Stereotipizirana (medijska) stvarnost

“Žene se u medijima tretiraju ili kao žrtve ili kao prostitutke”, izjavila je na nedavno održanoj konferenciji “Pro-femine 2013.” novinarka Danica Vučenić. Na primeru izveštavanja o zločinu i tragediji koji su se odigrali u Velikoj Ivanči imali smo prilike da vidimo kako ih tabloidi stavljaju i ulogu (indirektnog) krivca i izmišljenog motiva na kome leži odgovornost za masakr koji se dogodio. Nije retkost ni da ti isti mediji žene koje su žrtve partnerskog nasilja, silovanja ili ubistva okrivljuju za to što im se desilo i indirektno poručuju da su to zaslužile. Stereotipi i velika doza neetičnosti su, čini mi se, prve asocijacije na tretman koji žene dobijaju u medijima.

Kada nisu žrtve ili “kurve”, onda su tu u funkciji ulepšavanja – mlade, lepe i oskudno odevene – tu su da vam pošalju marketinšku poruku, podsete vas da ne smete odstupiti od medijski kreiranog ideala lepote ili vam prodaju neki proizvod. Stereotipi u slici i reči – “ženska zanimanja”, “žensko pismo”, “preporuka za žene”, pretpostavka da su nam sfere interesovanja jedino kuvanje, shopping i moda, a nezaobilazni imperativi kojima (podrazumeva se) treba da težimo majčinstvo, lepota i “kako naći, zadržati i zadovoljiti onog pravog”. Ukratko, medijski kreirana slika žene podrazumeva da ona mora besprekorno da izgleda i nosi modernu garderobu, ali i savršeno kuva, pere veš, brine se o porodici, održava kuću…

“Mediji se mogu posmatrati kao “(društvene) tehnologije roda” koje, kako kaže Liesbet van Zoonen, predstavljaju centralna mesta na kojima se dešavaju diskursivna pregovoranja o rodu”, piše Adla Isanović u članku “Medijski diskurs kao muški domen: reprezentacije roda u dnevnim novinama u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Srbiji”.

ekran

Izvor:  www.radiosarajevo.ba

Osim što mediji pokušavaju da kreiraju, formiraju i(li) odrede ženski identitet, istraživanja, ali i praksa pokazuju da su žene, kada je reč o važnim pitanjima, gotovo nevidljive u medijima, a novinarke, iako ih je sve više, i dalje slabo zastupljene na pozicijama odlučivanja. I tako nije samo na patrijahrhalnom Balkanu – prošlogodišnje istraživanje organizacije Žene u novinarstvu (Women in Journalism – “WiJ”) pokazalo je, na primer, da su, na primer, u Independentu, od njihovih 70 tekstova koji su se pojavili na naslovnici u razdoblju istraživanja, 91  odsto napisali muškarci. Isto istraživanje pokazalo je da su od ukupno 668 ljudi koji su se pojavili na naslovnoj stranici 84 posto citiranih ili spomenutih bili muškarci, većinom u vezi sa njihovim profesionalnim statusom, dok su se žene pojavile u 16 odsto slučajeva (uglavnom) zahvaljujući tome što su (bile) žrtve ili su poznate i slavne.

Kao nezaobilazno pitanje nameće se da li su onda za stereotipnu sliku žene u medijima koja se preslikava i na stvarnost odgovorni novinari, urednici i oni koji kreiraju medijsku sliku neke zemlje, ili oni koji te iste medije konzumiraju i (bespogovorno) prihvataju ono što im se nudi. S obzirom na to da mediji imaju odlučujući uticaj na formiranje javnog mnjenja, i da se preko njih reflektuje slika koju o rodnim ulogama imaju i žene i muškarci, veoma je važno da se žene i njihove aktivnosti i potrebe prikazuju na ozbiljan i adekvatan način. Kada to nije slučaj, uvek možete promeniti kanal, zatvoriti šarene stranice tiražnog magazina i samosvesno živeti željeni život umesto stereotipizirane stvarnosti.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *