Seks na eks

– Ostavi cipele! Dreknuo je kao dete kom otimaju igračku.

Zabavljalo ju je njegovo ponašanje. Podigla je obrvu, otkačila mali kaiš i pročitila grlo.

– Misliš ove cipele?

I skliznula jednu sa noge. Izazivala ga je, i on je vlažno prihvatao izazov.

– Mnogo si drska, mala, znaš!

Ščepao ju je za kosu i naglo povukao na dole.

– Tvojoj neposlušnosti se mora stati na kraj!

– A kako misliš to da izvedeš?

I po komandi se iskoprcala iz njegovih stega.

– Pokušaj da me kazniš!

– Dolazi ‘vamo! Pošao je za njom, pripremljen da je postavi na svoje mesto. Koraknuo je, ona se korak izmakla. Opet je koraknuo, pooštrivši svoj pogled i dodajući novi nivo strogoće svom stavu. – Dolazi vamo, kad kažem!

– Hm, a ja ne bih! – kako reče, tako okrene leđa Justinijanu i ubrzanim korakom prelete preko sobe. Utom, iskliznu iz druge cipele.

Išao je za njom, polako, igrajući se mačke i miša i kupio stvari koje je ostavljala za sobom na podu. Uzeo je obe cipele, kajiš iz svojih pantalona i pošao za njom, u sobu.

U poluosvetljenoj sobi na podu stajaše jedan tepih, stočić i do njega krevet. Od svega ponuđenog, došavši do nje, bacio ju je na kolena. Tepih je bio krut, težak i ugažen. Teško se pomera, još teže trpi na koži. Zakikotala se: “Razočarana sam! Možeš ti to bolje!”

Izavan podsmehom besramne drolje, podigao je ruku u vazduh i, gledajući je direktno u oči, jako spustio na njenu guzicu. Pljesnulo je, odjeknuvši u sobi. Ona se demonski nasmeja.

– Postaje zanimvljivo.

Fotografija: Mina Gudurić

Ponovo je podigao ruku u vazduh i ponovo je bacio na njen goli guz. Puklo je, zacrveneo se i ostavio je tačan, crveni i užareni otisak u mesu. Ona dreknu: “TO!”

Okrenuo ju je, uhvatio za šiju i bacio na krevet, batinjali su se i igrali besa do jutra. Prolazili su minuti, strpljenja i neizgovorene želje. Samo ono što su videli u dahu ili pogledu jedno drugog su se usudili. Ona je režala, kao razjarena kučka, zvala je, molila, na trenutke i preklinjala. Znala je, on je voli više, nego ijedan pre. Malo će je tako voleti i posle. On je dobro video u njenim očima, šta ona želi. I on je dobro video sebe u njoj.

Ona nije znala, on se gadio.

U njegovoj glavi nije bilo ničeg. Životinjski nagon je samo svoje terao – ruku mu dizao, nju grziao i po određenim delovima lizao.

Čupao ju je besramno, a u mislima gadnim rečima nazivao. Bila je sebična drolja, valjalo ju je kazniti. Bila je prokletnica, ista kao on. Bila je crv, nepotreban svetu i višak. Trebalo ju je kazniti za samo postojanje. Što je pokušavao sve vreme da uradi. To je želeo, da je uništi.

Zadihani, u jednom trenutku su pali. Krevet je bio pufnast i mekan. Šok realnosti bio je neprijatan.

–  Bilo je fenomenalno, Justinijane!

–   Aha.

–  Nisi oduševljen?

–  Dakako da jesam.

–  Pa, u čemu je problem?

–  Nema ga.

–  Odlično! Kad se onda opet viđamo?

–  Ne verujem.

–  Šta to?

–  Da ćemo se opet videti.

–   Aha.

–  Morao bih da krenem.

–  I to je to?

–  Otprilike.

–   Ali..

–  Slušaj… pucketao je prstima, pokušavajući da se priseti imena…

–  … Sonja!!!

–  Sonja! Bilo je kul, to je to. Nema više. Vidimo se!

Uzeo je ostatak svojih stvari i napusto njen stan.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *