Predrasude, stereotipi i ostala pomračenja stvarnosti

”Kako zalepiti etiketu na čoveka? Jednostavno! – pljuneš na etiketu i zalepiš na čoveka… a može i obrnuto… pljuneš na čoveka i zalepiš etiketu”. Ovaj aforizam Vladimira Bulatovića Viba široko je primenjiv. I vrlo dobro opisuje sklonost etiketiranja i stereotipizacije, koji su u Srbiji i više nego rasprostranjeni. Čini se da smo okruženi stereotipima i predrasudama.

Ako se bilo čime izdvajte iz gomile ne gine vam status čudaka, odbačenog Drugog ili neka (negativna) generalizacja koja nema dodirnih tačaka sa stvarnošću. Drugačiji ste. Ne uklapate se. Talasate “mrtvo more”, štrčite iz gomile. Ne u Domanovićevoj, niti Nušićevoj, već u Srbiji XXI veka neke od grupa izloženih predrasudama, stigmatizaciji i osudi, o kojima se manje ili više govori su i:

Feministkinje i feministi – to su one brkate žene koje se ne depiliraju, spaljuju brushaltere, mrze muškarce i, jezikom narodnih umotvorina “do podneva mrze sebe, od podneva ceo svet”? Bezdušne karijeristkinje koje traže neku tamo ravnopravnost. I uopšte nisu ženstvene. Međutim, što je najzanimljivije, ne etiketiraju ih muškarci, nego i većina žena gaji otpor prema feminizmu – počev od odbacivanja upotrebe rodno – senzitivnog jezika, preko niza drugih najrazličitijih predrasuda.

feminizam

Kada su u pitanju feministi (iako je ovo “brdoviti Balkan i uprkos tome što je njihov broj izuzetno mali, da – ipak postoje), oni nailaze na još veće neodobravanje, čuđenje i neprihvatanje. Najblaži oblik etiketiranja koji dobijaju je “feminizirani muškarac”. Ostale (a sigurno ih znate) ne bih da spominjem. Naravno, oni koji osuđuju i etiketiraju, ne znaju ništa (ili znaju jako malo) ni o ženskim pravima, ni o talasima feminizma, istoriji, teorijama, niti bilo čemu drugom. Ali, ovo je Srbija i bitno je da imate stav o svemu, makar nemali pojma ni o čemu. I da taj stav (naravno) bude jasan, glasan i da ne ostavlja prostora za neistomišljenike.

Ateisti i ateistkinje – čini se da je religija postala pomodarstvo. Nije važno – verska i religijska osećanja i ubeđenja drugih treba poštovati. Ona su stvar ličnog izbora i ne bi trebalo da budu predmet javne diskusije. Međutim, ukoliko se izjasnite kao ateista, agnostik ili nevernik vrlo verovatno ćete izazvati neodobravanje i/ili osudu. Od pitanja koje nije argument – “kako možeš?” do različitih sociološko-antropoloških teorija o tome kako je “čovak biće koje veruje”, većina će se truditi da ospori, obesmisli, obezvredi vaše stavove i ubedi vas u suprotno. Naravno da sve to ne treba da vas brine – kvalitet ličnosti se ne meri stepenom religioznosti. Ili, rečima kampanje Ateista Srbije, aktuelne za vreme poslednjeg popisa “Ako nisi religiozan, zaboga reci tako”. Ne znam da li ćete goreti u paklu, a ni Sartrovi drugi vam neće postati pakao ako to sami ne dozvolite.

Seksualne manjine – prema podacima koje je objavila medjunarodna organizaciji ILGA-Europe : „Još uvek ni jedna everopska zemlja ne garantuje u potpunosti punu pravnu jednakost LGBT osobama; Sve evropske zemlje i dalje moraju da rade na postizanju pune ravnopravnosti, čak i one kod kojih je indeks ocenjen kao veoma visok (poput Velike Britanije sa 12,5 poena (od 17) ili Švedske i Španije sa 12 poena)”. Srbija je ocenjena indeksom 2. Iz priloženog se može videti da Srbija zauzima gotovo najnižu poziciju na skali, što je razumljivo, s obzirom na količinu predrasuda, homofobije i netrpeljivosti koja je prisutna u društvu. O nezavidnom položaju LGBT osoba u ovoj državi i stepenu u kom su ugrožena njihova prava govore i podaci istraživanja koje je GSA sprovela 2010. godine, a prema kojima čak 45% ispitanika/ca doživljava Paradu ponosa kao provokaciju prema onima koji su “normalne” seksualne orjentacije. LGBT populacija je nevidljiva i(li) ugrožena, a često postoji strah od prijavljivanja diskriminacije i nasilja. U tolerantnom društvu teme kako i zašto su ljudi orjentisani homoseksualno ne bi trebalo da budu bitne.

gay-rainbow-flag

Društvo u Srbiji je daleko od tolerantnog, nekada čak i od civilizovanog – u prilog tvrdnji dovoljno idu otkazivanje parade ponosa (gle, čuda) iz bezbedonosnih razloga dve godine za redom, nasilje, divljanje huligana, i “izliv patriotizma na beogradske ulice” na Paradi 2010., česte homofobične izjave brojnih javnih ličnosti u medijima i dug spisak razloga, koji su vam manje ili više poznati. U ovom slučaju, ne treba raditi samo na iskorenjivanju predrasuda i diskriminacije, već i na postizanju zadovoljavajućeg stepena poštovanja ljudskih prava i pravne jednakosti LGBT osoba, kao i donošenju zakonskih propisa koji će omogućiti stvarnu i potpunu ravnopravnost.

Ova lista bi mogla da ide u nedogled, jer, čini se da predrasude postoje na svim nivoima – pitanje je samo da li ćete biti ocenjeni kao “čudni” i “društveno neprihvatljivi” ili će vaša osnovna, ljudska i građanska prava biti ozbiljno ugrožena. Obama je u jednom svom govoru rekao da “treba da budemo u stanju da vidimo svet očima drugih i da se stavimo u njihov položaj – da nikada ne izgubimo iz vida ono što nas povezuje”. Mislite o tome i setite se da su “manjine ključ demokratije”, a predrasude “sudovi koji se donose bez prethodnog rasuđivanja”.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *