Princ sa šestim čulom!

Dok se u svetu, ali i u Srbiji, svakodnevno povećava broj žrtava porodičnog nasilja, banke sperme zadovoljno trljaju ruke u duetu sa donatorima, svaki treći brak završava razvodom a cifra usamljenih dama vrtoglavo raste, štampa i mediji se svojski trude da nas kroz kliše velike dileme oko muško-ženskih odnosa što bolje upute tj. pripreme na katastrofu koja nas očekuje ukoliko ipak odlučimo da ne budemo singl. Izvor svih zala nije niko drugi do muškarac.

Glavom i bradom. Ili bez brade. Najčešće i bez glave. Barem one na ramenima za koju ionako mnoge žene tvrde da ničemu ne služi.

Prevrtljiv, lažljiv, nepažljiv ljubitelj dosadnog sporta za koji se pretvaramo da volimo samo dok nam bradavice štrče ispod dresa njegovog omiljenog tima. Muškarac. Bezosećajni poštovalac piva i žestina. Muškarac. Banalni stvor koji ostavlja dlake po kupatilu a belu dasku podvlači žutim. Muškarac. Zlotvor kojem se fućka za Dan zaljubljenih. Muškarac – biće koje je kroz istoriju najčešće kažnjavano zbog nedostatka natprirodnih moći pretočenih u dar vidovitosti koja bi mu, bez sumnje, donela barem odgovor na pitanje – šta žene žele – iliti rešenu misteriju kroz lik emocionalno stabilnog kuronje sa šestim čulom na trećem oku koji voli mamu ali nije Edip, ima drugare ali ne izlazi sa njima, savršeno se oblači ali nije gay, stalno je dostupan ali ne radi pri 988 službi, ima love ali nije mafijaš, poznaje tantričke poze ali je ustvari devica i uvek, gotovo uvek uspešno čita ženske misli i ponaša se isključivo u skladu sa njima.

Fotografija: Lela Radulović

Modeli: Aleksandra Dobrić, Vesa Nestorović, Brankica Čonda

Možda je vekovni ženski očaj samo posledica nerealnih očekivanja uz ispranu priču o nemogućnosti da se ispuni stereotip: ljubavnica/majka/domaćica. A možda su to tri jedina preduslova da bismo uopšte branile titutlu Žene u vremenu kada nas uče da je u redu da budemo prirodne tj. zapuštene, spontane tj. dosadne, svoje tj. egocentrične i kada retko koja ponosna vlasnica vagine ustvari zna šta znači biti Dama pa kao takva zavredeti pravo na ‘’Očekivanje’’.

Nekada žene nisu težile da budu bolje od muškaraca već da ih prate. Time su postizale jednakost o kojoj današnja emancipacija može samo da sanja.

Danas se slikaju za Facebook izmedju dva bojlera u klozetu bespogovorno tražeći pravo na princa. Ipak, svaka bi krpa trebalo da nadje svoju zakrpu kako ne bi ostala krpa koja večito briše pogrešne stolove. U međuvremenu, vredelo bi razmisliti o tome koliko mentalno mučimo svoju bolju polovinu, a možda im se i odužimo putem mirne šetnje vrelim Beogradom, noseći mokre majice sa natpisom:

STOP NASILJU NAD MUŠKARCIMA!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *