Proleće nam polako stiže!

Konačno dolazi proleće! “Park se šepuri!”. Ma koliko sve te boje, koje se prelivaju na blagom suncu bile lepe, proleće još uvek donosi i vetar, hladnjikavo vreme i kišne kapi. Iz kreveta se nevoljno izvlačim i pokušavam da zagrlim radijator pre nego što bude kasno. Valjda još uvek nenaviknut na hladno, moj organizam odbija da prestane da se trese. Brrr. Izvlačim pantalone od somota i vuneni džemper i shvatam da preterujem. Ali meni je hladno!

Ušuškana kao da je napolju minus milion, istrčavam napolje. Vetar raznosi suvo lišće svuda u naokolo i upotpunjuje moju bajku. Lišće koje šušti pod nogama, skoro isti osećaj kao daska koja pravi trag na snegu. Odjednom, neka draga muzika prestaje, čuje se samo vetar i pored mene prolaze dve devojčice, pobegle sa časa u plitkim pantalonama i sa kratkim jaknama.

Možda mi sve to ne bi toliko privuklo pažnju da njihove kose nisu letele na sve strane a one bezuspešno pokušavale da ih uhvate. I dok ja tako stojim na semaforu i ne verujem da se ova deca pored mene hrabro tresu, dok čekaju da se upali zeleno svetlo na semaforu, kao nastavak prekinute bajke, prolazi devojka u plavom kaputu, sa plavom kapicom na glavi. Zamišljena i nestvarna, kao da korače po oblacima, razbila mi je monotoniju sivila. Pogledala sam još jednom taj mantil, koji je plesao na vetru i kapu, koja je čuvala kosu. Samo sam razvukla osmeh i utonula u oblačke.

Iako “čizma glavu čuva”, hajde da pričamo malo o kapama, šeširima, svemu što sa jedne strane može da nas zaštiti od zime ili sunca, a sa druge strane da bude sjajan modni detalj.

Žene su pre šesnestog veka, da bi se zaštitile nosile marame. Tek u šesnestom veku počinju da se nose šeširi. Termin “Modistkinja” dolazi iz italijanskog grada Milana gde su tokom osamnestog veka bili napravljeni najkvalitetniji šeširi. Početkom devetnestog veka obod šešira postajao je veći, stavljali su se ukrasi, cveće, krzno, perje. Do kraja veka pretstavljeni su mnogi različiti modeli. Tridesetih godina dvadesetog veka žene su počele da skraćuju kosu, a šeširi su počeli da dobijaju oblik šlema. Fotografija: Lela Radulović

Kao što verovatno znate, Koko Šanel je svoje pisanje istorije započela upravo kao dizajner šešira, i to iz hobija. Dakle, otkada postoji modna industrija, kape i šeširi su bili nezaobilazni detalj.

Ne morate da uzmete šešir sa velom i peruškama, mislim da to malo gubi funkciju, ali štofani kačket u boji šala bi sasvim lepo mogao da odradi posao. Tu su uvek i šubare, sad će neko iz društva za zaštitu životinja da me polije farbom, ali u vreme naših mama i baka, ništa se drugo nije nosilo. Sigurna sam da svaka od vas ima bar jednu zaturenu na nekoj visokoj polici. Samo ih ostavite da se provetre i krenite u osvajanje svog sveta.  Ili, čak obične kape sa ćubom, moja sestra ih i dalje nosi.

Godine zaista nisu važne. Za neki večernji izlazak tu je nezamenljivi muški šešir u crnoj ili nekoj drugoj tamnoj boji, teget ili ljubičastoj. Pre nekoliko zima sam na budimpeštanskom trgu, ispred poslastičarnice Žarbo, dok je trajao novogodišnji vašar kupila crveni šešir koji po obliku potseća na šlem. Vunen je i topao, u kombinaciji sa crvenim šalom iste teksture izgleda neverovatno. 

Fotografija: Lily Ann

To su oni mali detalji o kojima mi ovde pišemo.

Zato, nameštam svoju beretku i pretrčavam ulicu.

 

Modni trendovi za sezonu proleće/leto 2012.

Uporedo sa finalnim rasprodajama, u vašim omiljenim prodavnicama uveliko pristižu kolekcije za predstojeće tople dane. Pre nego što krenete u sezonsko obnavljanje garderobe, saznajte šta svetski dizajneri predlažu za sezonu proleće/leto, te pronađite svoje favorite u bojama, printovima ili krojevima.

Haljine su možda i najznačajniji komad pri odevanju tokom toplih dana. S obzirom da se nose sve dužine, pažnju posvetite aktuelnim bojama i krojevima. Tokom dana su najpoželjnije duge, komotne i lepršave haljine cvetnog printa, od pomalo providnog šifona ili sa dubljim dekolteom. Dodatni efekat ženstvenosti ćete postići tankim kaišem u nekoj od aktuelnih, jarkih tonova ili bogatom ogrlicom u boho stilu.

Iako mini haljine iz šezdesetih gotovo da ne mogu da ne budu u trendu, posebno tokom večeri, apsolutni hit sezone su metalik, sjajne haljine asimetričnih krojeva. Šljokice i sjajni materijali deluju glamurozno i bez aksesoara, te su vam osim haljine, dovoljne samo dobre štiklem u tonu sa haljinom.

Trend color-blocking je zapalio prošlu godinu, a ove sezone se nastavlja, sa zanimljivim i još hrabrijim izmenama. Apstraktni geometrijski printovi i jarke boje, uz asimetrične krojeve, učiniće proleće i leto zabavnijim, a za inspiraciju pogledajte predloge modnih kuća Celine, Proenza Schouler, Issey Miyake i Gucci.    

 U gomili printova inspirisanih prirodom ili geometrijom, neće se svako snaći, te za romantičnije i jednostavnije žene, dizajneri predlažu pastelne tonove, uz puno nijansi ružičaste. Puno čipke i karnera u sekundi će vas pretvoriti u damu sa početka prošlog veka. Poigravanje sa bojama se od nežnih, mirnih pastelnih tonova proširilo na neonske nijanse ovih boja, koje se odlično kombinuju i dopunjuju. Za početak su vam dovoljne farmerice u tirkiznoj ili pink boji, uz koje kombinujete bebi roze ili rezedo bluze.

Iako je paleta boja bogatija nego proteklih sezona, jarko crvena i narandžasta zauzimaju posebno mesto u vašim ormarima. Osim što ne možete da budete neprimećeni, jer je ljudsko oko najosetljivije na nijanse crvene, lako se kombinuju sa aktuelnim trendovima, posebno sa elektrik plavom i žutom, koje su obeležile sezonu jesen/zima 2011/2012. godine. Takođe, posebno mesto u modnim krugovima zauzimaju morski tonovi, te se zaista može reći da je broj kombinacija veći nego ikada.

Pokažite stomak! Poslednji put smo nosile kratke topove još devedesetih, te je sada pravo vreme za trening, jer kratke majice, uz suknje A kroja ili široke, baggy pantalone, su apsolutni hit. Véronique Leroy, Jean-Paul Lespagnard i Anthony Vaccarello su dali svoje predloge, koji su jednostavni i nosivi, naravno, ukoliko su vam trbušnjaci u formi.

Prošle godine nas je inspirisao film “Black Swan” i kostimi koje su dizajnirale sestre Rodarte. Ove godine se sa nestrpljenjem iščekuje film “The Great Gatbsy”, koje nas vraća u dvadesete godine, stari Holivud i zvuke džeza. Dok čekamo ovo umetničko delo , pogledajte “Lady Chatterley’s Lover”, takođe rađen po knjizi iz istog “zlatnog” doba. Za povratak dvadesetih odgovorni su Ralph Lauren, Max Azria, Carolina Herrera, Matthew Williamson, Alberta Ferretti, Armani, Roberto Cavalli, Etro i mnogi drugi brendovi i modne kuće.

Izvor fotografija: Style.com

Izvor fotografija: Vogue.it

 

 

“Kanađanke” – najpopularnije duboke zimske cipele u Beogradu

“Ko nema u glavi, ima li bar na nogama?” – i dan danas me to pitanje mori.

Pre tačno pet godina, sestra me je povela za ruku, bukvalno odvukla u prodavnicu sportske opreme. Za fensi devojku kakva sam tad bila, što bi moja drugarica rekla “splavaruša“ (baš joj hvala), odlazak tamo mi je bio kao da okorelog “metalca” naterate za kaznu da sluša Šabana Šaulića. Šta ja tamo, pobogu da radim? U svojoj početnoj beogradskoj fazi, jedna primorska devojka nije imala pojma kako izgleda čuvena zima u prestonici Srbije, a kamoli kako košava zviždi kroz jaknu. Otišla sam u prvu prodavnicu čiji mi se izlog svideo i našla savršene čizme po vrlo pristojnoj ceni. Odmah sam ih obula i šepurila se po fakultetu, kao da sam osvojila titulu “Mačka u čizmama“.

Prvi beogradski sneg sam dočekala bolje i srećnije nego sopstveni rođendan. Obukla sam se “nit′ smrdi nit′ miriše“, što bi značilo, tanušni džemper i jakna preko, ali i obavezne čizme. To je tek bila posebna priča. Ušnirala sam ih, obožavajući činjenicu da imaju pertle od metar, koje onda ja obavijem skroz oko nogu. Nabila sam i neku kapu na glavu i iskočila napolje, pravo u Tašmajdanski park. Videli biste kučiće kako skaču i pokušavaju da uhvate jezikom sneg i  videli biste mene pored da radim to isto. Samo bez hvatanja snega jezikom. Not my style. Skakala sam od sreće, pa čak i odgurnula nečijeg psa sa savršenog mesta za pravljenje anđela u snegu u stilu ”ko prvi devojci, njemu devojka”. Jadan pas, pogledao me je začuđeno, nije mu bilo najjasnije šta spodoba od metar i sedamdeset hoće od njegovog mesta za obavljanje nužde. U svoj euforiji nisam primetila da se zvuk šljapkanja čuje pravo iz mojih čizmi.

Stigla sam kući, zarumenjena kao Hajdi i crvenog nosa kao Rudolf i otpertlala svoje divne čizme. Tek tada sam shvatila da su moje čarape postale Nijagarini vodopadi i da sam kupila parče jeftinog skaja obmotano u pertle. Naravno, Lavovi nikad ne priznaju svoje greške, a kamoli još tvrdoglavije Lavice.

Igrom slučaja, moja starija sestra, moja stroga starija sestra da bolje kažem, je jednom prilikom ukapirala da su moje noge mokre i da je bolje da sam na njih stavila crne kese za đubre umesto onih, nazovi, čizama. Digla je strašnu dreku i tako smo završile u onoj sportskoj prodavnici sa početka teksta. Šta smo kupovale? Pa, “kanađanke“ iliti planinarske cipele!

Kako su grozne bile, nije mi se mililo da ih probam, pogotovo kad nam je ljubazni prodavac rekao da su “unisex“. Odlično, daću ih komšiji deda Mitru na zajam kad bude išao po ′lebac sledeći put! Ne moram ni da kažem da sam dobila te “fuj” cipele i da sam ih mrzela od prvog trenutka. Naravno, činilo mi se da sam na faksu izgubila titulu “Mačka u čizmama”, a postala mis “Najružnije cipele”. Naravno da nije bilo bitno šta sam obula, ali svaki put kad bih skrenula svoju koncentraciju sa predavanja na ono što imam na nogama, poskočila bih od užasnutog straha i pomislila: ”Čije su, dođavola, ove gadne cipele?!” Ah, da…moje.

Sledećih par godina spavale su u cipelarniku, jer sam bila toliko tvrdoglava da nosim nešto što je ima oznaku “unisex“ i liči na mutirane muške kopačke. Bila sam voljna da ih prosledim onom istom komšiji deda Mitru, ali mi je rekao da ima čukljeve na obe noge i da zato nosi veći broj.

Ljudi se menjaju, naravno, pa sam od planinarskog cipelomrzca postala Lusi iz “Čarlija Brauna“- fazon “govorim tiho i nosim ′kanađanke′ sa sobom“. Morala sam da priznam starijoj i odgovornijoj sestri da je bila u pravu. Par puta sam dobila smrzotine prvog stepena (barem je to u mojoj paničnoj glavi izgledalo tako) i od tad mrzim kad su mi noge natopljene vodom. Probudila sam “kanađanke“ u cipelarniku, zamišljeno im se izvinila za dugogodišnji boravak na tako mračnom mestu i od Pepeljuge postala saveznik onom dedi što ne razume da mladi “sedu na ′ladan beton“.

Pre neki dan išla sam ulicom, poznatom rutom, od centra do fakulteta, gde ima dobrih sedam minuta peške. Ako uhvatite trolu, koštaće vas deset minuta i nemojte da se zavaravate da ćete brže stići prevozom i uštedeti vreme, nekako se uvek ispostavi da je u blizini saobraćajac, a svi mi znamo šta to znači. Elem, dok sam išla ulicom, na svakih pola minuta zaslepelo bi me neko žutilo. Kad bih skrenula pažnju na to, videla sam da pola grada nosi čuvene “kanađanke“! Opsesivno-kompulsivni poremećaj ili ne, počela sam da ih brojim do fakulteta i izbrojala čak deset pari! Ovih dana su moderne, čuvaju glavu (metaforički, nemoj da je neko stavio cipelu na glavu, koliko god da volite Lejdi Gagu) i zdravlje i zbog toga su trenutono veoma u modi. Čak ih i fensi cice nose.  

Sve u svemu, ovih dana pada sneg, pa će vaše “kanađanke“  imati dosta posla. A o ovoj reklami što sam im sada napravila ću prodiskutovati sa predstavnicima modela ovih cipela, tražiću pre svega da maknu glupavu etiketu ”unisex”, a možda im budem i  tražila jedan par ljubičaste boje, da ove što ih sad imam konačno odu u penziju.  Želim vam udobnu kanađansko-žutu zimu!

Sunce u Vašem ormanu

Sunce se kotrlja po plavetnilu kao usijana lopta. Maštanje o čizmama koje čame u uglu cipelarnika polako se bliži kraju, a mene hvata panika od hladnoće. Da li je moja želja da zima dođe bila preuranjena? Osmeh iz ugla plakara, kaput sa krznom i već mi je toplije.

 Fotografija: Lily Ann

Više se i ne sećam kada, ali se jako dobro sećam zašto sam naučila da šijem. Izgleda mi kao da je tako oduvek. A vrlo je jednostavno, ne postoji stvar koju nije moguće napraviti. I za to je, naravno, potrebno malo talenta i malo kreativnosti, ali najviše vežba. Sećam se da sam želela “baš ovakve pantalone”, stare izlizane široke pantalone na kukovima. Ha, moja mama me je dočekala sa izjavom: “A, pa nemamo kroj za njih!”. Kako? Pa, one su kroj? Da i prva, pomalo iskrivljena, ali moja stvar bila je rođena. Nosila sam ih sa ponosom, jer su bile odraz mene.

Od tada je prošlo mnogo godina. Mnogo različitih pogleda na svet, šarenih boja, polomljenih igala, oparanih nogavica. Nekada mi se potpuno beznadežno činilo, noc, mašina koja jednostavno neće da sluša kao da oseća. Samo dozvolim sebi da udahnem još jedan dan, da sve lepo prespava i sa novom energijom krenem na svoje vetrenjače. Ali sve to ne bi bilo potpuno da nisam imala nekoga s kim ću sve to da podeli. Sve te male radosti koje su tu, samo ih treba uhvatiti. Moja sestra. Uvek tu da mi pomogne oko rukava, kragni, novih ideja za pojas. Zato su se meni dopadali rajsfešlusi i dugmići. I tako nam je šivenje postalo više od hobija. Postalo je deo našeg potpisa u istoriji ovog vremena. Tako smo mi postale Djudju. Možda nećemo promeniti svet, ali se barem trudimo da ovaj mali svet oko nas učinimo boljim i lepšim. I od toga ne odustajemo.

Svako korača u nekom svom ritmu, svako ima neki svoj lepršavi mantil koji ga prati. Ja sada ne bih umela da definišem tačno modu ovog vremena. Mogla bih jednostavno da kažem sve. Sada je sve u modi, zato se ponekad začudim kako neke devojke izađu iz kuće. Nismo svi obdareni dugim nogama i uzanim strukom, ali neke stvari jednostavno možemo da sakrijemo. Pre par meseci prijateljica me je zamolila da joj pomognem oko izbora haljine za svadbu. Mene to uvek malo asocira na estradu jer je sve kitnjasto, ali ako se stvari pojednostave može biti ujedno lepo i elegantno. Stvar i jeste u jednostavnosti, ali i u tome da odaberete nešto što je u skladu sa vašim godinama i oblinama. Haljine kao što nose balerine pristaju devojčicama, one mogu da izgledaju kao male princeze i to je zaista simpatično. Ali da mama obuče takvu istu haljinu, a usput je i malo punija, izgledala bi kao nilski konj iz Diznijeve Fantazije. Uvek sam se pitala ko može da ih pusti takve napolje! Jeste malo surovo da vam neko iskreno kaže da vam nešto ne stoji, ali bolje da vam to kaže iskren prijatelj nego da budete tema prepričavanja za susednim stolom. Posle takvog objašnjenja haljina sa više slojeva nacigovanog tila nije došla u obzir. Dugačke haljine, kao što nose boginje sa Olimpa nisu dolazile u obzir, morale smo da smislimo nešto originalno. Audrey Hepburn je svetu ostavila u nasleđe najjednostavniju i najelegantniju haljinu ikada. “Little black dress” je haljina za svaku priliku. I haljina koja nikada neće izaći iz mode. Ali ako ne želite da budete previše ozbiljni, takva haljina može biti i u nekoj nežnoj boji. Svetla kajsija ili već neka boja koja ide uz vaš ten. Jarke boje ne idu uz takve proslave. Biti šaren kao papagaj neće privući pažnju kakvu želite. Dekolte ponekad može imati suprotan efekat i da izgledate samo vulgarno, a ne sexy. Za ovakvu priliku bolja je haljina sa širokim bretelama ili čak haljina bez rukava koja je skoro uz vrat. Otkriva sasvim dovoljno, a ističe najbitnije. Dakle, našle smo rešenje.

Izvor fotografije: Taobao

Mala bež haljina od viskoze sa kratkim rukavima do kolena, jednostavna, sa par ušitaka. Široki kajiš koji ističe struk u boji starog zlata i naravno cipelice u istoj boji sa crvenim đonom. Postoje ti jednostavni detalji koji plene, a nisu napadni. Ako je vreme takvo da vam treba nešto preko, možete uz ovu kombinaciju ubaciti bolero koji je boje pojasa, takođe od viskoze. Prirodni materijali ne samo sto su lepši, nego se i vi u njima bolje osecate. To je valjda i poenta. Pre ćemo primetiti nasmejanu i zadovoljnu osobu. I ona nam uvek ostane urezana kao pojava.

Zaista je bilo tako. Još jedan lep i srećan dan je ostao zabeležen.

I ponovo onaj beli kaput koji ne može da dočeka da na njega dođe red. Jednostavan, ali sa detaljem lisice oko vrata koja je samo skupljala prašinu u ormaru tatine tetke. Koliko zaboravljenih i neiskorišćenih stvari se vuče po vašim komodama i plakarima? Razmislite šta sve možete da napravite sa par sitnica koje već imate.

Sada vas ostavljamo da maštate o krpicama. Vidimo se za koju nedelju i donosimo vam vruće vesti sa Toskanskih pločnika.