Proleće nam polako stiže!

Konačno dolazi proleće! “Park se šepuri!”. Ma koliko sve te boje, koje se prelivaju na blagom suncu bile lepe, proleće još uvek donosi i vetar, hladnjikavo vreme i kišne kapi. Iz kreveta se nevoljno izvlačim i pokušavam da zagrlim radijator pre nego što bude kasno. Valjda još uvek nenaviknut na hladno, moj organizam odbija da prestane da se trese. Brrr. Izvlačim pantalone od somota i vuneni džemper i shvatam da preterujem. Ali meni je hladno!

Ušuškana kao da je napolju minus milion, istrčavam napolje. Vetar raznosi suvo lišće svuda u naokolo i upotpunjuje moju bajku. Lišće koje šušti pod nogama, skoro isti osećaj kao daska koja pravi trag na snegu. Odjednom, neka draga muzika prestaje, čuje se samo vetar i pored mene prolaze dve devojčice, pobegle sa časa u plitkim pantalonama i sa kratkim jaknama.

Možda mi sve to ne bi toliko privuklo pažnju da njihove kose nisu letele na sve strane a one bezuspešno pokušavale da ih uhvate. I dok ja tako stojim na semaforu i ne verujem da se ova deca pored mene hrabro tresu, dok čekaju da se upali zeleno svetlo na semaforu, kao nastavak prekinute bajke, prolazi devojka u plavom kaputu, sa plavom kapicom na glavi. Zamišljena i nestvarna, kao da korače po oblacima, razbila mi je monotoniju sivila. Pogledala sam još jednom taj mantil, koji je plesao na vetru i kapu, koja je čuvala kosu. Samo sam razvukla osmeh i utonula u oblačke.

Iako “čizma glavu čuva”, hajde da pričamo malo o kapama, šeširima, svemu što sa jedne strane može da nas zaštiti od zime ili sunca, a sa druge strane da bude sjajan modni detalj.

Žene su pre šesnestog veka, da bi se zaštitile nosile marame. Tek u šesnestom veku počinju da se nose šeširi. Termin “Modistkinja” dolazi iz italijanskog grada Milana gde su tokom osamnestog veka bili napravljeni najkvalitetniji šeširi. Početkom devetnestog veka obod šešira postajao je veći, stavljali su se ukrasi, cveće, krzno, perje. Do kraja veka pretstavljeni su mnogi različiti modeli. Tridesetih godina dvadesetog veka žene su počele da skraćuju kosu, a šeširi su počeli da dobijaju oblik šlema. Fotografija: Lela Radulović

Kao što verovatno znate, Koko Šanel je svoje pisanje istorije započela upravo kao dizajner šešira, i to iz hobija. Dakle, otkada postoji modna industrija, kape i šeširi su bili nezaobilazni detalj.

Ne morate da uzmete šešir sa velom i peruškama, mislim da to malo gubi funkciju, ali štofani kačket u boji šala bi sasvim lepo mogao da odradi posao. Tu su uvek i šubare, sad će neko iz društva za zaštitu životinja da me polije farbom, ali u vreme naših mama i baka, ništa se drugo nije nosilo. Sigurna sam da svaka od vas ima bar jednu zaturenu na nekoj visokoj polici. Samo ih ostavite da se provetre i krenite u osvajanje svog sveta.  Ili, čak obične kape sa ćubom, moja sestra ih i dalje nosi.

Godine zaista nisu važne. Za neki večernji izlazak tu je nezamenljivi muški šešir u crnoj ili nekoj drugoj tamnoj boji, teget ili ljubičastoj. Pre nekoliko zima sam na budimpeštanskom trgu, ispred poslastičarnice Žarbo, dok je trajao novogodišnji vašar kupila crveni šešir koji po obliku potseća na šlem. Vunen je i topao, u kombinaciji sa crvenim šalom iste teksture izgleda neverovatno. 

Fotografija: Lily Ann

To su oni mali detalji o kojima mi ovde pišemo.

Zato, nameštam svoju beretku i pretrčavam ulicu.

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *