Priča iz ženske svlačionice

Drage moje, nadam se da mi nećete zameriti što na početku ovog teksta narušavam prvo pravilo ženske solidarnosti: „Sve izrečeno u ženskoj svlačionici ostaje u ženskoj svlačionici!“ Naravno, da je u pitanju neka škakljiva tema poput muško-ženskih odnosa nikada se ne bih usudila da prekršim pomenuto pravilo, ali ovo moram da podelim sa vama! Sledi priča iz svlačionice.

Nakon završenog grupnog treninga desetak devojaka odlazi na presvlačenje. Naravno i ja sa njima. Razmenile smo par rečenica o zdravlju i vežbanju, pa smo prešle na nešto zanimljiviju temu: modu. Prisetile smo se leta i poput nekih proročica kojima se upravo javilo, svaka je počela da iznosi svoje viđenje trendova za predstojeću sezonu proleće/leto. Kreću diskusije: „Videla sam na tom i tom kanalu da je taj i taj dizajner “,“ali ja sam u tom i tom časopisu“, „meni je javila prijateljica iz Milana“ … Ubacujem se ja sa svojom intuitivnom pretpostavkom da će sledeće sezone hit biti narandžasti lak za nokte i crvena kosa… Vraćaju se špicaste cipele… Hvatam sebe kako i dalje blebećem o kosi, noktima i cipelama umesto da iskoristim priliku i kažem nešto pametno.

Ujedam se za jezik i ćutim. Daleko od toga da moda nije bitna. Za većinu žena stil oblačenja je odraz ličnosti. I dobro je što se kolekcije prikazuju mnogo pre početka sezone, kako bismo imale mesece i mesece da se naviknemo na ideju da ćemo umesto kratkih nositi midi suknje, a umesto zaobljenih cipele sa oštrijom formom… Za takvu mentalnu transformaciju zaista je potrebno vreme. A koliko je vremena potrebno za fizičku transformaciju? Jako je bitno zapitati se na kakvo telo ćemo nabaciti te krpice.

Fotografija: http://shannonmillerlifestyle.com

No, da se vratimo u svlačionicu. Ubacujem se ponovo u razgovor, ali ovoga puta ciljano: „Mogle bismo u ponedeljak malo sa loptama da radimo.“ Provociram, znam da treninge sa loptama ne propuštaju. Maja odgovara: „Joj obožavam lopte, ali za ponedeljak su najavili kišu. Mrzeće me da dolazim.“ Sandra se izjašnjava da će radije ostati kod kuće jer će biti hladno, a ide i sezona slava pa kad već ne pazi na ishranu, može i sa treningom da zabušava malo. Ionako će se ugojiti preko zime. E, tu sam ih čekala.

Duboko sam udahnula vazduh, da se dobro pripremim za govor koji ću održati. „Majo, ljudi su izmislili kišobrane, debele jakne i gumene čizme da bi devojkama koje se izgovaraju na vremenske neprilike omogućili bezbedan put do teretane“, rekla sam i nastavila: „ A osim toga platila si ovaj mesec. Da imaš uplaćeno u restoranu da svaki dan jedeš kolače sumnjam da bi te kišica zaustavila“.

Sandri sam objasnila da povećan kalorijski unos zahteva i pojačanu fizičku aktivnost, a ne obrnuto. Zimi se manje krećemo, često se ulenjimo, hladnoća nepovoljno utiče na cirkulaciju krvi… Ako tako usporeni počnemo da preskačemo treninge i uživamo u prazničnoj trpezi, na dobrom smo putu za mlitavost i gojaznost. Takođe, skloni smo da zimi zanemarimo naše telo jer ga drugi ne vide, ušuškano u široke džempere. Kao da to nije NAŠE telo, već da služi samo drugima za prikazivanje. Umesto da primenimo filozofiju: „što da se upropastim malo, kad mogu mnogo“, bolje bi bilo da se potrudimo da ublažimo ove ugrožavajuće efekte. Zato, iako je prošla sezona bikinija i lako je sakriti viškove, ostanite redovne, ne preskačite treninge i ne tražite izgovore. I naravno, ko nikad nije upražnjavao fizičku aktivnost, neka počne odmah da se priprema za leto. Devojke nazujte gumenjake, ponesite kišobrane i pravac u obližnji fitnes centar. A ako se odlučite da trenirate sa mnom, uvek možemo da prićaskamo u ženskoj svlačionici.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *