Pisma sa Istoka

Mila moja M,

Kao što obećah, evo me ponovo! Toliko je stvari koje bih želela da podelim sa tobom, pa sad mi nema druge nego da pokušam da kroz ovih par redaka posudim deo svojih čula.
Prošle noći u gluvo doba, probudio me prodoran glas hodže iz obližnje džamije. Na mah mi je teget nebo sa par plavičastih prugica uz taj zvuk delovalo sablasno, ali setivši se gde sam, ubzo se vratih bezbrižnom snu. Danas, u toku dana, me slično zadesilo na ulici. Radoznalo sam zagledala prolaznike, poput deteta očekivala reakcije, ali naravno dobila sliku gomile užurbanih ljudi koji gledaju svoja posla. I znaš, što ih više upoznajem vidim da su odani svojoj tradiciji, ali da su je elegantno prilagodili zahtevima modernog doba. Ma koliko nestvarno zvučalo, ovde se prepliću demokratska načela i rigidnost Islama. Za sada imam utisak da se ovde različitosti prihvataju više nego što se misli. Veliki je baja bio taj Ataturk!

kaja
Pre neki dan mi je pažnju privukao prizor ispred jedne škole u kojoj se nastava očigledno bila tek završila. Najpre devojčice sa maramama na glavama, Iphone-ovima i starkama, a potom i dečaci koji su uz standardno rukovanje 2 puta naslonili glavu o glavu jedan drugom. Kako sam potom saznala od meštana, u tradiciji ovog naroda je vuk veoma cenjena životinja, a govori se da je to način na koji se ove životinje pozdravljaju. Poštovanje prema vuku datira iz vremena sukoba sa Kinezima, kada je nakon rata jedini preživeli bio decak Tarkan koga je u šumi odgajila vučica Asena. Nasluti nastavak, ako je ona rodila 10 polu ljudi-polu vukova… i znaš šta, sada kada sumiram sve nekako ima smisla i sa tim dojmom koji ostavljaju njihova lica. Tamni, kosmati, izvijenih i visokih obrva, orlovskog nosa. Gipkog tela, hitrih pokreta, munjevitih reakcija. Govore tiho, no krepko, kao nekakvi lukavi grlati šaptači. I dodaj svoj toj tami dva oka čija plava boja ima zaslepljujuće svetlu nijansu i naizgled neopipljivu dubinu. Dekoncenrtišu, omamljuju, zastrašuju te njihove oči. Valjda su im zato i podarene, da poput farova, osvetle put i prozru kroz ljude. Isto tako, koliko vidim svi im se odnosi zasnivaju na njuhu i dopadljivosti, čak i profesionalni. Ali ne brini draga, učim, savladaću ja tu njihovu prirodu ako zatreba!

kaja1
E sada, na sve te specifičnosti jednog naroda, dodaj parlament u kom sedi fudbaler, dodaj dečake koji se slobodno šetaju ulicom držeći se za ruke, dodaj činjenicu da je ova zemlja otkupila poznate francuske modne kuće…i kompletiraćeš sliku o kojoj sam ti govorila s početka!
Mila, kod mene sat govori da je već kasno. Vino je tu, samo nedostaješ ti i prozor moje dorćolske kutijice za šibice da ispoštujemo naš mali običaj. Ali, polako, vratiću se brzo!

Ljubi te i voli,

Tvoja K.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *