškaraca da stanu u odbranu njihovih prava ali ćemo ovoga puta mi to učiniti same za sebe”, poručila je Malala Jusufzai i pozvala svetske lidere da vode računa o ženama i deci prilikom postizanja mirovnih ugovora. Ona je, takođe, zatražila od svetskih vođa da finansiraju nove učitelje, škole i knjige i da okončaju prisilni dečji rad, prisilne brakove i trgovinu decom. Ova hrabra devojčica, koja je postala simbol borbe za ženska prava, za svoje zalaganje dobila je prestižnu francusku nagradu za slobodu žena “Simon de Bovoar”, magazin “Time” ju je uvrstio u listu najuticajnijih osoba u 2013., a nominovana je i za ovogodišnju Nobelovu nagradu za mir.

Njen slučaj je ipak samo delić mozaika koji oslikava položaj žena u radikalnim islamskim zemljama. Uskraćivanje prava na obrazovanje, pokrivanje, nemogućnost da voze automobil ili zabrana putovanja bez dozvole muškog člana porodice samo su neka od ograničenja sa kojima se žene svakodnevno suočavaju u pojedinim islamskim zemljama. Čini se da u mnogim islamskim zajednicama i danas preovladava shvatanje koje je u 12. veku formulisao Ibn Rušd kada napisao da “nije poznata spoznaja žene jer se ona “koristi” samo za razmnožavanje, vaspitavanje dece i služenje muškarcu”.

islam i zene

Jedan od skorijih primera je i ubistvo pet učiteljica i dvoje zdravstvenih radnika – jednog muškarca i jedne žene, koje su, početkom godine, u Pakistanu talibani ubili u cilju zastarašivanja žena i devojčica da bi odustale od daljeg školovanja. Ubisva iz časti, genitalna sakaćenja, zlostavljanja od strane brata, muža, oca, opravdavanje poligamije, zastrašivanje i pretnje nasiljem o kojima ponekad čitate (ili ne) u rubrikama namenjenim vestima iz sveta deo su nečijeg svakodnevnog života. Zato kada sledeći put podignete glas u želji da kritikujete rodnu ravnopravnost ili borce i borkinje za istu, setite se onih čija su prava ugrožena i zbog kojih je takva borba neophodna, kao i da ona ne može prestati dok na svetu postoji makar još jedna žena, koja se nalazi u neravnopravnom položaju, čija su prava narušena, povređena ili ugrožena.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *