Pati Smit – rok zvezda

Neki od vas se sećaju veselih i divljih sedamdesetih. Razdraganih mladića i devojaka dugih kosa, obučenih u šarenu odeću, ukrašenu cvetnim dezenom. Kada pomislite na taj period, verovatno zamišljate mlade kako uzvikuju čuvenu parolu „make love, not war”. Oni su živeli u slobodnim komunama, odbacivali su političke i socijalne ortodoksnosti i opijali su telo i duh halucinogenim drogama, kao što su marihuana i LSD. Ono po čemu je ovaj period stvarno bitan je što je američka muzička scena sredinom sedamdesetih vezana za veliki procvat rok muzike.

Patti Smith

Sedamdesete su jednostavno obeležene dobrom muzikom i grupama, koje su i danas slušane i čak su popularnije među mlađom populacijom koja je nostalgična za vremenom, modom i ritmom koje nije ni proživela. Osoba koja je svakako obeležila taj period je Peti Smit. Ona je izuzetno poštovan umetnik. O njenom uticaju na muziku i stvaralaštvo mogli bismo pričati danima. Peti nije instant zvezda koju obožavaju mlađe generacije. Ne može se reći da su njeni hitovi uvek bili popularni i na samom vrhu top-lista, albumi joj nisu bili najprodavaniji, ali njen uticaj na muziku je toliko veliki da bih svakome preporučila da malo ozbiljnije prouči njenu diskografiju.

Pati Smit

Postavlja se pitanje kako se postaje tako veliki i važan umetnik kao što je bila Peti? Da li je dovoljno da osetimo unutrašnji poriv? Možda je samo potrebno da žarko želimo slavu, a uz to da budemo vrlo ambiciozni i uporni? Posle dugo lutanja i traženja sebe, Peti otkriva da je trenutak kada je doživela prosvetljenje bio na koncertu Dorsa. U autobiografiji piše kako je gledajući Morisona shvatila da je sposobna za nešto slično. Posmatrajući ga, ona je dobila dodatnu snagu i inspiraciju da radi baš to što i on, da stvara kvalitetnu muziku i da je deli sa drugima. Međutim, slava joj nije bila tako lako dostižna. Trebalo je da uloži još puno vere i nade u vlastitu umetnost i da nastavi da mukotrpno traži ono po čemu će biti posebna i prepoznatljiva i po čemu će se razlikovati od mase istih.

Pati Smit2

Nije oduvek bila zainteresovana za muziku. Kao mlada se bavila slikarstvom. Peti i njena velika ljubav, Robert Mapletorp, dvoje mladih boema, živeli su za svoju ljubav i umetnost. Nažalost, tamo krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih, nije im baš najbolje krenulo. Posvećenost je bila prisutna, ali ona nije bila dovoljna. Ono što je ovom mladom paru bilo potrebno je malo sreće. Oni su postajali sve stariji, a gotovo da se njihov život nije menjao. Umesto uspeha i slave, polako se nazirala propasti, nemaština i bolest. Jednog dana je Peti došla na ideju da spoji svoja javna čitanja poezije s električnom gitarom. Došla je do ključa uspeha. Kada je izašao njen prvi album, legendarni „Horses”, sve se poklopilo. Bila je više od obične rok zvezde. Pored muzike, ona piše poeziju, a poslednjih godina je i veliki borac za ljudska prava i zaštitu životne sredine. Godine 2005. francusko Ministarstvo kulture dodelilo joj je titulu komandanta reda umetnosti i književnosti, a dve godine kasnije je primljena u Kuću slavnih rokenrola. Specijalno za tu priliku objavila je album „Twelve”, na kome se nalazi 12 obrada rok klasika, među kojima je i zanimljiva obrada pesme „Everybody wants to rule the world”.

Patti Smith

Peti je napisala knjigu, „Tek deca”. Ovo je dirljiva priča o roku, drogi i alkoholu, koja ne govori samo o  muzici, već se bazira i na tok njenih misli, delovanja i verovanja.

„Moj život nije priča o seksu, drogi i rokenrolu. Zapravo, mislim da imam čak i bolju priču. Zbog rokenrola sam proputovala svet, radila s pokojnim bratom i najbolje od svega – upoznala sam Freda. To je promenilo moj život na bezbroj neočekivanih načina”.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *