Pogledaj polja

Pogledaj polja nasleđena, oseti im miris i vetar.

Zasuci rukave, podvij nogavice, skini rukavice i kreni da kosiš.

Neka polegnu korov i šiblje, iščupaj ih iz korena. A onda, kada u tebi sazri ono nešto, što samo jednom pod ovim svodom zri, zasadi žito. I čekaj i gledaj i nadaj se. Kao i uvek pred rađanje. Zalivaj ga verom, ponosom i znojem. A čekaj, sa istim mirom svaki pojedinačni klas i ne dozvoli da išta baci senku na tvoje ustalasalo polje.

Jer ti si jedini ratar sopstvene sreće i imaš puno pravo da je zverski braniš – instinktivno, bez mnogo razmišljanja, oklevanja, brutalno i po svaku cenu, jer lav je uvek lav, a hijena hijena.

Na kraju opet ćeš samo ti odlučiti, po svom aršinu pravo i čovečno na koga će se tvoje i u tebi sazrelo preliti.

Preseci onda zamišljene niti i ne oponašaj uobičajene gestove. Razbij ogledala jer su bolje i godine nesreće od gubljenja onog starog i pravog odraza. Prokrči trnje jer ne cepa ono samo kožu već zagrebe negde duboko, duboko ispod nje. Ne sanjaj ono što na javi nije, preskupa je to iluzija. Ne budi se nasmejan sa njom i zbog nje, jeftina je to filozofija.

Ne traži više no što čovek nudi i poštuj granice. Sopstvene i tuđe.Postoje savršeni, ali upravo zbog toga i ne mogu stvoriti solidnu celinu koja bi trajala. Oni teže jedinstvu, ali se odudaraju. Ne provodi dane misleći ima li u tome smisla, pravde, seti se da treba da seješ, veruješ i kosiš.

 Ne veruj u reči, reči su sredstvo. I ne sudi pogledima jer šta ti uopšte o njima i možeš znati?

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *