Površnost ili ne?

Anka je profesionalni muzičar i profesor u muzičkoj školi. Radi posao za koji se školovala, od skora je u braku sa čovekom koga kaže da ga voli i koji je “prelep”. Ima puno prijatelja, stalno je u pokretu, pristojno zarađuje i, na prvi pogled,nema nikakvih problema. To su njene reči.

 Ali, i ovo su njene reči.”Sve što radim postigla sam zahvaljujući  samo svome talentu, nikada se ni oko čega nisam morala potruditi. Stalno se pitam, gde bi mi bile granice da nisam tako lenja i nepreduzimljiva?” 

Postala je svesna svojih loših navika i rešila da pokuša da ih promeni. Ima 5-6 kg viška koje ne može da izgubi, pa sebe kažnjava na taj način što ne kupuje novu odeću. Želi da uštedi novac da bi kupila novi auto, pošto  je stari često izneveri. Kad pada kiša, ostaje kod kuće, jer ne može da ga “upali”, ili daje pola zarade na taksi, da bi uspešno obavila svoje profesionalne obaveze. U stanju je da ceo dan razmišlja kako treba da opere sude, ali stalno odlaže, do onog trenutka kad mora da izađe iz kuće, pa se onda nervira, jer će je sačekati da to uradi kad se vrati. I, kao vrhunac svog nezadovoljstva, navodi da posle godinu dana braka nije uspela da ostane trudna, a pošto joj je muž lep, razmišljala je kako će njihova deca biti “prelepa”, što je samo uticalo na to da se još više brine.

Fotografija: Milica Milošević

Brine se da će on naći drugu ženu, a ona praviti ljubomorne ispade i stvarati nezdravu atmosferu u kući.

Morate priznati da je prvo što pomislite, kad neko ovako nešto kaže, da je površan.

Da li je zaita tako? Da li je u pitanju površnost ili se iza nje kriju neki dublji razlozi?

Pri prvim razgovorima, jasno smo definisali probleme i ciljeve. U dogovoru sa mnom, počela je sa ispitivanjima zašto ne  ostaje trudna. Na sreću, muž je  imao  razumevanja za nju, a i iste želje po pitanju dece. Ustanovilo se da je on imao problem, koji je lako rešiv. Sigurna sam da će se oni uskoro ostvariti kao roditelji i na taj način će se Ankina najveća želja brzo ispuniti. Čim su počeli da rade na tome, prestala je sa ljubomornim scenama i svađama u kući. Kaže da je to došlo samo od sebe, ona o tome nije uopšte razmišljala. Objasnila sam joj da je to zbog toga što je čovek aktivno biće i  da  se čim počne da radi na nečemu oseća bolje. 

Ona je  na to rekla: “Eto, ni oko toga ne moram ja da se potrudim, već on.” Objasnila sam joj da se ona, ipak, sve vreme trudi, ali da njoj to nekako lako polazi za rukom. A ,i ona je jedna od onih ljudi “rođenih pod srećnom zvezdom”. Znate onu situaciju: dolazite na carinu i ispred vas su dva ista dugačka reda. Metodom slučajnog izbora birate jedan,i naravno, red u kome se vi nalazite prolazi za par minuta, a u onom drugom je bio neko sa neispravnim dokumentima, i nastao je zastoj.

Krenuli smo napred, shvatila je da je njenih par kilograma viška lako rešivo. Smršala je dva kg za desetak dana i to vrlo jednostavno. Umesto sedenja po kafićima sa drugaricama i pijenja tople čokolade, počela je sa šetnjama brzim hodom. Sa istim tim drugaricama. Uspela je jednim “udarcem” da uštedi novac i da smrša. Ne drži skoro nikakvu posebnu dijetu, osim što je do maksimuma  prestala da jede slatko (to znači da ipak, ponekad pojede nešto što voli-nagradi sebe za uspeh koji je postigla).

Prihvatila je i činjenicu da ne mora za mesec dana da zaradi i uštedi novac za kupovinu novog auta. Zajedno smo napravile “strategiju štednje”; počela je sa zapisivanjem stvari koje radi  i za koje joj treba dosta novca, a koje joj nisu zaista potrebne. Kad je izračunala koliko para troši “na gluposti”, iznenadila se. Na putu je da za par meseci ostvari svoj plan oko kupovine novog automobila.

Praveći listu svojih dnevnih obaveza, uspela je da se organizuje i da stigne da uradi sve što je planirala. Ne ostavlja pranje sudova  za kasnije, već to uradi odmah. Ne ostaje kod kuće kad pada kiša, ne dozvoljava sebi da vremenske prilike utiču na obavljanje dnevnih obaveza.Ukoliko ne upali auto,oraganizuje se za prevoz. Ako suprug,prijateljica,komšija…ne idu u istom smeru, zar je toliko strašno sesti u gradski autobus?

Prihvatila je činjenicu da vožnja gradskim prevozom nije tako loša, uštediš pare koje bi potrošio za taksi, a treba ti par minuta više.

Još uvek  se viđamo ponekad. Potreno joj je da dobije potvtrdu ispravnosti svojih postupaka.I naravno ,mora da izmeni stav po pitanju sebe i svojih vrednosti. Kad mi više ne bude govorila:”Bože,ovo je sve tako jednostavno. Zar je stvarno morao neko da mi kaže da je ovako lakše funkcionisati?”, znaću da je uspela. Uspela da sebe prihvati takvu kakva jeste, sposobnu, vrednu i aktivnu, “rođenu pod srećnom zvezdom”.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *