Zanimljivosti o ljudskom telu

Da li ste znali da:

  1. Probavne kiseline u želucu su dovoljno jake da mogu rastvoriti cink.
  2. Dva bubrega sadrže preko 2 miliona individualnih filtera.
  3. Testisi dnevno proizvedu 10 miliona novih stanica sperme. To je dovoljno da jedan muškarac popularizira celu planetu za samo 6 meseci.
  4. Mozak sadrži milijarde neurona, a koji su spojeni trilijonima sinapsi. Prosečna težina mozga iznosi 1.4 kilograma.
  5. Impulsi nervnim sistemom putuju brzinom od 274 km/h.
  6. Mozak proizvede 70.000 različitih misli dnevno.
  7. Voda čini 80% mozga, a sam mozak nema receptore bola.
  8. Jednom krvnom zrncu je potrebno svega 60 sekundi da napravi puni krug u telu.
  9. Krv u jednom danu putuje 96.540 kilometara, a kada bi se sve krvne žile mogle razvući, dužina bi iznosila neverovatnih 160.000 kilometara.
  10. Pluća sadrže više od 300.000 miliona kapilara.
  11. U 30 minuta telo proizvede topline dovoljno da se više od 2 litra vode zagreje na temperaturu od 100°C.
  12. Za vreme svakog spavanja čovek naraste minimum 8mm, međutim po buđenju se visina smanjuje na prethodnu. Razlog tome je stiskanje diskova hrskavice za vreme stajanja ili sedenja.
  13. Levo plućno krilo je manje od desnog, a razlog tome je taj što srce zauzima više prostora na levoj strani.
  14. Ukoliko se prosečan čovek ne bi brijao celog života, dužina brade mogla bi premašiti 30 m.
  15. Noktima je potrebno 6 meseci da narastu od vrha do dna.
  16. Blok ljudske kosti veličine kutije šibica je dovoljno jak da podnese težinu od 9 tona.
  17. Zubi počinju da rastu 6 meseci pre rođenja.
  18. Osim otiska prsta, svaki čovek poseduje i jedinstven otisak jezika.
  19. Jedan san traje maksimalno 3 sekunde.
  20. U elektronskom smislu, kapacitet mozga može premašiti 1000 terabajta.
  21. Mozak za rad koristi istu količinu električne energije kao sijalica od 10 vati.
  22. Više od 90% sveukupnih bolesti su uzrokovane stresom.
  23. Što je hladnija soba u kojoj spavate, to su veće mogućnosti da ćete imati lošije snove.
  24. Svaki dan telo odrasle osobe proizvede 300 milijardi novih stanica.
  25. Postoji preko 500 poznatih funkcija jetre.
  26. Fokusni mišići očiju se dnevno pokrenu više od 100.000 puta.
  27. U proseku, žene trepnu duplo više puta od muškaraca. U proseku čovek trepne oko 13 puta u minuti.
  28. Ukoliko se prejedete, vaš sluh oslabi na određeno vreme.
  29. Vaš nos može zapamtiti preko 50.000 različitih mirisa. kijanjeIzvor ilustracije: holeinthefence.net
  30. Oči se zatvore kada kijamo, a razlog tome je što kijanje stvara brzinu protoka vazduha od 180 km/h. Ukoliko bi oči tada bile otvorene, postojao bi veliki rizik da one pod pritiskom izlete brzinom od 100 km/h.
  31. Čovek u životu proizvede dovoljno pljuvačke da se napune 2 velika bazena.
  32. Ukoliko vaš jezik nije pokriven pljuvačkom, nemoguće je okusiti bilo šta.
  33. Oči su uvek iste veličine – od rođenja pa do smrti. Međutim, uši i nos ne prestaju rasti do smrti.
  34. Žene sagorevaju masti sporije nego muškarci.
  35. Koža se konstantno obnavlja, a u životu čovek u proseku odbaci oko 18 kilograma kože koju zameni novom.
  36. Kožica kod obrezane dece u samo 21 dan naraste na veličinu dovoljnu za pokrivanje tri košarkaška igrališta.
  37. Potrebno je 17 mišića da se nasmejete, i čak 43 da se namršite.
  38. Kada se zarumenite, crvenkastu boju istovremenu poprimi i sluznica abdomena.
  39. Osmeh je najčešće korišteni izraz lica.

Izvor: www.eznanost.com

Pati Smit – rok zvezda

Neki od vas se sećaju veselih i divljih sedamdesetih. Razdraganih mladića i devojaka dugih kosa, obučenih u šarenu odeću, ukrašenu cvetnim dezenom. Kada pomislite na taj period, verovatno zamišljate mlade kako uzvikuju čuvenu parolu „make love, not war”. Oni su živeli u slobodnim komunama, odbacivali su političke i socijalne ortodoksnosti i opijali su telo i duh halucinogenim drogama, kao što su marihuana i LSD. Ono po čemu je ovaj period stvarno bitan je što je američka muzička scena sredinom sedamdesetih vezana za veliki procvat rok muzike.

Patti Smith

Sedamdesete su jednostavno obeležene dobrom muzikom i grupama, koje su i danas slušane i čak su popularnije među mlađom populacijom koja je nostalgična za vremenom, modom i ritmom koje nije ni proživela. Osoba koja je svakako obeležila taj period je Peti Smit. Ona je izuzetno poštovan umetnik. O njenom uticaju na muziku i stvaralaštvo mogli bismo pričati danima. Peti nije instant zvezda koju obožavaju mlađe generacije. Ne može se reći da su njeni hitovi uvek bili popularni i na samom vrhu top-lista, albumi joj nisu bili najprodavaniji, ali njen uticaj na muziku je toliko veliki da bih svakome preporučila da malo ozbiljnije prouči njenu diskografiju.

Pati Smit

Postavlja se pitanje kako se postaje tako veliki i važan umetnik kao što je bila Peti? Da li je dovoljno da osetimo unutrašnji poriv? Možda je samo potrebno da žarko želimo slavu, a uz to da budemo vrlo ambiciozni i uporni? Posle dugo lutanja i traženja sebe, Peti otkriva da je trenutak kada je doživela prosvetljenje bio na koncertu Dorsa. U autobiografiji piše kako je gledajući Morisona shvatila da je sposobna za nešto slično. Posmatrajući ga, ona je dobila dodatnu snagu i inspiraciju da radi baš to što i on, da stvara kvalitetnu muziku i da je deli sa drugima. Međutim, slava joj nije bila tako lako dostižna. Trebalo je da uloži još puno vere i nade u vlastitu umetnost i da nastavi da mukotrpno traži ono po čemu će biti posebna i prepoznatljiva i po čemu će se razlikovati od mase istih.

Pati Smit2

Nije oduvek bila zainteresovana za muziku. Kao mlada se bavila slikarstvom. Peti i njena velika ljubav, Robert Mapletorp, dvoje mladih boema, živeli su za svoju ljubav i umetnost. Nažalost, tamo krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih, nije im baš najbolje krenulo. Posvećenost je bila prisutna, ali ona nije bila dovoljna. Ono što je ovom mladom paru bilo potrebno je malo sreće. Oni su postajali sve stariji, a gotovo da se njihov život nije menjao. Umesto uspeha i slave, polako se nazirala propasti, nemaština i bolest. Jednog dana je Peti došla na ideju da spoji svoja javna čitanja poezije s električnom gitarom. Došla je do ključa uspeha. Kada je izašao njen prvi album, legendarni „Horses”, sve se poklopilo. Bila je više od obične rok zvezde. Pored muzike, ona piše poeziju, a poslednjih godina je i veliki borac za ljudska prava i zaštitu životne sredine. Godine 2005. francusko Ministarstvo kulture dodelilo joj je titulu komandanta reda umetnosti i književnosti, a dve godine kasnije je primljena u Kuću slavnih rokenrola. Specijalno za tu priliku objavila je album „Twelve”, na kome se nalazi 12 obrada rok klasika, među kojima je i zanimljiva obrada pesme „Everybody wants to rule the world”.

Patti Smith

Peti je napisala knjigu, „Tek deca”. Ovo je dirljiva priča o roku, drogi i alkoholu, koja ne govori samo o  muzici, već se bazira i na tok njenih misli, delovanja i verovanja.

„Moj život nije priča o seksu, drogi i rokenrolu. Zapravo, mislim da imam čak i bolju priču. Zbog rokenrola sam proputovala svet, radila s pokojnim bratom i najbolje od svega – upoznala sam Freda. To je promenilo moj život na bezbroj neočekivanih načina”.

In & Out

Hot: Vrutje leto u Egiptu

Kupus i pečenje: fiskalni račun (i jedne batine za poneti molim)

Potencijal aorist: Lazar Krstić

Trebinje glamur: Monika

Šimanovci glamur: Selma

Hladno pivo: Beer fest (da li se pivo toči i posle 22h il samo coca-cola?)

Ulična galerija: Eterna – Hope’s work of art

in@out 51 slika

Blok 44: Izložba meda

Na Zvezdari: Leto na Olimpu

Jazz: Nišvil

Vrnjačka Banja: Filmski festival scenarija

Čačak: Kao prvo razumi drvo

Požega: Interakcija

Neznani junak: Ivan Meštrović

Peva blues: Hju Lori

Jedan on: Vincent Gallo

Groovy potential: Prins

Slušati u suton: The Mothership Orchestra

Da li me negde neko čita: Jebo sad hiljadu dinara / Boris Dežulović

Lepo ime: Magda

Ona koja peva pred san: Billie Holiday

Summer-Haiku:

Silence

and a deeper silence

when the crickets

hesitate.

Leonard Cohen

Reč, dve o Edipu i malom princu

„Hej, pa čemu taj bes“, bio je Anin komentar nakon mog tek objavljenog statusa. Bocnula me je, priznajem, i naterala da se zapitam da li je njen komentar na mestu, da li sam ja toliko besna, a da toga nisam ni svesna? Ok. Priznajem, jesam, ali ni na koga konkretno, kao što je Ana u prvi mah i pomislila. Besna sam zapravo na sebe samu jer sam po ko zna koji put dozvolila da me neke stvari dotaknu, uzdrmaju i povrede.

Mlađi, pa šta. Tatin sin, pa i ja sam tatina ćerka, u čemu je trik pitanje?! Pitam se samo da li za promenu, ljudi bar na kratko mogu da zanemare predrasude, da se ne osvrću i ne obaziru na šuškanja i šaputanja, da slede svoje instinkte, misle svojom, isključivo svojom, glavom, samostalno donose odluke i prosuđuju. Hajde bar jednom pokušajte da zbacite maske, da budete ono što jeste, da se pogledate iznutra. Možda neće baš svima biti prijatno kada se suoče sa samima sabom, ali bar vredi pokušati.

Pišem ono što zaista mislim, i ne libim se da stanem iza svake svoje ispisane rečenice ili izgovorene misli. Pišem ono što misli većina mojih vršnjakinja ili devojaka mlađih i starijih od mene. Pišem u svoje i njihovo ime. Pišem jer mi je dosadilo i dozlogrdilo da samu sebe preispitujem, analiziram i pitam se: „A šta je time hteo da kaže?!“

Bajka ne bi bila bajka kada ne bi bilo zlih veštica i podmuklih vilenjaka. Mali princ se uplašio, a ona, ta velika devojčica, ona je apsolvirala razmažene dečake kojima je 36 samo u ličnoj karti, ali im i dalje treba mama da ih pridrži dok sakriveni iza drveta pokušavaju da piške.

Hej, dragi moji pripadnici jačeg pola, ima li među vama, muškim bićima, onih koji se ne boje svojih godina, muškosti i sexualnosti, ili svi do jednoga potajno očekujete svoju mamu u telu Jelene Karleuše? Očekujete zanosnu lepoticu koja će vam noću grejati postelju, a sutra ujutru kuvati kafu, nameštati kravatu kada pođete na posao, i kao kuče šeniti kada vas ugleda kako se mrtvi umorni vraćate sa posla, dok se u loncu krčka vaše omiljeno jelo, sarma.

Očekujete da bude nasmejana, vedra, lepa , zgodna, ali ne suviše mudra, jer vi ste ipak momci sa brdovitog Balkana, a po tradiciji koju su vam preneli očevi i dede, ženi je mesto u kući. Ženi, lepoj, ali ne pametnoj. Vi ste gazda, taj koji, samo figurativno, lupi šakom o sto i ne voli da mu se protivreči. Taj isti koji se ipak, hteo to da prizna ili ne, topi kada je u društvu izazovne žene, ali britkog jezika i oštrog stava. Eee, tada se javlja problem. Tada dolazite u sukob sa šablonima, nametnutim normama, tradicijom, pogrešnim pričama u koje ste slepo verovali.

man-vs-woman

Žena ne mora biti glupa, ako je lepa, niti automatski znači da je manje lepa žena izvor mudrosti i dobrote. Lepota je u nama, u onima što jesmo, u onome u šta verujemo. Trebate da znate da žene uzornog ponašanja ne stvaraju istoriju, da oko vas ima pregršt kvalitetnih žena, žena koje su se samosvesno povukle u ilegalu, žena drugog sistema. Pokrenite se, potražite ih. Džoni Štulić je baš o takvoj pevao, o ženi finih manira, stranom ovom podneblju, o onoj koja ne dozvoljava nikome da je menja, koja je iznad svojih problema.

Odvežite čvorove, isplovite iz sigurne luke i udahnite život punim plućima. Istražujte, otkrivajte, upoznajte sebe, živite život. Nemojte u svakom vašem postupku, kao opravdanje za neuspeh u vezi , braku, kriviti sirotog Edipa. On je samo mit, legenda, a VI ste to što jeste i nemojte se stideti toga.

Svaki sekund je dragocen, stoga ne gubite vreme. Neprocenjivo je.

Stendap komedija Ivana Tomića

Da li ste se nekada pitali šta je zajedničko nahovanju crtača i haškom tribunalu? Može li se srpska narodna pesma prepevati na engleski? Postoje li vilenjaci? Na ova nesvakidašnja, ali i mnoga druga pitanja, odgovara poznati evropski glumac, stendap komičar Ivan Tomić u svom stendap nastupu ”Čiča Tomićeva koliba”, koji će se odigrati u subotu, 17. avgusta u Mikser House-u (Karađorđeva 46), sa početkom u 21 i 30.

Ivan Tomić se glumom bavi od 1994. godine. U pozorištu, na radiju, filmu i televiziji je ostvario veliki broj uloga. Tomić se od pre dve godine uspešno oprobao u žanru stendap komedije i od tada nastupa sa “Čiča Tomićevom kolibom” širom Srbije, ali i u Sloveniji, Švajcarskoj, Engleskoj i Hrvatskoj.

Nastala u 18. veku na prostorima Velike Britanije, stendap komedija predstavlja scensku formu koja doživljava ekspanziju poslednjih godina, kako kod nas, tako i u zemljama regiona. Današnje poimanje zabave dobija potpuno novi pristup ovom kulturnom aktivnošću, a osobenost stendapa kao izraza ogleda se u humorističkom iznošenju stavova komičara, kao i njihovoj slobodi da u isto vreme budu i pisci i reditelji i glumci. Začeta sa idejom da se čuje glas obespravljenih koji su tražili način da se podsmehnu bahatosti i moći, stendap komedija je danas slavlje zdravog razuma i iskrenog smeha.

Ulaz je besplatan za sve ljubitelje ovog žanra.

Sve je lako kad si mlad?

Međunarodni dan mladih obeležen je 12. avgusta i u Srbiji. Vesti koje su se odnosile na tu informaciju u većini informativnih programa počele su rečenicom „mladi u Srbiji danas baš i nemaju razloga da slave“. Samo neki od razloga su velika nezaposlenost (statistički podaci pokazuju da se na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje nalazi 220.000 ljudi mlađih od 30 godina), nedovoljno učešće mladih u donošenju odluka – ka svim nivoima – od lokalnog do nacionalnog i izloženost diskriminaciji.

