Pisma sa istoka

Mila moja M,

Evo, javljam se konačno! Oprosti, znam da si brinula, ali znam da zapravo znaš da nemaš razloga za brigu. Iako mi redovno tepaš nazivajući me svojom Nesvešću, veruješ ti u mene… Godine druženja iskristalisaše neizgovorene reči. Nego, dosta o nama, raznežiću se što mi ne priliči! Bolje da pređem na stvar!

Naslućivala si da si sama da će se nešto dogoditi. Da li ću promeniti boju kose, religiju, profesiju, to ni sama nisam znala. Ali video se taj nemir koji sam nosila kao aksesoar svuda sa sobom. Tutnjao je po duši i umu, razdirao gluvoću samotnih noći. Tumarala sam po sebi želeći nešto, ni sama ne znajući šta . I eto, nekako sasvim slučajno, iznenada, ma na prepad, je to nešto došlo meni! Prirodno i nonšalantno, zakoračio je ka meni duh istoka u obliku jednog grada. Da, draga, ja njega tačno nisam tražila, izgleda da je poželeo on mene i pronašao. I dalje ne znam zašto , ali tu sam valjda da otkrijem. Obećavam, dobijaš sve detalje, časna pionirska!

Jedan poziv, i eto me na aerodromu…

Pisma sa istoka

Iz ugodne dremke u polu-praznom avionu, trgao me je glas iz zvučnika koji je upozoravao da uskoro slećemo. Kroz prozor videh svetla grada, kao polje užarenih pupoljaka koje se prostiru daleko u crnilo tla. Poda mnom je bio grad koji se rodio i živi u poljupcu Evrope i Azije. Grad koji mi svakim danom pokazuje da iako vri, neće ispariti, već će postajati sve harmoničniji u svom tom svom spoju kontradiktornosti.

Već po izlasku sa aerodroma,na ulici punoj užurbnih vozila koja kao se prepliću kao nekakvi mravi, bez reda, a opet izbegavaju havarije, osetih dašak živosti. Putujući ka jastuku na kom sam i sad, otkrila sam nešto. Reći ćeš da izmišljam legende, ali duboko verujem da je ovaj grad niz skamenjenih morskih talasa. Uličice izuvijane kao u klupčetu, a u svakoj drugoj imaš osećaj da si na roller coaster-u! Stvarno, draga, bukvalno pod uglom od 90 stepeni! Zamisli nas kako bismo stale na sred neke rasksnice skupljajući hrabrost da dodamo gas, a iza neki razdraženi matorac trubi. Verovatno bismo počele da vrištimo i plačemo. Univerzalna ženska solucija za rešavanje problema!

Nego, mila, zapričah se o nebitnostima, a san me stiže. Nemam sad snage da ti pišem nešto važnije. Dobro, možda i hoću da te držim malo u neizvesnosti! Hajde, hajde, nemoj mi se sad duriti, tačno ti vidim izraz lica! Pišem ubrzo još! I da, sa mnom si. Ponela sam onu tvoju staru pidžamicu da imam sa kim da se svađam dok smo razdvojene.

Ljubi te i voli,

Tvoja K.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *