Pet filmova koji će vas sigurno rasplakati

Svi imamo svoje filmove za plakanje – bez obzira da li je u pitanju drama, romantičan film, ili istorijska tragedija, sigurno imate bar jedan film uz koji plačete. U tekstu koji sledi, izdvajamo nekoliko filmova  koji će vas sigurno raznežiti, rastužiti, navesti da se zamislite, i, na kraju, verovatno izmamiti suze.

„Hačiko: priča o psu“ („Hachi: A Dog’s tale“) je film iz 2009., koji predstavlja rimejk japanskog filma „Hachi-ko“, urađen po istinitoj priči. Glavne uloge tumače Ričard Gir i Džoan Alen, a kritičari su film  ocenili kao „istinitu priču o prijateljstvu, lojalnosti i ljubavi; priču koja oduzima dah“. Ričard Gir tumači lik profesora koji nalazi napušteno štene i usvaja ga. I uzmeđu njih se razvija posebna, prijateljska  veza i Hačiko će svog vlasnika svakoga dana pratiti na posao, do železničke stanice i sačekivati na istoj kada se u popodnevnim časovima vraća s posla. Međutim, profesor umire, ali hačiko narednih devet  godina nastavlja da ga čeka – svakoga dana, u isto vreme, na istom mestu. Ljubav, odanost i privrženost ovog psa uticaće i na mnoge ljude koj žive i rade u njegovoj okolini. U znak sećanja na vernost odabne  životinje, na železničkoj stanici biće podignua Hačikova bronzana statua… Ukoliko već niste, obavezno pogledajte ovaj film zbog koga se vredi rasplakati.

hicok

„Dečak u prugastoj pidžami“ („The Boy in Striped Pyjamas“) – film iz 2008., urađen po istoimenoj knjizi Džona Bojna. Radnja filma smeštena je u vreme Drugog svetskog rata i ispričana iz vizure  osmogodišnjeg dečaka Bruna, sina zapovednika u koncentracionom logoru. Pored kuće u kojoj živi nalazi se koncentracioni logor, tačnije velika žičana ograda iza koje žive ljudi u prugastim pidžamama. Bruno  će se sprijateljiti s jevrejskim dečakom Lenom. Kroz ceo film prisutna je neobčno tužna atmosfera i tužan kraj se da naslutiti. Bez obzira na to da li ćete se odlučiti za knjigu ili film, ova priča će na vas ostaviti  snažan utisak koji će trajati i trajati.

decak u pidyami

„Čudan život Timotija Grina“ („The Odd Life of Timothy Green“) – filmska priča iz 2012., glavne uloge Dženifer Garner, Joel Edgerton, CJ Adams, Ron Livingston. Žanrovski ga je malo teško odrediti – kritika kaže da ima elemente drame, komedije, SF-a , što i jeste tačan opis. Lepa, pozitivna, nadahnjujuća, ali i tužna priča o Sindi i Džimu koji žele, ali ne mogu da osnuju porodicu. Jedne večeri, počinju da  zapisuju kako bi njihovo dete trebalo da izgleda i u olujnoj noći na vratima se pojavljuje mali Timoti, koji će u njihov život doneti radost, naučiti ih tajnama roditeljstva, a onda i nestati…

Sigurna sam da nema devojke koja nije bar jednom pogledala „P.S. Volim te“ (P.S. I love You) iz 2007. i jednom, ili više puta potrošila tonu papirnih maramica uz isti. Jedno vreme sam ga nazivala  „njanjavo – sladunjavim PMS filmom“, ali moram priznati da je ova priča daleko više od toga – ni u kom slučaju nije u pitanju tipičan holivudski film, već romantična priča koja vas nikako ne može ostaviti  ravnodušnim. Mislim da bi se većihna devojaka koje su pogledale ovaj film mogle saglasiti, a one koje nisu (a verujem da je takvih malo) neka pripreme ubruse i maramice i uživaju u romantičnoj priči Holi  (Hilari Svonk) i Gerija (Džerard Batler).

p.s.volim te

„Zelena milja“ („Green Mile“) – šta reći osim klasik. Američka drama iz 1999. godine, urađena po romanu Stivena Kinga i nominovana za četiri Oskara (najbolji film, sporedni glumac, zvuk i adaptirani  scenario). Priča o nevino optuženom zatvoreniku Džonu Kofiju promeniće vaše poglede i naterati vas da razmišljate o (ne)pravdi, ljubavi i dobroti, ne samo tokom tri sata koliko film traje, već i na duže staze…

A koji filmovi vas uvek rasplaču?

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *