Sonja, žena bez duše

Nije me doticalo to što sam kasnila dobrih pola sata. Niti to što mi se na putu do bara slomila štikla. Bila sam toliko besna na njega da nisam mogla da funkcionišem. Ušavši u bar, videla sam Sonju za šankom kako prstom prelazi po rubu čaše. Igrala se sa nekim, toliko sam znala o njoj. Pogledom sam potražila po baru nesrećnu žrtvu dok sam joj prilazila. Razvukla je usne u perverzan osmeh, a oči sklopila. Pozdravila me je uz podizanje čaše i poručila mi čašu crnog vina. Nervozno, ali dosledno svojoj oholosti, prišla sam joj i zauzela svoje mesto za šankom pored nje. Znala sam, njena žrtva je sad i mene posmatrala. Večeras nije imala šanse.

Fotografija: Lela Radulović

Modeli: Aleksandra Dobrić i Brankica Conda

– Volela bih da me barem jednom poslušaš. Ko je uopšte taj tvoj misteriozni koji je uspeo tebe da iznervira?

– Potrebna si mi, ali ne da bismo pričale o njemu. Nazdravimo! – uzviknuh i podigoh čašu.

– Kako hoćeš. Pogledaj preko svog desnog ramena.

Okrenuvši se, ugledala sam muškarca srednjih tridesetih u sivom odelu sa uskom kravatom. Trudio se da izgleda šik, i bilo je očito da je uložio mnogo truda u svoj izgled da bi izgledao opušteno. Za nekoga ko se previše trudi, ne bi trebalo tako lako da se preda u nemilost Sonje.

– Maco, ovo će biti suviše lako, zašto biraš takve budale?

– Teodora, zaboga, nije poenta u jačini, već u zadovoljstvu. Deluje mi kao da je došao u moj grad u potrazi za snovima, da je prelistao novine i video modnog hipstera sa kariranim džemperom i lap topom. Neko ko je pristao da bude kopija magazina da bi se uklopio u društvo. Zar ne vidiš da je savršen. Ili ima para, što je odlično, ili nema para, ali je spreman da ih potroši da me impresionira. Što je još bolje.

– Nepotrebna analiza. Dosadno ti je u životu, razumem te i ne osuđujem, ali večeras sam došla da popijem vino i eventualno povredim nekoga. Pa, možemo li početi?

– Draga, previše si ozbiljna. Ako nastaviš tako – udaćeš se na kraju za tog tvog, kako li se već zove?!

Izgovorila je groznu kletvu i uzela čašu martinija. Uzela je gutljaj i pogledala u pravcu šik hipstera. Odloživši čašu, uputila se u pravcu benda. Posmatrala sam je kako odlazi i zamislila trenutak njenog nestanka iz mog života. Verovatno bi to bila najbolja stvar koja mi se ikad dogodila, ali svakako stvar koja bi me dokusurila.

Sonja je bila devojka lakog morala. A pored nje je isplivavala i moja jeftinost. Osećala sam se tako moćno pored nje jer je bezobrazno i perverzno izvlačila iz mene kurvu. Možda je to razlog zašto sam uporno odlagala da je upoznam sa Justinijanom. Previše sam sigurna u kurvu u njoj da će pokušati da zaradi na Justinijanovim kompleksima.

Veče bez njega je bilo očajno. Možda nije trebalo da puknem, da izgubim prisebnost i kontrolu, ali zbog svađe koja se dogodila pre nekoliko dana, postala sam sigurnija u njega. Samo, od tad mi se nije javio. I ne znam da li će. A ja, kurva, neću. Čekaću dobro da zaradim kad se bude ceh naplaćivao. Od tog čoveka ako budem dobila brak, gorko ću ga naplatiti i njemu i svim bivšim ljubavima od kojih me krije. Naposletku, tu kurvu u meni je i zavoleo.

Pogledom sam uhvatila Sonjin kako mi se pakosno smeši i izlazi iz bara sa zalizanim čovekom u sivom odelu. Još jedan uništen, da joj podigne cenu. Šteta što ta devojka nikada od đavola neće moći da otkupi dušu.

Ostala sam u dimu bara i mirisu drveta da ispijam svoje vino i da uživam u ponoćnoj muzici. Tada mi je zazvonio telefon. Justinijan me je zvao. Posmatrajući ekran desetak sekundi, vratila sam ga u tašnu i usmerila misli ka flaši vina.

One Reply to “Sonja, žena bez duše”

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *