Okreni 95!

Vreme je.

Vreme je da se ustane iz kreveta, obrišu suze, vreme je da se nešto prezalogaji i konačno – vreme je da “bacim” koju rečenicu na papir. Izražavanje emocija u pismenom obliku je odlična terapija. Kad stavis svoje misli na papir slično je kao kada uzmeš čaroban stapić. Kao u crtaću. I najkonfuznija stvar postane kristalno jasna.  

Da li ga volim – a što ga volim, da l’ da mu dam (još samo ovaj put) – a što bih mu dala, da li sam pogrešila – ma nisam pogrešila. Glupo, ali ista ta pitanja ponekad postavljamo sebi xxxy puta. U tim trenucima (a i u mnogim drugim) terapija pisanja je najbolji lek – kad vidiš i pročitaš sva ta pitanja na papiru ili se lakše odlučis (ukoliko imaš nedoumicu)  ili shvatiš da su ti misli kretenske.

Ma, ozbiljno kul terapija – probajte. Pročitah na netu da postoje terapije pisanja koje traju i po tri meseca. Preteraše ga. A gospodin Dr. Matthew Lieberman, neurolog  iz Kalifornije, smatra da je ”izražavanje u pismenom obliku vrsta nenamerne emocionalne regulacije”. Hm, baš lepo rečeno, ali kod mene je to vrlo namerno. Ja namerno  pišem  jer znam da će mi biti lepše . Uh! Mnogo dobar je to osećaj!  Skoro kao dooobar wild seks…

Fotografija: Mina Gudurić

Vreme je loše ovih dana. Loša sam i ja. Mislim, nevaljala sam i ja. Nikako da ispunim sva obećanja: da vratim Kaji sako, da napišem blog za Jecin sajt, da krenem na plivanje, da kupim hemiju za kuću, da stavim čarape na svoje mesto. Nema šanse da se pokrenem. Šta da vam kažem kad perem zube pastom iz tube koju sam odozdo isekla makazama – pa guram četkicu unutra ko luda. Da ne psujem, ali stvarno nema smisla. Znam. I nema smisla da skidam šminku običnom Niveom i toaletnim papirom. Sramota me ozbiljno. Posebno nema smisla da i dalje pišem ove gluposti, lepo sam obećala Jeci da ću da pišem o modnim zapažanjima. I hoću, majke mi . Ali sada nemam inspiraciju za modni blog. Iskreno, nisam modni stručnjak i ne čitam blogove, ali jesam bacila pogled na par, kažu, najčitanijih – čisto da uđem u materiju. Gomila nekih urbanih cica. Solarijum, izgleda, nije izašao iz mode… Not my stile.

E da, bacila sam pogled i na novu devojku mog bivšeg. Onako usput. Uh, šteta pa ne mogu da vam pošaljem fotku da vidite.  Ne , ne , lepa je ona. Aliiii, što ne zna da se obuuuuče.

Kažem, jarko ljubičasta trenerka sa, čitaj: učkurima, bele dosadne (ne vidim dobro, ali rekla bih Reebok) patike, crna pristupačna kožna tašnica iz 1986-e, neki šareni šal u ruci. Horor! I to je profil fotka. A stvarno lepa, visoka, zgodna… ljupka. Ma, znate šta?! Moj bivši stvarno ima ukusa. Oduvek je i imao. Ali, nekako ipak mislim da mu se nova devojka najviše sviđa kad nema ništa na sebi. Znajući njega, verujem da će uskoro morati da padne  total makeover ili slaba vajda od te vezice. Hm, možda će da je drži u kućnom pritvoru.

10 minuta kasnije…

Uh, evo me ponovo, ne vredi – ščepale me misli. Moraću na jednu terapiju – pod hitno. Ali, ne mogu to sa vama da podelim. Ne stidim se, nego ne biste odmah mogli da pohvatate priču, a  verujem da biste se baš baš navukli. Ima tu svega : intrige, romantike, drame, ljubavi, seksa, strasti, zaljubljivanja… Zaplet je baš komplikovan. Sporednih likova koliko hoceš. Toliko biste zavoleli tu moju seriju, roman (šta god) – da Slagalica i njegovo veličanstvo Sulejman ne bi imali šanse da opstanu. O modnim blogerkama da i ne govorim. Ma, ne, neću. Glupo je.

Ipak ću pisati o nekim drugim stvarima… Sledeći put, dakle,  obećavam : modna zapažanja.  A do tada idem da ispunim ovonedeljna obećanja . I vas da podsetim da ne budete tužni ni zbog čega… Život je lep I treba ga UživAti.
Ne zaboravite: osmeh na lice: sada & uvek.

Vreme je.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *