Srodne duše u borbi sa vetrenjačama

“Da li si svesna koliko glupo izgledam sada?”

“Ne, što? Baš si super tip i verovatno mi gomila devojka zavidi”

“Da,da… vučem stan sa sobom na plažu, a idemo samo nas dvoje…šta će biti kad budemo imali decu?”

“Nisam ja kriva kada ti piješ ledeno, a ja toplo, ja mackam faktor 30, ti 8, pa još gomila peškira, dodatnih kupaćih, pa odeće ako zahladi… lakše je tako nego da se cimamo i vraćamo po nešto”

Beach-Bag-Content

Izvor: www.stylehunter.com.au

Da li vam ovo zvuči poznato?

Normalno je i prirodno da se muškarci i žene dijametralno razlikuju. Oni su breskve, mi nektarine. Naizgled je anatomija slična, ali se razlikujemo u ukusu (dobro, i u maljavosti). Njima je predenje motora posle očišćenih svećica najmilija muzika, a mi ”po difoltu” trčimo u šoping na antistres terapiju. Naravno, ima izuzetaka ili preklapanja, ali to je to, suštinski.

Ja sam lično od muškarca saznala mnogo o sebi. Ne “od” već “uz”. Počela sam da gledam sebe i svet par koraka u stranu – perspektiva je znatno promenjena. Imam mnogo prijatelja i to smatram istinskim bogatstvom. Među njima mnogo je samih, ali i usamljenih. Ova dva ne moraju nužno da idu zajedno. I nekako, prečesto slušam slično – hteli bi soulmate. I sad se postavlja logično pitanje: A šta tj. ko je to?

ruke

Izvor: peacefulplanetcommunication.com

Obično je onaj odgovor – da ima sve, da me kapira, da me ”oseća”. A da li se iko upita, da li si ti tom nekom isto to? Da li ti njega/nju osećaš u svakom trenutku kao što imaš potrebu za istim?

”Ne sudi o nekome dok ne prođeš bar kilometar u njegovim cipelama”. To bi mogli da primenimo na apsolutno bilo koji odnos među ljudima. U moru ”mudrih misli” koje možete naći na gomili sajtova, naćićete i one tipa ”istina je negde na sredini”. Činjenica. Ja verujem u to da smo u gomili situacija potpuno u pravu, ali to ne znači da i druga strana nije, bar u njegovoj glavi.

I tako, u ovom new age dobu u kome živimo, postajemo sve više kruti, beskompromisni, nemamo vremena da se ”bakćemo”, jer ”zaslužujemo više i bolje”. I dok čvrsto verujemo u to, vreme ide i sve je više onih koji žive online, na dating sajtovima, dok igraju igrice, i sve je više samih, a još više usamljenih. Ne kažem da treba pristajati na nešto pošto-poto, ali ipak, ponekad, neko ”pravi” je već možda pored nas, samo nismo skinuli ”slušalice sa lekcijama o samopomoći” i oslušnuli one prave reči i signale.

Pa šta ako je lud za fudbalom, dok je uz tebe kad si bolesna. I kakve veze ima što te vuče 3 sata po gradu da bi kupila cipele, a na kraju ih ne kupi, ako ti spremi doručak i kafu dok se krmeljavo razvlačiš po krevetu. Ne treba biti zadrt da bi bio srećan. Dovoljno je ”otvoriti srce”.

In & Out

In: Ministri ministri ajmo ajmo počinje škola

On: Uhapšeni trovači pasa u Beogradu

Hot: Bosanski jezik postoji ili ne? (ajmo Dodik počinje škola)

Virus zapadnog Nila (hoće li neko pojasniti šta je?)

Informacija: Bredli Mening

Miris znanja: Letnje kolonije i škole

in @ out 52 slicica

U jeku: Konkursi za izlaganja

New York garbage for sale: Justin Giganc (da li je američko đubre skuplje od evropskog i koliko košta kilo kvalitetnog đubreta?)

KCB: Tinejžeri osvajaju Beograd

KCB najava: Yeh Yo-Li

KC Grad: TKV

Muzej 25.maj 24.avgusta: revijalna izložba Zastave 600,750 i 850

Galerija FLU: Moderni fluizmi

Podroom/Remont: Posledice. Menjanje kulturnog pejzaža

Mikser boja: Chromapost sessions

Pančevo: Famnaz

Kraljevo: Street Art festival

Bolje sutra: Sarajevo film festival

Prizren: Dokufest

Novi Pazar: Teatar za mlade

Varaždin: Špancirfest

Film festival: Vukovar

Rip: Elmor Lenard

O smrti jednog pisca: Mirko Kovač

US and THEM: Roger Waters

New Batman: Ben Affleck (no! no! no!)

UK: Art everywhere

Berlin: Serbinale (prvi festival nove srpske umetnosti)

Destinacija: Island

Pesme za kraj avgusta: Florence + The Machine

Moda za kraj avgusta i poneki septembar: Duge haljine (kao u Igri prestola)

Poslastica: Knedle sa šljivama

Aktivnost uz jesen: Pečenje rakija

Voziti se u: tramvaju broj 13

Boja: Kupine

Biti glumac, to nije dovoljno: Deni Glover

Lorka:

Umrem li,

ostavite balkon otvoren.

Dete narandže jede.

(Vidim sa svog balkona)

Kosac žito kosi.

(Čujem sa svog balkona.)

Umrem li,

ostavite balkon otvoren.

Žene ipak znaju šta žele

Odustala sam od pokušaja da svim onim „dobronamernim“ tetkama, strinama i mnogobrojnim tetama s ladnim trajnama, objasnim kako to da sam još uvek sama, a vreme mi je skoro pa prošlo. Kako da im objasnim nešto što ili ne žele, a pre bih rekla ne mogu da razumeju. Po njima moje je vreme prošlo; za mene, moje vreme tek dolazi.

Kako da im objasnim da ja jednostavno ne mogu da budem sa onim „lepim, mladim, a i dobrom prilikom“. Prilikom za koga, prilikom za šta? Ne mogu da budem devojka nekome kome je ceo svet video igrica, a smisao istog kako stići na sledeći nivo. Kako da mu budem devojka kada se on ponaša kao desetogodišnji dečak, a ne kao tridesetogodišnji muškarac!? Ne pomažu tu ni komentari „baš ste divan par“, ili „vi ste baš jedno za drugo“ . Možda jesmo, ako bi se pitale gore pomenute tetke i ostala ženska rodbina. Bez obzira na želju njegove „gospođe mame“ ja ne mogu da budem devojka njenom dečaku. Asocijacija slična onoj o Sofki i Tomči. Ne baš toliko surovo, ali po mentalnom sklopu aktera ove priče, ne ni tako daleko od istine.

Da ne bih zvučala kao neka zmija otrovnica i o nedužnom muškom biću pisala samo sve najgore, napominjem da je on savršen primerak, ali za neku osamnaestogodišnjakinju koju može da impresionira njegovo bogato poznavanje savremene elektronske muzike, video igrica i popularnih mesta pogodnih za „bleju“.

Kada biste ga videli možda biste se i upitali šta ja to, kog vraga, izvodim. Mlad, lep, pritom i stomatolog… Za moj ukus, fali mu dosta toga. Mene ne može oboriti sa nogu novi model skupe igračke na četiri točka, ili stan dobijen od tate na poklon. Široko obrazovanje, ljubav prema umetnosti, prošireni vidici, ništa se od toga ne stiče fakultetskom diplomom. To je nešto što se stiče u porodici, što se neguje, na čemu se radi. A sve je to ono nešto što njemu nedostaje.

why_men_dont_marry

Izvor: www.thefemininewoman.com

Zabrinjavajuće možda jeste, ali više ne čudi zašto je sve veća brojka mladih i uspešnih singl devojaka. Kada svojim radom, trudom i zalaganjem kročite sebi put ka uspehu i davno zacrtanim ciljevima, naravno da će vam zasmetati kada vas partner, vaš vršnjak, gurka pod stolom samo zato što mu smeta da javno, jasno i glasno, u društvu, iznosite svoj stav. I onako je dovoljno veliki problem što ste bar desetak godina stariji od devojaka njegovih prijatelje. Zar baš morate svima staviti do znanja da ste sigurni u sebe i da znate šta želite!?

Sve mi želimo nekoga ko će nama biti oslonac i vetar u leđa, nekoga dovoljno zrelog i sigurnog u sebe, ostvarenog, uspešnog. Nekoga ko će nas tešiti kada zatreba, i koji neće biti ljubomoran na naše uspehe. Želimo muškarca koje se ne plaši svojih emocija, koji zna da ceni ne samo našu lepotu, već i pamet, sve ono što smo postigle i ono za šta se zalažemo. Neki zlonamerni čitalac će možda prokomentarisati: „taj ako i postoji, sigurno je ili već oženje ili razveden. A ako i nije, mora biti da je već osedeo.“

Pa šta i ako je osedeo, i ako je razveden…Muskarci i onako kasnije sazrevaju, a toliko je primera koji dokazuju da su sa godinama sve bolji, kao vino. Preleželi su sindrom Petra Pana, izgradili sebe, i za razliku od mlađanih momaka nije ih sram da budu vitezovi i osvoje srce jedne savremene, moderne lejdi.

Koncert Vlatka Stefanovskog

U klubu Bitefartcafe Summer Stage, na Kalemegdanu, danas nastupa Vlatko Stefanovski Trio, sa početkom u 22h.

Vlatko Stefanovski je oličenje vrhunskog gitariste na ovim prostorima, a njegov zvuk prepoznatljiv, čak i kada se nađe u pesmi neke domaće ili inostrane zvezde. Nije ni potrebno spomenuti da je Vlatko sarađivao sa najcenjenijim muzičarima današnjice, koji prema njemu gaje veliko poštovanje.

vlatko

Ovoga puta, poznati gitarista dolazi u okviru tria sa Dejanom Milosavljevićem na bubnjevima i Gojkom Maksimovićem na bas gitari.

Publika će imati zadovoljstvo da čuje presek svega što je Vlatko radio u poslednjih tridesetak godina, njegove najveće hitove, filmsku muziku, obrade makedonskih tradicionala, i sve čega se u trenutku sete. Program tria je prilično otvoren, i često ga kreiraju na licu mesta, u zavisnosti od atmosfere i raspoloženja publike.

Vlatko najavljuje i novi album koji je završen, ali će nove stvari ostaviti za promotivne koncerte nakon objavljivanja albuma.

Karte se prodaju u samom klubu, ili na ulazu pred koncert.

Predrasude, stereotipi i ostala pomračenja stvarnosti

”Kako zalepiti etiketu na čoveka? Jednostavno! – pljuneš na etiketu i zalepiš na čoveka… a može i obrnuto… pljuneš na čoveka i zalepiš etiketu”. Ovaj aforizam Vladimira Bulatovića Viba široko je primenjiv. I vrlo dobro opisuje sklonost etiketiranja i stereotipizacije, koji su u Srbiji i više nego rasprostranjeni. Čini se da smo okruženi stereotipima i predrasudama.

Ako se bilo čime izdvajte iz gomile ne gine vam status čudaka, odbačenog Drugog ili neka (negativna) generalizacja koja nema dodirnih tačaka sa stvarnošću. Drugačiji ste. Ne uklapate se. Talasate “mrtvo more”, štrčite iz gomile. Ne u Domanovićevoj, niti Nušićevoj, već u Srbiji XXI veka neke od grupa izloženih predrasudama, stigmatizaciji i osudi, o kojima se manje ili više govori su i:

Feministkinje i feministi – to su one brkate žene koje se ne depiliraju, spaljuju brushaltere, mrze muškarce i, jezikom narodnih umotvorina “do podneva mrze sebe, od podneva ceo svet”? Bezdušne karijeristkinje koje traže neku tamo ravnopravnost. I uopšte nisu ženstvene. Međutim, što je najzanimljivije, ne etiketiraju ih muškarci, nego i većina žena gaji otpor prema feminizmu – počev od odbacivanja upotrebe rodno – senzitivnog jezika, preko niza drugih najrazličitijih predrasuda.

feminizam

Kada su u pitanju feministi (iako je ovo “brdoviti Balkan i uprkos tome što je njihov broj izuzetno mali, da – ipak postoje), oni nailaze na još veće neodobravanje, čuđenje i neprihvatanje. Najblaži oblik etiketiranja koji dobijaju je “feminizirani muškarac”. Ostale (a sigurno ih znate) ne bih da spominjem. Naravno, oni koji osuđuju i etiketiraju, ne znaju ništa (ili znaju jako malo) ni o ženskim pravima, ni o talasima feminizma, istoriji, teorijama, niti bilo čemu drugom. Ali, ovo je Srbija i bitno je da imate stav o svemu, makar nemali pojma ni o čemu. I da taj stav (naravno) bude jasan, glasan i da ne ostavlja prostora za neistomišljenike.

Ateisti i ateistkinje – čini se da je religija postala pomodarstvo. Nije važno – verska i religijska osećanja i ubeđenja drugih treba poštovati. Ona su stvar ličnog izbora i ne bi trebalo da budu predmet javne diskusije. Međutim, ukoliko se izjasnite kao ateista, agnostik ili nevernik vrlo verovatno ćete izazvati neodobravanje i/ili osudu. Od pitanja koje nije argument – “kako možeš?” do različitih sociološko-antropoloških teorija o tome kako je “čovak biće koje veruje”, većina će se truditi da ospori, obesmisli, obezvredi vaše stavove i ubedi vas u suprotno. Naravno da sve to ne treba da vas brine – kvalitet ličnosti se ne meri stepenom religioznosti. Ili, rečima kampanje Ateista Srbije, aktuelne za vreme poslednjeg popisa “Ako nisi religiozan, zaboga reci tako”. Ne znam da li ćete goreti u paklu, a ni Sartrovi drugi vam neće postati pakao ako to sami ne dozvolite.

Seksualne manjine – prema podacima koje je objavila medjunarodna organizaciji ILGA-Europe : „Još uvek ni jedna everopska zemlja ne garantuje u potpunosti punu pravnu jednakost LGBT osobama; Sve evropske zemlje i dalje moraju da rade na postizanju pune ravnopravnosti, čak i one kod kojih je indeks ocenjen kao veoma visok (poput Velike Britanije sa 12,5 poena (od 17) ili Švedske i Španije sa 12 poena)”. Srbija je ocenjena indeksom 2. Iz priloženog se može videti da Srbija zauzima gotovo najnižu poziciju na skali, što je razumljivo, s obzirom na količinu predrasuda, homofobije i netrpeljivosti koja je prisutna u društvu. O nezavidnom položaju LGBT osoba u ovoj državi i stepenu u kom su ugrožena njihova prava govore i podaci istraživanja koje je GSA sprovela 2010. godine, a prema kojima čak 45% ispitanika/ca doživljava Paradu ponosa kao provokaciju prema onima koji su “normalne” seksualne orjentacije. LGBT populacija je nevidljiva i(li) ugrožena, a često postoji strah od prijavljivanja diskriminacije i nasilja. U tolerantnom društvu teme kako i zašto su ljudi orjentisani homoseksualno ne bi trebalo da budu bitne.

gay-rainbow-flag

Društvo u Srbiji je daleko od tolerantnog, nekada čak i od civilizovanog – u prilog tvrdnji dovoljno idu otkazivanje parade ponosa (gle, čuda) iz bezbedonosnih razloga dve godine za redom, nasilje, divljanje huligana, i “izliv patriotizma na beogradske ulice” na Paradi 2010., česte homofobične izjave brojnih javnih ličnosti u medijima i dug spisak razloga, koji su vam manje ili više poznati. U ovom slučaju, ne treba raditi samo na iskorenjivanju predrasuda i diskriminacije, već i na postizanju zadovoljavajućeg stepena poštovanja ljudskih prava i pravne jednakosti LGBT osoba, kao i donošenju zakonskih propisa koji će omogućiti stvarnu i potpunu ravnopravnost.

Ova lista bi mogla da ide u nedogled, jer, čini se da predrasude postoje na svim nivoima – pitanje je samo da li ćete biti ocenjeni kao “čudni” i “društveno neprihvatljivi” ili će vaša osnovna, ljudska i građanska prava biti ozbiljno ugrožena. Obama je u jednom svom govoru rekao da “treba da budemo u stanju da vidimo svet očima drugih i da se stavimo u njihov položaj – da nikada ne izgubimo iz vida ono što nas povezuje”. Mislite o tome i setite se da su “manjine ključ demokratije”, a predrasude “sudovi koji se donose bez prethodnog rasuđivanja”.

Čari mediteranske kuhinje

Svake godine godišnji odmor provedem u Grčkoj. Obilazeći razna mesta shvatila sam da je miris koji se širi čitavom Grčkom isti, negde intenzivniji negde blaži. Počinje u trenutku prelaska granice i prati vas svaki dan do izlaska iz zemlje. Verovatno zbog podneblja ukus povrća i voća ima skroz drugačiji ukus, što daje draži mediteranskoj kuhinji.

Omiljena namirnica, koja je kod nas nepravedno zapostavljena, se pojavljuje baš u periodu godišnjih odmora – bamija. Veoma je bogata C vitaminom, provitaminom A i vitaminima B grupe. Sadrži kalijum, kalcijum, natrijum, cink, gvožđe, folnu kiselinu i antioksidanse. Podspešuje čišćenje organizma, laka je za varenje i oblaže sluzokožu pa je korisna kod osoba koje imaju problema sa čirom, gastritisom i upalom creva. Sluz iz unutrašnjosti mahune vezuje holesterol, nisko je kalorična ima samo 36 kalorije na 100gr, pa se preporučuje svakodnevno u dijetalnoj ishrani. Neko suši mlade plodove i ostavlja ih za zimu. Veoma je laka za pripremu i nije je potrebno dugo kuvati. Na spoljnoj opni ima dlačice koje kuvanjem omekšavaju. Postoje razni nacini kako se moze pripremiti, ali meni omiljena letnja papazjanija zauzima cesto mesto na mom jelovniku.

bamija-seme

LETNJA PAPAZJANIJA

1 mali plavi paradajz

1 manja tikvica

1 manji crni luk

2 manja paradajza

200 gr bamija

100 gr boranije

So, biber, kurkuma, svež peršun, bosiljak ili origano

1 kasičica maslinovog ulja

Bamije i boraniju obariti oko 10 minuta u vodi. U tiganj staviti luk, patlidzan i tikvicu. Zagrejati ringlu na srednju temperaturu i pustiti da se povrće prodinsta, a možete dodati 1 kašiku vode. Ubaciti boraniju i bamije i narendati paradajz sa koga ste predhodno skinuli opnu. Posle desetak minuta začiniti, isključiti ringlu i dodati maslinovo ulje. Uz jelo možete poslužiti obaren proso ili kuskus.

bamije-sa-paradjajzom

Prijatno!!!