Sadam i Deva

-Heeeeej!

-H…h…šta?

-Dobrodošla malena!

-Ah, hvala…A gde sam to došla?

-O slatkice, ne boj se! Nije ni važno gde si došla, tu si negde u Vremenu i Prostoru. Nego, zar se ne pitaš ko si?

-Pa da…nisam baš ni stigla da se pitam. Ti deluješ kao da znaš ko sam. Reci mi, ko sam? Čekaj, a ko si ti uopšte?!

-Ne ljuti se malena, sve ću ti objasniti. Ti si ja.

– Ako sam ja ti, znači, ti si ja? Znači,mi smo isto?

-Ne, ne malena. Ne idu stvari tako prosto! Ti si zapravo moje rebro, shodno tome, cela si sačinjena od mene. A moje rebro je deo mene, tako da sam ja ipak nešto malo više od tebe i nikako ne mogu biti samo ti.

-Aha…shvatam. Makar mislim da shvatam.

-Da, naravno da shvataš. Podario sam ti sposobnosti i znanja dovoljna za našu komunikaciju, ali u svemu ostalom ti si čista, netaknuta. Riznica boja, topljiva glina, baršun i mirišljava pena. Rečju, ti si svež i  prefinjen materijal kome samo nedostaje oblik.

-Malo sam zbunjena. Ti si mi dao život, ti ćeš mi dati oblik?

-Da, ja, muškarac, od svog rebra formiram ono što nemam. A sad, idi mi donesi nešto za jelo. I molim te, okreni TV malo u desno, sunce ga je direktno osvetlilo.

tamara

Slika: Tamara De Lempicka

-Uuuuu, savršeno! Sve svinje dolaze u Raj, pravo na moj tanjir koliko mogu da primetim. Malena, a pivce?

-Malena, jesam li ti nekad pričao kako sam pretukao Paju iz razdreda zato što mi je muvao tadašnju devojčicu?

-Stvarno? Mora da je ona bila jako lepa! Jao vidi nebo! Pogledaj molim te, zalazak, tako prost, svakodnevan, a ipak svakog dana nadahnjujuć i jedinstven! Pri zemlji purpur, pa bakar, zlato, srebro, nežno plavo koje kako dižeš pogled biva sve tamnije, i postaje sinje, ma olovno, crno! Hajdemo napolje! I, šta reče, šta bi sa Pajom na kraju?

-Ma dobro, pusti to, nego jesam li ti pričao o svojoj teoriji kako čovek može da se spoji sa vodom?

-Hm, zvuči zanimljivo. Kako to misliš?

-Kontinuiranim kontaktom počinješ je osećati kao prirodnu sredinu. Plivanje prestaje biti radnja, već dopuštanje njoj da te pokreće. Uh, teško je ovako, moramo otići negde da osetiš sama…

-Zadivljujuće…Baš bih volela. Jao, pogledaj, pogledaj prizor! Hajdemo i mi napolje da se kupamo suncem, kad već ne možemo do vode danas!

-Joj, smiri se, počinje utakmica.

….

-Sjajno. Odoh.

-Ma ne zezaj, nego daj da pipnem malo to savršeno telo pre nego što počne tekma!

-Ne. Idem.

-Ne budi smešna, nemaš ti kud.

-Možda zaista nemam kud. Možda zaista jesam od tebe nastala. Možda me zaista ti oblikuješ. Možda jesam, kao što kažeš, ti. Ali, ja sam cela. A ti, ti ćeš ostati bez rebra. Ti ćeš biti nekompletan. I prekini da zuriš  u mene, greje ti se pivo.

-Malena? Maleeeena?! Malena…?

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *