Spas u zadnji čas: nešto kao proja

Svako ko ima osmočasovno radno vreme u proseku provede van kuće devet do deset sati. Osam sati rada plus vreme do posla i ka kući…Ispostavi se da više vremena aktivno provodimo sa kolegama na poslu nego sa porodicom. Nisam otkrila toplu vodu, možete reći. Nisam, naravno, ali skapirate posle nekog vremena da dosta toga u toku dana “pretresete” sa kolegama. Čak sam i spisak za velike kupovine počela da pravim u autobusu kako bih uštedela vreme.

Tako sam i ove nedelje došla na posao, ispričala koleginici Sanji ova svoja zapažanja, malo smo prodiskutovale o tome i nastavile da radimo. Sedimo tako ona i ja, radimo…i već je bilo negde oko 15h kada njoj zazvoni telefon. Zove je dečko, u jednom trenutku se čuje “ajoooooj! Ok, smisliću nešto!” i spusti slušalicu.

Okreće se ka meni i panično govori “Upravo mi javlja da dolazi posle utakmice kući sa još trojicom drugara. Šta da spremim?”. Sve žene znaju da je ovo u neku ruku alarm i to ozbiljan. Kreće predlaganje recepata, sada su se već svi za stolom uključili u priču, pa i kolega koji sedi na dva metra od nas. Gleda nas zbunjeno i kaže “Što komplikujete – kupi Sanja 100 grama salame, 100 kulena, malo kačkavalja. Sve to naseckaš i gotovo”. Okreće se i nastavlja sa radom.

Ona ga gleda preneraženo i pita “Da li si ti svestan da će mi na večeri biti tri GLADNA odrasla muškarca, a ne dvoje dece!?”

“Sanja, ti si luda. Pa to je dovoljno”, ponavlja on i okreće se od nas nezainteresovan za bilo kakvu vrstu dalje komunikacije.

Shvatile smo da od njega nema mnogo koristi i okrenule se spasonosnijim rešenjima. Nije bilo puno vremena tako da je predlog druge koleginice o pečenju krompira i mesa otpao, otpala je i ideja o gibanici pošto, kako Sanja tvrdi, nikada neće naučiti to da pravi i dođosmo do spasonosne pite, tj. neke vrste proje.

Odlična je, podseća pomalo na špansku pitu, a opet je drugačija.

– 2 šolje (za belu kafu) belog brašna

– 1 šolja oštrog

– 3 jaja

– prašak za pecivo

– 300 gr sira

– 1 šolja ulja

– 1 šolja jogurta

Sve se umuti, izlije u podmazan pleh i peče 20-25 minuta na 200 stepeni.

Pored ovoga, kupila je i suvo meso, paradajz i sir. Nema potrebe da naglašavam da je morala da pravi duplu meru. Ipak su momci bili veoma gladni, ali je i “preteklo”. Ponela je sutra i za doručak. Poslužila je i nas i bilo je baaaaaaaaaaaš ukusno.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *