Služi se kafa bez kofeina

Može vam se destiti da vas iznenade promoterke obučene u pidžame u nekom od beogradskih restorana. Radi se o novoj promotivnoj akciji Grand Arome Dekofe, koja na ovaj način želi da informiše ljude, ukloni predrasude i na interesantan način predstavi da se može uživati u kafi, a da se posle toga odmah lepo i spava. Mnogi su već imali priliku da vide moderne uspavane lepotice u pidžamama i patofnama kako uz ovu posebnu kafu dremaju u tržnom centru, pozorištu i gradskom prevozu.

U restoranu Lavina u Belvillu, gde se služila kafa bez kofeina, se među gostima zatekla i Danina Jeftić, mlada i poznata glumica, zvezda filma „Montevideo bog te video“, koja je izjavila da je izuzetno zadovoljna što i na našem tržištu postoji kafa koju smeju bez ikakve bojazni da piju i trudnice, o čemu je ona posebno vodila računa tokom trudnoće. Pomenuta akcija je samo nastavak iznenađenja koje je Grand Aroma Dekofe priređivala našim sugrađanima.

Promoterke Grand Aroma Dekofe kafe sa glumicom Daninom Jeftic (1)

Ova jedinstvena kafa predstavlja pažljivo odabranu selekciju zrna kafe visokog kvaliteta, iz koje je kofein izdvojen na potpuno prirodan način.

Zbog toga se nemojte iznenaditi ukoliko i vas negde u večernjim satima pronađu Grand Aroma Dekofe uspavane lepotice.

Meditacija i mantre

Svi smo, manje – više, upoznati sa čarima meditacije. Zbog toga ćemo se, u ovome tekstu, posvetiti mantrama, kratkim ili dugim formama koje blagotvorno deluju na naš um. Mantre su različite dužine, možemo ih izgovarati naglas ili ponavljati u sebi, a njihovo ponavljanje nam može pomoći u različitim životnim prilikama.

Pred vama su samo neke od poznatih mantri:

OM – Om je najpoznatija mantra ili, kako je mnogi nazivaju, “mantra nad mantrama”. Ona se sastoji od tri zvuka (A, U, M), koja se pojenjem najčešće stapaju u OM. Predstavlja sintezu svih mantri. Ponavljanjem ove mantre postajemo fokusirani, mirni i opušteni. Svrha ove mantre je da probudi stanje našeg unutrašnjeg mira, jer bez njega ne možemo dostići duhovni rast i razvoj. Uz pomoć ova dva slova možemo da uđemo u duboko meditativno stanje, te da internalizujemo svesnost.

MAHAMRITYUNJAYA MANTRA – Ova mantra se izgovara subotom uveče, oko 18 časova i služi za stvaranje pozitivne i zaštitničke energije. Pokazala se veoma korisnom kada je reč o ljudima koji su suočeni sa nekom bolešću ili životnom krizom. Ova mantra, ukoliko se ponavlja sa predanošću, ima stimulišući efekat koji nudi dugovečnost. Osoba koje redovno izgovara ovu mantru gradi oko sebe jedan zid koji počinje da je štiti od negativnih energija. Ponavljanje ove mantre pred spavanje osigurava dobar i kvalitetan san.

Guided-Meditation

GAYATRI MANTRA – Ova mantra se koristi za razvijanje inteligencije, znanja, mudrosti, ali i zbog proširivanja svesti. Da bi ova mantra bila delotvorna, potrebno je pevati 24 puta svakoga dana. Ponavljanje ove mantre otvara vrata duhovnog uređenja. Gajatri mantra je namenjena svim ljudima koji žele da osvetle različita stanja ljudske svesti. Indijski mudraci je smatraju jako korisnom, jer ima istovremene efekte kako na telo, tako i na um. Važno je znati da mi ne moramo razumeti samo značenje mantre, jer ćemo se samim njenim ponavljanjem povezati sa vibracijom koja nam je potrebna.

OM MANI PADME HUM – Ovu mantru nazivaju “Mantra čudesnog iscelenja” ili “Mantra velikog saosećanja”. Reč je o jednoj od najpoznatijih mantri u Budizmu. Uz ovu mantru čovek može jako dugo da hoda bez zamora. Originalno je nastala u Indiji, a u slobodnom prevodu glasi: Gle, dragulj u lotosu!

OM SHANTI SHANTI SHANTI – Reč “šanti” znači mir i ponavlja se tri puta prilikom izgovaranja ove mantre. Redovnim upražnjavanjem ove mantre postiže se unutrašnji mir koji više ne uspevaju da naruše ni spoljašnje energije i nemiri.

Pokušajte! Ne budite skeptici. Mnoge duhovne vođe su na ovaj način uspele da sačuvaju svoj mir. Ugledajte se na mudrije od sebe i već danas pronađite svoju mantru.

Noć istraživača 2013

Beogradski naučnici će se i ove godine okupiti poslednjeg petka u septembru kako bi kroz manifestaciju Noć istraživača 2013 domaćoj javnosti približili nauku kao važan deo svakodnevnog života. Kao i tokom prethodne četiri godine na više lokacija u Beogradu, kao i u tri škole u Srbiji, biće promovisana nauka i istraživanje kao profesija svima onima koji požele da o ovoj oblasti saznaju nešto više, a posebno mladima zainteresovanim za karijeru u nauci.

Noc istrazivaca 2012

Noć istraživača biće održana 27. septembra 2013. u sklopu projekta “Science in Motion for Friday Night Commotion 2.013” (SCIMFONICOM 2.013) pod pokroviteljstvom Evropske komisije. Organizatori su Institut za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo, Institut za biološka istraživanja “Siniša Stanković” i Fakulet za fizičku hemiju Univerziteta u Beogradu.

Srbija je dobila podršku Evropske komisije za još jedan projekat pod imenom Six Senses of Science (SoS), čiji je nosilac Fakultet tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu, i u sklopu kog će manifestacija biti održana u Novom Sadu i Zrenjaninu.

Tokom manifestacije Noć istraživača u Beogradu će biti organizovan niz aktivnosti u institucijama kulture koje se nalaze u Knez Mihailovoj ulici, a mobilni timovi će u Naučnim kombijima posetiti tri mesta u Srbiji i svaki od njih, sastavljen od naučnika iz više oblasti istraživanja, će u interakciji sa učesnicima obavljati različite eksperimente. U sklopu programa manifestacije u Beogradu naći će se aktivnosti prilagođene različitim uzrastima i ukusima: interaktivne postavke Velika naučna avantura i Lov na blago, igraonice Naučna crtanija i Dragulji nauke, literarna radionica Nauka u fikciji i ciklus predavanja Pitaj, Saznaj, Voli.

Noc istrazivaca 2012_2

Evropsko ćoše će biti organizovano u Francuskom institutu u Beogradu i u svakoj školi koju će posetiti Naučni kombi. Ova aktivnost će biti organizovana kao interaktivni kviz o poznatim evropskim naučnicima, a posetioci Evropskog ćošeta u Beogradu će imati priliku da se upoznaju sa aktuelnim projektima koji se realizuju u Srbiji pod pokroviteljstvom Evropske komisije. Osnovne i srednje škole van Beograda koje u okviru trenutno otvorenog konkursa pošalju najbolje umetničke radove na temu Ja, naučnik steći će pravo da u sklopu Noći istraživača 27. septembra 2013. ugoste po jedan Naučni kombi upućen iz Beograda sa ekipom naučnika i opremljen za izvođenje zanimljivih eksperimenata.

Možete ih pratiti preko Facebook stranice i Twitter profila.

In & Out

In: Ministri ministri ajmo ajmo počinje škola

On: Uhapšeni trovači pasa u Beogradu

Hot: Bosanski jezik postoji ili ne? (ajmo Dodik počinje škola)

Virus zapadnog Nila (hoće li neko pojasniti šta je?)

Informacija: Bredli Mening

Miris znanja: Letnje kolonije i škole

in @ out 52 slicica

U jeku: Konkursi za izlaganja

New York garbage for sale: Justin Giganc (da li je američko đubre skuplje od evropskog i koliko košta kilo kvalitetnog đubreta?)

KCB: Tinejžeri osvajaju Beograd

KCB najava: Yeh Yo-Li

KC Grad: TKV

Muzej 25.maj 24.avgusta: revijalna izložba Zastave 600,750 i 850

Galerija FLU: Moderni fluizmi

Podroom/Remont: Posledice. Menjanje kulturnog pejzaža

Mikser boja: Chromapost sessions

Pančevo: Famnaz

Kraljevo: Street Art festival

Bolje sutra: Sarajevo film festival

Prizren: Dokufest

Novi Pazar: Teatar za mlade

Varaždin: Špancirfest

Film festival: Vukovar

Rip: Elmor Lenard

O smrti jednog pisca: Mirko Kovač

US and THEM: Roger Waters

New Batman: Ben Affleck (no! no! no!)

UK: Art everywhere

Berlin: Serbinale (prvi festival nove srpske umetnosti)

Destinacija: Island

Pesme za kraj avgusta: Florence + The Machine

Moda za kraj avgusta i poneki septembar: Duge haljine (kao u Igri prestola)

Poslastica: Knedle sa šljivama

Aktivnost uz jesen: Pečenje rakija

Voziti se u: tramvaju broj 13

Boja: Kupine

Biti glumac, to nije dovoljno: Deni Glover

Lorka:

Umrem li,

ostavite balkon otvoren.

Dete narandže jede.

(Vidim sa svog balkona)

Kosac žito kosi.

(Čujem sa svog balkona.)

Umrem li,

ostavite balkon otvoren.

Žene ipak znaju šta žele

Odustala sam od pokušaja da svim onim „dobronamernim“ tetkama, strinama i mnogobrojnim tetama s ladnim trajnama, objasnim kako to da sam još uvek sama, a vreme mi je skoro pa prošlo. Kako da im objasnim nešto što ili ne žele, a pre bih rekla ne mogu da razumeju. Po njima moje je vreme prošlo; za mene, moje vreme tek dolazi.

Kako da im objasnim da ja jednostavno ne mogu da budem sa onim „lepim, mladim, a i dobrom prilikom“. Prilikom za koga, prilikom za šta? Ne mogu da budem devojka nekome kome je ceo svet video igrica, a smisao istog kako stići na sledeći nivo. Kako da mu budem devojka kada se on ponaša kao desetogodišnji dečak, a ne kao tridesetogodišnji muškarac!? Ne pomažu tu ni komentari „baš ste divan par“, ili „vi ste baš jedno za drugo“ . Možda jesmo, ako bi se pitale gore pomenute tetke i ostala ženska rodbina. Bez obzira na želju njegove „gospođe mame“ ja ne mogu da budem devojka njenom dečaku. Asocijacija slična onoj o Sofki i Tomči. Ne baš toliko surovo, ali po mentalnom sklopu aktera ove priče, ne ni tako daleko od istine.

Da ne bih zvučala kao neka zmija otrovnica i o nedužnom muškom biću pisala samo sve najgore, napominjem da je on savršen primerak, ali za neku osamnaestogodišnjakinju koju može da impresionira njegovo bogato poznavanje savremene elektronske muzike, video igrica i popularnih mesta pogodnih za „bleju“.

Kada biste ga videli možda biste se i upitali šta ja to, kog vraga, izvodim. Mlad, lep, pritom i stomatolog… Za moj ukus, fali mu dosta toga. Mene ne može oboriti sa nogu novi model skupe igračke na četiri točka, ili stan dobijen od tate na poklon. Široko obrazovanje, ljubav prema umetnosti, prošireni vidici, ništa se od toga ne stiče fakultetskom diplomom. To je nešto što se stiče u porodici, što se neguje, na čemu se radi. A sve je to ono nešto što njemu nedostaje.

why_men_dont_marry

Izvor: www.thefemininewoman.com

Zabrinjavajuće možda jeste, ali više ne čudi zašto je sve veća brojka mladih i uspešnih singl devojaka. Kada svojim radom, trudom i zalaganjem kročite sebi put ka uspehu i davno zacrtanim ciljevima, naravno da će vam zasmetati kada vas partner, vaš vršnjak, gurka pod stolom samo zato što mu smeta da javno, jasno i glasno, u društvu, iznosite svoj stav. I onako je dovoljno veliki problem što ste bar desetak godina stariji od devojaka njegovih prijatelje. Zar baš morate svima staviti do znanja da ste sigurni u sebe i da znate šta želite!?

Sve mi želimo nekoga ko će nama biti oslonac i vetar u leđa, nekoga dovoljno zrelog i sigurnog u sebe, ostvarenog, uspešnog. Nekoga ko će nas tešiti kada zatreba, i koji neće biti ljubomoran na naše uspehe. Želimo muškarca koje se ne plaši svojih emocija, koji zna da ceni ne samo našu lepotu, već i pamet, sve ono što smo postigle i ono za šta se zalažemo. Neki zlonamerni čitalac će možda prokomentarisati: „taj ako i postoji, sigurno je ili već oženje ili razveden. A ako i nije, mora biti da je već osedeo.“

Pa šta i ako je osedeo, i ako je razveden…Muskarci i onako kasnije sazrevaju, a toliko je primera koji dokazuju da su sa godinama sve bolji, kao vino. Preleželi su sindrom Petra Pana, izgradili sebe, i za razliku od mlađanih momaka nije ih sram da budu vitezovi i osvoje srce jedne savremene, moderne lejdi.

Predrasude, stereotipi i ostala pomračenja stvarnosti

”Kako zalepiti etiketu na čoveka? Jednostavno! – pljuneš na etiketu i zalepiš na čoveka… a može i obrnuto… pljuneš na čoveka i zalepiš etiketu”. Ovaj aforizam Vladimira Bulatovića Viba široko je primenjiv. I vrlo dobro opisuje sklonost etiketiranja i stereotipizacije, koji su u Srbiji i više nego rasprostranjeni. Čini se da smo okruženi stereotipima i predrasudama.

Ako se bilo čime izdvajte iz gomile ne gine vam status čudaka, odbačenog Drugog ili neka (negativna) generalizacja koja nema dodirnih tačaka sa stvarnošću. Drugačiji ste. Ne uklapate se. Talasate “mrtvo more”, štrčite iz gomile. Ne u Domanovićevoj, niti Nušićevoj, već u Srbiji XXI veka neke od grupa izloženih predrasudama, stigmatizaciji i osudi, o kojima se manje ili više govori su i:

Feministkinje i feministi – to su one brkate žene koje se ne depiliraju, spaljuju brushaltere, mrze muškarce i, jezikom narodnih umotvorina “do podneva mrze sebe, od podneva ceo svet”? Bezdušne karijeristkinje koje traže neku tamo ravnopravnost. I uopšte nisu ženstvene. Međutim, što je najzanimljivije, ne etiketiraju ih muškarci, nego i većina žena gaji otpor prema feminizmu – počev od odbacivanja upotrebe rodno – senzitivnog jezika, preko niza drugih najrazličitijih predrasuda.

feminizam

Kada su u pitanju feministi (iako je ovo “brdoviti Balkan i uprkos tome što je njihov broj izuzetno mali, da – ipak postoje), oni nailaze na još veće neodobravanje, čuđenje i neprihvatanje. Najblaži oblik etiketiranja koji dobijaju je “feminizirani muškarac”. Ostale (a sigurno ih znate) ne bih da spominjem. Naravno, oni koji osuđuju i etiketiraju, ne znaju ništa (ili znaju jako malo) ni o ženskim pravima, ni o talasima feminizma, istoriji, teorijama, niti bilo čemu drugom. Ali, ovo je Srbija i bitno je da imate stav o svemu, makar nemali pojma ni o čemu. I da taj stav (naravno) bude jasan, glasan i da ne ostavlja prostora za neistomišljenike.

Ateisti i ateistkinje – čini se da je religija postala pomodarstvo. Nije važno – verska i religijska osećanja i ubeđenja drugih treba poštovati. Ona su stvar ličnog izbora i ne bi trebalo da budu predmet javne diskusije. Međutim, ukoliko se izjasnite kao ateista, agnostik ili nevernik vrlo verovatno ćete izazvati neodobravanje i/ili osudu. Od pitanja koje nije argument – “kako možeš?” do različitih sociološko-antropoloških teorija o tome kako je “čovak biće koje veruje”, većina će se truditi da ospori, obesmisli, obezvredi vaše stavove i ubedi vas u suprotno. Naravno da sve to ne treba da vas brine – kvalitet ličnosti se ne meri stepenom religioznosti. Ili, rečima kampanje Ateista Srbije, aktuelne za vreme poslednjeg popisa “Ako nisi religiozan, zaboga reci tako”. Ne znam da li ćete goreti u paklu, a ni Sartrovi drugi vam neće postati pakao ako to sami ne dozvolite.

Seksualne manjine – prema podacima koje je objavila medjunarodna organizaciji ILGA-Europe : „Još uvek ni jedna everopska zemlja ne garantuje u potpunosti punu pravnu jednakost LGBT osobama; Sve evropske zemlje i dalje moraju da rade na postizanju pune ravnopravnosti, čak i one kod kojih je indeks ocenjen kao veoma visok (poput Velike Britanije sa 12,5 poena (od 17) ili Švedske i Španije sa 12 poena)”. Srbija je ocenjena indeksom 2. Iz priloženog se može videti da Srbija zauzima gotovo najnižu poziciju na skali, što je razumljivo, s obzirom na količinu predrasuda, homofobije i netrpeljivosti koja je prisutna u društvu. O nezavidnom položaju LGBT osoba u ovoj državi i stepenu u kom su ugrožena njihova prava govore i podaci istraživanja koje je GSA sprovela 2010. godine, a prema kojima čak 45% ispitanika/ca doživljava Paradu ponosa kao provokaciju prema onima koji su “normalne” seksualne orjentacije. LGBT populacija je nevidljiva i(li) ugrožena, a često postoji strah od prijavljivanja diskriminacije i nasilja. U tolerantnom društvu teme kako i zašto su ljudi orjentisani homoseksualno ne bi trebalo da budu bitne.

gay-rainbow-flag

Društvo u Srbiji je daleko od tolerantnog, nekada čak i od civilizovanog – u prilog tvrdnji dovoljno idu otkazivanje parade ponosa (gle, čuda) iz bezbedonosnih razloga dve godine za redom, nasilje, divljanje huligana, i “izliv patriotizma na beogradske ulice” na Paradi 2010., česte homofobične izjave brojnih javnih ličnosti u medijima i dug spisak razloga, koji su vam manje ili više poznati. U ovom slučaju, ne treba raditi samo na iskorenjivanju predrasuda i diskriminacije, već i na postizanju zadovoljavajućeg stepena poštovanja ljudskih prava i pravne jednakosti LGBT osoba, kao i donošenju zakonskih propisa koji će omogućiti stvarnu i potpunu ravnopravnost.

Ova lista bi mogla da ide u nedogled, jer, čini se da predrasude postoje na svim nivoima – pitanje je samo da li ćete biti ocenjeni kao “čudni” i “društveno neprihvatljivi” ili će vaša osnovna, ljudska i građanska prava biti ozbiljno ugrožena. Obama je u jednom svom govoru rekao da “treba da budemo u stanju da vidimo svet očima drugih i da se stavimo u njihov položaj – da nikada ne izgubimo iz vida ono što nas povezuje”. Mislite o tome i setite se da su “manjine ključ demokratije”, a predrasude “sudovi koji se donose bez prethodnog rasuđivanja”.