Magija visoke mode – Pariz haute couture

Još jedna nedelja visoke mode okupila je modnu elitu i najveće modne sanjalice u Parizu. Najpoznatije modne kuće prezentovale su komade kao iz bajki, koji bi svaku devojku pretvorili u princezu. Sedišta su bila rezervisana za modne urednike, poznate ličnosti, i najbitnije, mali broj dama koji tu odeću i kupuju.

karl L

Znajući da predstavljaja veliki trošak za produkciju, a da tako skupocene komade retko ko sebi može priuštiti, dolazimo do pitanja zašto brendovi uopšte troše toliki novac i kako to da visoka moda i dalje postoji. Evo zašto…

Mada to nama danas zvuči čudno, u prvoj polovini prošlog veka nije postojao pret-a-porter i jedini poznati dizajneri bavili su se upravo visokom modom. Oni su imali svoje revije, a dame bi potom naručivale modele koji bi za njih bili izrađeni po meri. Sve je bilo urađeno do perfekcije: najbolji materijali, besprekorni detalji i dosta ručnog šivenja. I tako su se pravile haljine za razne prilike ali su ih dame nosile svakodnevno. Deo koncepta visoke mode se nije promenio ni do dan danas. A ipak, kao da ništa nije ostalo isto.

Danas se velike modne kuće izlažu ogromnom trošku sa izradom i pripremom kolekcija visoke mode. Ne čudi što se ova nedelja mode održava u Parizu, gradu sa ogromnom modnom istorijom i verovatno jednim od retkih mesta gde se još mogu naći sposobni krojači i majstori sa znanjem neophodnom za izradu ovih komada. Dizajneri imaju veću slobodu za kreativnošću jer haute couture ne mora da bude nosiva. Čak, nekada je i poželjno da ne bude. Treba napraviti show, reviju koja će privući pažnju i čije će slike kružiti svetom. Tu i dolazimo do razloga zašto to brendovi i dalje rade.

Za jedan Chanel najveća zarada dolazi iz prodaje parfema i kozmetičkih preparata. Revija visoke mode za njih dođe kao odličan način da poštuju svoju tradiciju, ali i da u isto vreme promovišu sve proizvode koje taj brend nudi. Možda ćete se zaljubiti u neku njihovu toaletu o kojoj možete samo da sanjate, ali ćete se sledeći put kad ste u parfimeriji odlučiti za njihov parfem.

paris hc

 Izvor: www.myfatpocket.com

jantaminiau i jhon

Jan Taminiau i John Galliano

elie i alex

Elie Saab i Alexander Vauthier

zuhair i chanel

Zuhair Murad i Chanel

Izvor fotografija: fashion.telegraph.co.uk

I tako, dok samo jedan minijaturan procenat žena može sebi da priušti visoku modu, mi se možemo prepustiti sanajrenju i čarima zavođenja. A moda nas sve uporno zavodi, zar ne?

 

Julska Moda za poneti

Letnja Moda za poneti održava se od 5. do 7. jula u Kulturnom centru Grad od 17h.

Moda za poneti

Izlagači će predstaviti unikatne modele za letnje dane, odmor i provod. Neki od njih su Tijana Cvetković, Svetlana Pavlović Ćešić, Maša Elaković, Motor art, Šmizla, Fuckthemall, Jasmina Panić, Marija Čarapina, Jelena i Dragana Ugrčić, Jadranka Milojković, Fish and Chips, Arpad Pulai, Marina Boškić, Ljiljana Vasić, Dragana Cvetković, Afro Blue, Ana Youkhana, Andjela Gledić, Atelje Broš, Rabbitty Babbitty, Biljana Didas i mnogi drugi.

Za muziku će biti zaduženi DJevi O. Mašić, Dimitrije Stojanović i Buki.

Sledeći ciklus ove manifestacije kreće od septembra uz razne novine i iznenađenja.

Više informacija na: www.gradbeograd.eu

Priča o nakitu kroz vekove

Ono što svaki stil čini jedinstvenim i posebnim su detalji. Možda je upravo zbog toga često korišćena fraza „detalji život znače“. Jedan od nezaobilaznih detalja ženskog stila – kako danas, tako i kroz istoriju je  svakako nakit. Kao i svaki drugi detalj iz „istorije privatnog života“ i nakit ima svoju priču – koja se od ostalih razlikuje u zavisnosti od kulture, civilizacije i perioda.

Prema većini istorijskih izvora prvi tragovi nakita mogu se naći u Africi i to su perle i različite vrste ogrlica napravljene, obično, od školjki i kostiju različitih životinja. Ovakav nakit su u Starom veku i antičkom periodu zamenili skupoceniji komadi, pa tako u Starom Egiptu cenjeni su raskošni i unikatni komadi nakita koji je pravljen od zlata, srebra, bakra, različitih vrsta obojenog stakla i dragog kamenja,  od koga su najviše upotrebljavani ametist, opal i tirkiz. Nakit su podjednako cenili i nosili i muškarci i žene, a najčešće korišćeni simboli su bili lotos, zmija, soko i oko Horusa.

Nakit2

Izvor:  sembdarskaturn.page.tl

U Antičkoj Grčkoj najviše su se koristile različite kopče, prstenovi, narukvice, dijademe, od zlata, školjki, ali najviše od srebra, koje je bilo simbol čistote i novog početka. Zahvaljujuću arheološkim  istraživanjima, pronađeno je dosta primeraka nakita iz Mikene, koji datiraju iz 1500 p.n.e, kao i onih za koje se tvrdi da potiču iz Troje i da su iz oko 2500. godine p.n.e. Rimljani su, takođe, za izradu nakita  koristili zlato, srebro, bisere, bronzu, slonovu kost i obojeno staklo. Najčešće nošen komad bio je broš, a muškarci su uglavnom nosili prstenje, koje je često služilo i za pečatiranje pisama i različitih  dokumenata. U hrišćanskoj tradiciji dosta su cenjeni biseri, koji se spominju kao simbol čistote, a ovu tradiciju usvaja i Islam, koji bisere spominje kao „simbol savršenstva koji otvara vrata Raja“. Biseri su, generalno cenjeni u različitim kulturama, pa tako jedna legenda kaže da oni predstavljaju „suze bogova, koje pružaju ljubav i imaju moć da oslobode od zla“.

U srednjem veku, nakit je predstavljao statusni simbol. Pripadnici plemstva su nosili nakit od zlata, srebra i dragog kamenja. U Srbiji je vlastela (prema zaslugama) nosila prstenje od zlata, mada je većina  nakita bila izrađena od srebra jer srednjovekovna Srbija imala mnoštvo rudnika srebra. Međutim, nakit koji potiče iz Srednjeg veka, generalno se ne može smatrati preterano luksuznim, jer je u 13. veku u  Evropi donet Zakon o luksuzu koji je zabranjivao luksuzne haljine i previše skupocen nakit od bisera, dragulja i zlata.

U Renesansi se može videti uticaj religije, ali i ponovno interesovanje za antički svet, što pokazuju brojne šare i gravure. Napredak u tehnikama rezanja i graviranja, čine renesansni nakit za dodatnu lepotu, a  popularni medaljoni ukrašeni portretima govore o povećanoj umetničkoj svesti pojedinca. U 17. i 18. veku postojale su i knjige koje ženama preporučuju kako i u kojim prilikama nositi određeni nakit. U  18. veku postaju popularne jednostavne ogrlice, kao i broševi različitih oblika. Nakon Francuske revolucije, dragulji, koji su smatrani podsetnikom na bivši režim, izlaze iz mode, a mesto im ustupaju prstenje,  narukvice i broševi ukrašeni likovima heroja iz Revolucije, pa čak i giljotinama.Ovo se menja nakon Napoleonovog dolaska na vlast, kada aktuelne postaju velike minđuše, nošenje prstenja na svim prstima,  dijamantske, kao i ogrlice od rubina i bisera, mozaici sa od raznobojnog stakla sa biserima, nakit sa motivima kao što su ptice, životinje, ali i sfinge, rimske građevine, piramide i palme.

U XIX veku postoji čitav niz različitih vrsta i stilova nakita – jednostavan, ali i ekstravagantan, ručno rađen, ali i industrijski proizveden, jednostavan, ali i bogat detaljima. Dvadeseti vek je, prema rečima  poznavalaca ove oblasti, obeležio tzv. „salonski nakit“, naročito „u periodima između dva svetska rata“.

Danas, čini mi se, nema ograničenja – u zavisnosti od stila, dubine džepa, sopstvenih prohteva i potreba, a naravno u skladu sa prilikama možete nositi bilo šta što vam se dopada – ručno rađen nakit,  bižuteriju, Svarovski, ili neki drugi dizajniran komad, a ako nekad ne možete da se odlučite šta da odaberete, sačekajte i možda će neki primamljivi komad nakita odabrati vas.

Spremite se za modni vikend u Stadion Shopping Centru!

Novi Stadion Shopping Center (Zaplanjska 32, Voždovac) otvoriće svoja vrata modnim dizajnerima, gde će se u periodu od 28. do 30. juna, od 10h do 22h, organizovati festival “Dani unikata” koji će okupiti više od 30. dizajnera na jednom mestu!

Izvor: http://www.stadionsc.rs/

Ljubitelji mode i unikata moći će da uživaju u kreacijama talentovanih i odabranih dizajnera unikata. Umetnici će predstaviti najnovije kolekcije koje, prateći aktuelne modne trendove, obiluju koloritom, originalnim dizajnom i fantastičnim materijalima.

Na Festivalu pronaći ćete medaljone od presovanog cveća ,,Sweet gems’’ koji predstavljaju pravi izbor za one koji vole vintage stil, nakit od satnih mehanizama ,,Jazz stempunk’’ i  ,,Winny nakit’’ koji je hit sezone, elegantan nakit koji je sinonim za ,,MK style’’, misteriozan glamur koji će vam pružiti ,,Lola nakit’’, fenomenalne torbe ,,Chic-a-Mota’’ i  kožne japanke ,,Lagami’’.

Festival se organizuje uz podršku Pero Art Centar koji na ovaj način želi da nastavi da podržava i afirmiše kreativne pojedince i njihove radinosti, stvarajući uslove za njihovu javnu prezentaciju.

Ne zaboravite da posetite Stadion Shopping Centar i uživate u  modnim poslasticama.

Vidimo se tamo!

Modna ne-ne!

Moda se stalno menja i pravila koja su nekada važila danas ne postoje. Ipak, to ne znači da ne postoje greške koje ne bi trebalo da pravite. Mi vam danas izdvajamo neka od najvećih modnih ne-ne!

Pravilo koje je važilo davno, a mi ga preporučujemo i danas je, ne otkrivati previše kože. Odlučite se ili za dekolte ili za kratku suknju. Ponekad manje gole kože znači više seksipila. A ako se ipak odlučite za oboje, pazite jer je lako preći granicu dobrog ukusa.

kratka suknja

Izvor: www.beautifully-invisible.com

Neprijatan detalj koji često promakne pripadnicama lepšeg pola se na engleskom popularno zove ‘camel toe’. U pitanju je problem sa uskim farmerkama gde vaša intimna zona nenamerno bude izložena pogledima. Ako su vam pantole preuske i neudobne onda verovatno imate ovaj problem.

camel toe

Izvor: Gagbay.com

Sto se tiče boja, danas ne postoje striktna ograničenja i svi, počevši od dizajnera, vole da se igraju. Ipak mi vas upozoravamo da izbegavate kombinovanje smedje i crne. Ova kombinacija je čudna i veoma zahtevna te prosto na retko kome dobro izgleda.

crno smedja

Izvor: Rescuehumor.com

Helanke umesto pantalona. Ne znam odakle početi sa ovim fenomenom koji je veoma popularan na našim ulicama. Ukoliko nemate tuniku ili dugu majicu preko onda treba da izbegavate helanke. Istaći će sve nepravilnosti na vašem telu, učiniti da izgledate nemarno i kao da ste krenuli u teretanu.

helanke

Izvor:  bronwynmay.wordpress.com

I zadnji savet, slažemo se da svako treba da nosi šta voli, ipak ne zaboravite da obuća mnogo govori o čoveku. Zato je bolje da se klonite Crocks-ica, Ugg čizama i obuće koja udobnošću kompenzuje za svoj izgled. Isto udobno a daleko lepše možete izgledati i u baletankama, espadrilama koje su sad hit ili simpatičnim sandalama sa kaišićima.

crocs

Izvor: Shutupandwearit.com

Evolucija privlačnog kroz vekove

Od kako je sveta i veka, žene i muškarci pokušavaju da izgledaju što lepše i što privlačnije. Reklo bi se da je ovo opravdana težnja koja se nepromenjena prenosi s kolena na koleno. Za nju ne postoje granice,  jednako je prisutna u svim kulturama i u različitim epohama.

No, ono što se menja, jesu standardi lepote, podložni diktatu mode. Tokom istorije ljudi su voleli tanke usne, male grudi, uzan struk, dečački izgled, obline. Ipak, čini se da je najvećoj promeni podložna ženska  figura. Od punačkih renesansnih lepotica do mršave Tvigi, pojam lepe figure, koja će biti privlačna muškarcima, a na kojoj će druge žene zavideti, stalno se menja.

rubens

Peter Paul Rubens

Nakon viševekovne vladavine punijih žena, početkom 19. veka stvari počinju da se menjaju. U pojedinim razvijenim zemljama Evrope, u visokim, elitnim krugovima, vitkost postaje novi ideal lepote, te  bogate dame a i njihove jače polovine uvode različite telesne vežbe, menjaju način ishrane, podvrgavaju se prilično čudnim metodama, ne bi li uticali na spoljašni izgled i približili se standardima koje je  tadašnja moda diktirala. Obline „Rubensovih lepotica“ polako su počele da se tope pred naletom novih dijeta, koje su, osim mršavijeg izgleda i boljeg zdravlja trebalo da dopinesu i višim moralnim  standardima. Četrdesetih godina 19. veka jedan američki sveštenik je propovedao prilično jednostavnu dijetu, koja se zasnivala na uzdržavanju od začina i preteranog udovoljavanja svojim čulima, jer je  upravo takav način ishrane vodio „bolestima, lošem varenju i preterivanju u seksu“.

Corset

Samo nekoliko decenija kasnije, na pragu 20. stoleća, u svetu se radikalno menja pojam lepote, i prelazi put od „zdrave  punačkosti“ do stanovišta da je debljina isto što i lenjost. Veliku ulogu u ovoj transformaciji imala je moda. Za samo nekoliko godina odbačeni su korseti, čija namena u to vreme i nije bila stanjivanje figure,  već bolja preraspodela viškova. Bez te višedecenijske podrške i oblika koji je mogao koliko-toliko da se dotera, žene su postale nezadovoljne svojim prirodnim oblinama, koje su se, opet u skladu sa modom, sada  lakše ocrtavale kroz sve tanje i kraće haljine.

Do dvadesetih godina počele su da se broje kalorije, a žene su češće proveravale svoju težinu na vagi. U to vreme savršena žena je bila visoka 163cm i imala je oko 63kg. Duga i gusta kosa, koja je vekovima  bila simbol ženske, a ponekad i muške lepote, povukla se pred bob frizurom, a bujno poprsje smenjeno je sve popularnijim dečačkim izgledom. Nakon Drugog svetskog rata, Kristijan Dior je promovisao ,,novi  izgled“ – tanak struk i veće grudi. Da bi postigle ovaj izgled, žene su počele da kupuju push-up grudnjake a liniju struka su, još jednom, poverile korsetu. U naredne dve decenije, modom i filmom su gospodarile  žene raskošnih oblina, a najzanosnija od svih, sigurno je bila Merlin Monro, tragična heroina koja će dugi niz godina ostati simbol savršenog ženskog tela. No, sve ima svoj početak i svoj kraj, naročito u modi,  gde se jedan trend smenjuje njegovom suprotnošću.

zene

Izvor: en.rian.ru

Šezdesetih godina je na scenu stupila Tvigi, najmršavija manekenka koju je svet do tada video. Ona nije morala da vežba, da ide na dijete, niti da nosi bilo kakve steznike da bi postigla izgled koji su modni  kreatori želeli. Visoka 169cm, a teška tek 41kg, ova britanska manekenka je postavila standarde koje čak ni njene koleginice nisu uspele da dosegnu. U manjoj ili većoj meri, tokom narednih decenija,  mršavost je ostala na ceni, koja je ponovo uzela maha tokom devedesetih kada je započeo trend: „skinny is better“. Sa modnih pista i naslovnih strana preselio se na male ekrane, te su glavne glumice muku  mučile da se uklope u nove, poželjne gabarite. Odjednom, sve su želele da postanu kao Ali MekBil (Kalista Flokhart) ili Kejt Mos, da budu još manje, još tanje, i to po svaku cenu. A cena nije bila mala: milioni  devojaka, a sve češće i momaka sa poremećajem u ishrani. Novi/stari trend je najviše pogodio populaciju mladih, koji su mršavost videli kao jedan od osnovnih zahteva društva, kao jedan od neophodnih  uslova da budeš prihvaćen ili popularan. Biti debeo je nepristojno. A dijete i opsednutost izgledom su postale način života i za široke narodne mase.

peggy-moffitt-twiggy

Izvor: blog.stylesight.com

No, da budemo iskreni. Odavno je prošlo vreme kada je važila krilatica da „o knjizi ne treba suditi po koricama“ ili da „lepota dolazi iznutra“. Ako je ikada tako vreme i postojalo. Naš izgled utiče na okolinu, od  njega u velikoj meri zavisi kako nas ljudi doživljavaju, pa samim tim i kako se odnose prema nama. Pored toga, od izgleda sve više zavisi i uspeh u poslu, bez obzira što nismo ni manekenke ni glumice. Koliko  puta ste u poslednje vreme naišli na oglas za posao u kome se traži da se priloži i slika kandidata? To što nam se ovakav postupak pojedinih poslodavaca ne dopada, ne znači da ne postoji i da će ignorisanjem  nestati. Jer ipak, živimo u XXI veku, veku u kojem je spoljašnji izgled (skoro) sve. Moderno doba je doba opsednutosti lepotom i mladošću, doba u kome se deca koja su odrasla uz Barbiku i Kena sada operišu da  bi ličila na svoje igračke iz detenjstva i kada je celulit najveći neprijatelj „urbane“ devojke.

sport woman

Izvor: www.dailydesigninspiration.com

Nakon nekoliko slučajeva kada su mlade manekenke izgubile bitku sa anoreksijom, modni kreatori se okreću „zdravom izgledu“ ostavljajući za sobom zahteve za androgenim, gotovo izgladnelim  manekenkama bez ijednog ženskog atributa. Na reklamama sve češće možemo videti „prave“ žene koje više odgovaraju našem odrazu u ogledalu. Pritisak iz medija polako popušta, no do promene mora doći u  nama samima. Da bi se izbegla preterivanja koja vremenom postaju predmet podsmeha i koja utiču na naše zdravlje, kako fizičko, tako i psihičko, treba težiti umerenosti u svakom segmentu života. Pronaći  zlatnu sredinu, idealnu meru ukusa, osobenosti i originalnosti. Samo treba da poželimo da budemo bolje verzije nas samih. U svakom pogledu.