Obeležavanju ovog datuma prethodilo je nekoliko tekstova u štampanim medijima i na različitim portalima na temu „više od polovine mladih u Srbiji živi sa roditeljima“, ili „na račun mame i tate“ u zavisnosti od formulacije teksta i naslova. Većina tih tekstova citira rezultate Instituta za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Beogradu, koji pokazuju da je situacija takva „jer im (mladima) tako više odgovara“.

I onda kreću analize i interpretacija prema kojima se u većini slučajeva između redova može čitati sledeće: mladi u Srbiji su lenji, neodgovorni, apatični, nezainteresovani za bilo šta što podrazumeva ikakav mentalni ili fizički napor – sve što je izvan domena „blejanja“ i „zujanja“ predstavlja opterećenje. Umesto da se ugledaju na vršnjake u Danskoj ili SAD, srpska omladina radije živi „od roditeljskog džeparca“, „razvlači studije“ i neće da se osamostali. Čak i oni koji rade radije će živeti u sigurnosti roditeljskog doma, nego iznajmljivati ili otplaćivati sopstveni stan. Ako se na to nadovežu podaci još nekih istraživanja, koji kažu kako bi većina mlade populacije najradije obavljala siguran posao u nekoj državnoj firmi, nego započela sopstveni biznis, onda se sve kockice slažu i slika je jasna – mladi u Srbiji u većini slučajeva su parazitski oblici života koji ne vide dalje od sopstvenog nosa ili, eventualno, društvenih mreža na kojima provode vreme.

Ali, kako nijedna slika nije u potpunosti crno-bela, i ova situacija zahteva analizu. Pokretanje sopstvenog biznisa? Imate ideju, plan, razradili ste strategiju, ali nešto vam nedostaje? Ah, da, početni kapital. Programi za subvencionisanje? Dovoljni tek da poplaćate sve takse i pokrijete administrativne troškove koji vas čekaju kada pokrećete bilo koji oblik biznisa. Kredit možete dobiti samo ako ste zaposleni. Podrška od roditelja? Kao da nisu već dovoljno u svojim kreditima. I još hiljadu i jedna prepreka na putu do pokretanja sopstvenog biznsa koja će učiniti da odustanete od svoje ideje ili je odložite za neke bolje dane koji nikako da dođu.

medjunarodni dan mladih2

Izvor:  www.6yka.com

Nezaposlenost? Sigurna sam da niko od mladih ljudi iz pomenute statistike ne uživa u svom statusu nezaposlenog. Još manje da sede i čekaju da im posao „padne s neba“. Većina je sigurno dobro upoznata s konceptom „začaranog kruga“ traženja posla. Slanje biografije, čekanje poziva, izostajanje odgovora, poziv na razgovor, prvi krug, drugi krig, deveti krug testiranja, neplaćen probni rad, „hvala odlučili smo se za drugog kandidata“ i onda sve iz početka. Privremeno odustajenje od karijere i profesije, pristajanje na bilo šta, letnji, sezonski, „omladinski poslovi“…

Kad smo kod omladinskih, ili poslova preko omladinskih zadruga ne mogu a da se ne osvrnem na hvalospeve koje isti, opet u medijima, dobijaju u poslednje vreme. Kao i svaki hvalospevi, i ovi su često daleko od istine jer svako ko je bar jednom radio preko omladinske zadruge zna koliko su dnevnice niske i koliko se kasni sa isplatama. Svakako, i ovakvi poslovi su nužni i neophodni, ali “bajni & krasni” – nikako.

Na kraju, nije sve ni tako crno – postoji, svakako, veliki broj mladih radi, zarađuje, manje ili više je osamostaljen i može se smatrati uspešnim – ne zahvaljujući nekoj magičnoj formuli, već isključivo svom trudu, radu, obrazovanju i ulaganju u lični razvoj. One druge, koji su do uspeha, pozicije i(li) privilegija došli nekim drugim putem, ili zahvaljujući „burazerskim“, rođačkim ili političkim vezama ne treba spominjati, jer oni nisu deo ove priče. Što se ostalih tiče, ma šta nam govorili, nismo baš sasvim izgubljena generacija – možda malo zalutala, ali (s)naći ćemo se već nekako. I sami naći razlog da slavimo neki sledeći dan mladih.